Разговор:Херцеговина/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први коментари

Да ли је ово чланак о Херцеговини у оквирима Босне и Херцеговине, или о Херцеговини као географској области (ово треба разјаснити у уводу чланка)? Херцеговина се, као географска област, поред БиХ такође простире и дубоко у Црну Гору (Црногорска Херцеговина је познатија под називом Стара Херцеговина) - Никшић и Пљевља су (на пример) делови Старе Херцеговине. Такође, ова карта није баш најбоља - осим тога што фали Стара Херцеговина, у вези БиХ карта не иде довољно ни на запад ни на север: по неким старијим схватањима, Србиње (Фоча) је крајња северна општина Херцеговине, што није случај на овој карти. На западу, Херцеговина се граничи са Босанском Крајином. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 216.187.83.181 (разговор • доприноси) | 04:07, 22. август 2005.‎

---

Ја бих такође додао следеће (кад су у питанју схватања). Моја породица је цијела из Фоче-Србиња, и одувјек су се сви осјећали као Херцеговци у географском смислу. Рецимо, једна тетка се удала у Трново надомак Сарајева, кад би год они долазили у госте баба би говорила Ево дошли босанци.

Још једна веома битна ствар: На планини Трескавици постоји мјесто које се одувјек зове Врата Босне тако да се у народу Трескавица рачунала као граница са Босном, па и Калиновик а поготово Фоча спадају у Херцеговину. Тек Берлинским конгресом се почело стихијски радити на припајању ових крајева Босни. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.222.123.56 (разговор • доприноси) | 19:52, 8. фебруар 2012.

---

Ја се слажем са тобом и покушаћу да нађем другу мапу Херцеговине. Потражи и ти, па ако нађеш бољу мапу, слободно је стави у чланак. Корисник:PANONIAN

---

Пре свега поздрављам напор који је ушао у израду ове карте. PANONIAN шта мислиш о идеји да се овај чланак именује "Херцеговина (БиХ)", јер има и географске Херцеговине изван БиХ ('Стара Херцеговина' у ЦГ)? Исто важи и за карту који си поставио (можда би могао да је назовеш 'Херцеговина у оквиру БиХ'?)--Трајан 19:22, 4. септембар 2005. (CEST)

---

Колико се разумем у историју и географију мислим да и делови административне Србије подпадау под Херцеговину. Макар део око Милешеве, а могуће и део око Ужица. Чак се и у народним песмама помиње црква Милешевка да је у Херцеговини. Јесте да песме не треба узимати здраво за готово али сам у њима налазио доста истине. Нпр. Нетко бјеше Страхињићу бане, бјеше бане из малене Бањске, из малене Бањске крај Косова... Певач који је Далматинац у песми зна да Бањска није на Косову! А то 99% Србијанаца не зна. Читао сам и о проналаску града Легена/Леђена по песми Женидба Душанова. То су географи и историчари писали. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎195.252.90.158 (разговор • доприноси) | 12:52, 15. август 2006.

Неколико питања у вези географског простирања Херцеговине

1. Где се тачно завршава географска Херцеговина на западу? Да ли се она простире све до граница Босанске Крајине (да ли је Ливно у Херцеговини, на пример), а ако се не простире како се зове област између Херцеговине и Босанске Крајине на тој страни?

2. Какав је конкретно однос између Херцеговине у БиХ и Старе Херцеговине у Црној Гори (у коју спадају области западне Црне Горе све до Никшића, заједно са тим градом)? Да ли је Стара Херцеговина део географске Херцеговине или не?

3. Шта је са Херцеговином и изласком на море? Који је однос између Херцеговине и Херцег-Новог у Боки Которској (да ли је овај део Боке уједно и део Херцеговине?). Да ли је део БиХ који излази на Јадран (Метковић) и физички пресеца јужну Далмацију (Хрватска) део географске Херцеговине или део Далмације (и ако није, где су границе?)

4. Где се тачно завршава географска Херцеговина на северу? По ранијим схватањима Фоча (Србиње) је такође била део географске Херцеговине, као један од најсевернијих места у овој области?--64.46.5.62 19:59, 15. октобар 2006. (CEST)

У овом чланку се описује јединствена Херцеговина како је и приказана на мапи БиХ. Скоро све одговоре ћеш наћи управо на тој карти која је најреалнија. Значи, Ливно није у Херцеговини, као и цели Западнобосански кантон. --Поки |разговор| 21:18, 15. октобар 2006. (CEST)

У којој се географској области онда налази Ливно, односно која географска област лежи између Херцеговине на истоку и Босанске Крајине на западу? — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 64.46.5.62 (разговор) 21:23, 15. октобар 2006. (CET/CEST)

Ливно је административно у западној Босни, а географски се најчешће каже да је на тромеђи Босне, Херцеговине и Далмације. Ни тамо ни 'вамо. :) --Поки |разговор| 21:27, 15. октобар 2006. (CEST)

Хм. Нисам сигуран да Босна у смислу географске регија има "пипак" који се увлачи до граница Далмације и раздваја Херцеговину од Босанске Крајине. Мораћу да пролистам Цвијића. Иначе, на Аустро-Угарским картама БиХ Босна и Херцеговина су приказане као две одвојене провинције (иако су у административном смислу имале јединствену управу), и у границама Херцеговине се налазе не само Фоча већ и Горажде (!). Чини ми се да се овде мешамо, односно не раздвајамо довољно, административну поделу од географских појмова; чак и ако постоји административна јединица која се зове исто као географска не значи да она као таква дефинише географску (на пример, Сремски округ у Србији није читав Срем у Србији - Земун је у географском Срему.)--64.46.5.62 21:34, 15. октобар 2006. (CEST)

Ево (на пример) референце са хрватске википедије да је Ливно град у Херцеговини (види:[1]). — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник ‎64.46.5.62 (разговор) 22:05, 15. октобар 2006. (CET/CEST)

Referenca sa Vikipedije nije relevantna na drugoj Vikipediji. Livno jeste više u Bosni nego u Hercegovini, zato što se stanovnici tih krajeva (Livno, Glamoč, Grahovo) osećaju kao Bosancima. Valjda oni najbolje znaju gde su i šta su. Dosta mapa koje BiH jasno pokazju da Livno nije u Hercegovini. Hrvati to nazivaju Herceg-Bosna... --Поки |разговор| 22:12, 15. октобар 2006. (CEST)

Pominje se da je u Hercegovini, ali se ta rasprostranjenost Hercegovine smanjila upravo zahvaljujući deklarisanju stanovnika tih Krajeva. Srbin iz istočnog Livna ne tvrdi da je Hercegovac. Hercegovina mu je u najmanju ruku strana, dok to recimo sa Dalmacijom nije slučaj. --Поки |разговор| 22:15, 15. октобар 2006. (CEST)

Погледај занимљиву расправу на хрватској википедији управо о овим питањима (види:[2]). Занимљив је помен области Тропоље/Завршје као "нечег између" што стоји самостално.--64.46.5.62 22:18, 15. октобар 2006. (CEST)

Da, video sam to. Jasno je da jedan Hercegovac ima ,,teritorijalne pretenzije" na okolinu. Karta na članku jasno pokazuje gde je šta u Bosni 21. veka. --Поки |разговор| 22:22, 15. октобар 2006. (CEST)

Добро, сад си управо објаснио једну од почетних нејасноћа у вези чланка, због које сам и изнео горњу листу питања - на шта се чланак заправо односи (дакле односи се на то шта је Херцеговина као географска област данас). У складу са тим, могли би да унесемо у чланак одељак о томе шта се раније подразумевало под географском Херцеговином, и ту можемо да поменемо Аустро-Угарска схватања (која укључују Ливно, Фочу, Горажде - могу да унесем стару мапу која је сада јавно власништво), концепт Старе Херцеговине у Црној Гори, однос са Херцег-Новим...--64.46.5.62 22:30, 15. октобар 2006. (CEST)

Podjela teritorija Republike Srpske i Federacije BiH su potpisane i ustanovljene potpisivanjem Dejtonskog sporazuma u kome se kao priznate pojavljuju samo dvije cjeline koje danas cine BiH. Jedna republika je Republika Srpska a druga je Federacija BiH, bilo kakvo prekrajanje granica koje su priznate u ugovoru i u ustavima je protivno zakonu! Podjela i prekrajanje teritorije Republike Srpske je protiv kako ustavu Republike Srpske tako i Dejtonskom sporazumu! Ovaj clanak je za brisanje sto prije jer narusava Dejtonski sporazum i utvrdjene granice Republike Srpske! --Bas-Celik 12:29, 16. октобар 2006. (CEST)

Hercegovina je region u državi Bosni i Hercegovini. --Поки |разговор| 12:33, 16. октобар 2006. (CEST)

Ta drzava je nastala od dva entiteta kojima se znaju granice a Hercegovina kao regija prelazi te granice o cemu najbolje govori Herceg-Novi koji se nalazi izvan tih granica! Jedan dio geografske Hercegovine se nalazi u Crnoj Gori, drugi u Republici Srpskoj a treci u Herceg-Bosni i Federaciji. Geografski termin se ne prikazuje u okvirima jedne drzave tako sto se jedan njegov dio odstrani u politicke svrhe kao sto je to slucaj sa clankom Hercegovina koji ocigledno narusava Dejtonski sporazum jer se Hercegovina ne spominje u njemu! Hercegovine mogu da poistoje samo u okviru entiteta kao sto je propisano Dejtonskim sporazumom. Svako politicko prekrajanje granica Republike Srpske u korist muslimana je politika Alije Izetbegovica koju ovaj clanak za koji se ti tako zestoko zalazes podrzava! --Bas-Celik 12:43, 16. октобар 2006. (CEST)

Држава је Босна и Херцеговина, а овде се ради о чланку који описује Херцеговину. --Поки |разговор| 12:45, 16. октобар 2006. (CEST)

Hercegovina prevazilazi BiH a narusavanje granica REPUBLIKE SRPSKE je protivno Dejtonskom sporazumu koji je stvorio BiH drzavu. Bez Srpske nema ni drzave! Narusavas medjunarodne zakone! Clanak izbrisati!--Bas-Celik 12:47, 16. октобар 2006. (CEST)

Дакле, овде се ради о Херцеговини унутар Босне и Херцеговине. --Поки |разговор| 12:50, 16. октобар 2006. (CEST)

Da ali BiH nije sastavljena od Bosne i Hercegovine nego od Srpske i Federacije koje je cine! Bez Srpske i Federacije nema ni Bosne i Hercegovine!

Upoznaj se sa Dejtonskim sporazumom u kome nema ni Bosne ni Hercegovine vec samo dva entiteta koji su Republika Srpske i Federacija BiH. Ocigledno da nisi upoznat sa cinjenicom da je Srpska jedan od dva cinioca BiH bez koje nama BiH!

A BiH nije nastala od Bosne i od Hercegovine sto ti izgleda nisi znao pa je razlog da se ovaj clanak izbrise jos veci jer ti ocigledno pises iz glave! --Bas-Celik 12:55, 16. октобар 2006. (CEST)

Очигледно је да се мораш вратити у основну школу (ако си уопште био у њој) па да се онда лепо вратиш, схватиш шта је Википедија и шта је то Херцеговина. --Поки |разговор| 12:57, 16. октобар 2006. (CEST)

Hercegovina ne postoji niti se spominje kao drzava koja se ujedinila sa Bosnom da bi se stvorila Bosna i Hercegovina tako da granice Hercegovine ne postoje niti se pominju u Dejtonskom sporazumu pa samim tim i nisu priznate u medjunarodnom pravu! U mom clanku o Hercegovi kao geografskoj i istoriskskoj oblasti u Republici Srpskoj koja ne prelazi entitetske granice propisane i potvrdjene Dejtonskim ugovorom, ja ne prelazim entitetske granice i postujem teritorijalni integritet dva entiteta od kojih je sastavljena Bih. U tvom clanku ti ne samo da ne postujes medjunarodno pravo, vec nisi upoznat sa osnovnim cinjenicama a tekstove postavljas iz glave nepozivajuci se na izvore i grubo krseci sva pravila. --Bas-Celik 13:09, 16. октобар 2006. (CEST)

Херцеговина као регион у БиХ се не спомиње ни у једној великој енциклопедији као посебна регија ни ентитет, чак ни Босна. Тренутно је Босна и Херцеговина међународно призната држава састављена од два ентитета Српске која чини 49% и Федерације која чини 51%, и обухвата дио историјске Херцеговине, дакле географске регије. Када ствари буду другачије, или ако се БиХ распадне на ентитете у будућности, онда се може причати о двије новонастале државе, дакле Српске и Федерације (а не вјерујем да би у том случају ”савез” Хрвата и Муслимана наставио да постоји). До тада чињеница је да се свугдје у свијету БиХ третира као једна држава, коју чине три конститутивна народа распоређени углавном у два ентитета по Дејтонском споразуму разграниченом. Ако овдје пишемо енциклопедију онда пишемо чињенице и не жеље. Ако ово није енциклопедија, дајте да пишемо есеје и нека свако да своје виђење, па како буде. --Славен Косановић {разговор} 13:38, 16. октобар 2006. (CEST)

Za razliku od Hercegovine i Bosne koje se ne spominju u medjunarodnim ugovorima, Republika Srpska i Federacija BiH se spominju i one su drzavne jedinice koje cine zajednicu BiH. BiH je sastavljena od dvoje drzavotvorne jedinice koje su u zajednicu usle kao dvije zaracene drzave sa svojim ustavima, vojskom, policijom itd. Za vrijeme trajanja Srbije i Crne Gore, niko nije osporavao postojanje ni jedne ni druge a jos manje da su one nepostojece zato sto su u zajednici zvanoj "Srbija i Crna Gora". One su postojala i dalje. Sto se tice medjunarodnog prava, Kosovo se tretira kao drzava iako nije priznato kao drzava, toliko o tome. Za vrijeme Jugoslavije, republike koje su cinile Jugoslaviju su postojale i imale su svoje granice te su i onda postovane kao jedinice postovanja vrijedne. U slucaju Velike Britanije, zemlje kao Engleska, Vels, Skotske i Sjeverna Irska postoje i priznate su kao drzave u svijetu mada one i dalje cine jednu drzavu koja se zove Velika Britanija. Republika Srpska nije samostalna drzava ali unutar BiH ona cini polovinu te drzave i u nju je usla kao samostalna drzav pod pritiskom sto znaci da nije usla svojom voljom. Ustavom je zagarantovana i ona nije prestala da postoji iako je jedan od dijalova BiH sto ne znaci da ona na postoji, nego da cini vecu zajednicu nego sto je sama kao sto je to bio slucaj u Jugoslaviji sa republikama pa cak i pokrajinama, Srbiji i CG sa njenim republikama, Velikoj Britaniji sa njenim zemljama itd. Republika Srpska iako nije potpuno nezavisna, ima svoj ustav, zastavu, grb itd. Iako je u zajednici sa Federacijom, ona i dalje postoji!

U clanku "Hercegovina RS ili Hercegovina u RS" koji opisuje jednu regiju Republike Srpske u njenim priznatim okvirima se ne spominje tudja teritorija, dok se u clanku o Hercegovini pominje nesto sto ne postoji i sto prelazi republicke granice. Za razliku od Srpske koja je ustanovljana i priznata od velikih sila na Dejtonskom sporazumu, Hercegovina van entitetskih linija ne postoji, zapravo, ona ne postoji jer se nigdje ne spominje! --Bas-Celik 14:00, 16. октобар 2006. (CEST)

U to ime predlazem da se izbrise stranica "Hercegovina" kao protivna Dejtonskom ugovoru, ustavu Republike Srpske i Federacije, te kao nepostojaca u medjunarodnom pravu. Hercegovina jednostavno ne postoji a Republika Srpska postoji i zivi punim pravnim zivotom sa svim svojim republickim organima koji je vode. --Bas-Celik 14:00, 16. октобар 2006. (CEST)

Зато и имамо посебан чланак Република Српска, али тренутно не можемо говорити о држави Српске ван контекста БиХ јер још увијек није самостална, дакле по Дејтоснком споразуму Српска је ентитет у БиХ, или државна јединица, али тренутно је саставни дио БиХ. Када буде потпуно независна, онда можемо говорити и о независној држави Републици Српској. --Славен Косановић {разговор} 14:13, 16. октобар 2006. (CEST)

Једини исправан наслов за овај чланак би био Историјска регија Херцеговине, у којем би се са историјске перспективе могло говорити, како је настало име Херцеговина, које дијелове је обухватала тада, итд. Никако као сад тамо неку регију само садашње државе БиХ. Ако неко жели да се бави тиме, нек посјети библиотеке и нека копа мало по старијим књигама, а иможда не тако старим и нек вади информације и на основу тога прави чланак. --Славен Косановић {разговор} 14:05, 16. октобар 2006. (CEST)

Једна мала паралела

Како нисам баш најупућенији (!?) у конфликте везане за чланак Херцеговина нећу дужити много - Херцеговина ЈЕСТЕ географски појам (топоним) за регију која се тренутно налази у више од једне међународно признате републике. Исто тако је и Санџак топоним за регију која се налази у неколико република. Слична је и ситуација са Банатом. Мислим да бисмо за овакве случајеве морали да имамо јединствен приступ и да одмах јасно и гласно кажемо да се ради о ГЕОГРАФСКОМ називу, а не о административном... Све најбоље у изградњи чланака, --Wlodzimierz 16:41, 16. октобар 2006. (CEST)

Hercegovina se prostire na tri razlicite republike i u smislu geografskog pojma i nije vezana samo za Srpsku i Federaciju nego i za Crnu Goru prema cemu ovaj clanak daje pogresne i neistinite definicije geografskog pojma i stavlja ih u politicke vode bosnjacke politike. Geografska regija Hercegovine nije opisana u ovom clanku nego se ovaj clanak opredjelio na politicko tumacenje te regije u okviru BiH dok sam pojam prevazilazi okvire BiH i(v. HERCEG NOVI). Pojam Stara Hercegovina je vezan za Crnu Goru koja uopste nije prikazana na mapi niti se spominje tako da ovaj clanak iako nosi naziv Hercegovina, ne govori o njoj! --Bas-Celik 16:57, 16. октобар 2006. (CEST)

Не бих се залетао са реченицама типа оптуживања чланака да су политизовани и говоре у корист једне или друге стране - ако мислиш да је тако, предложи администраторима качење одговарајуће етикетице или хитно сређивање чланка. Није поента рада на википедији међусобно оптуживање већ стварање што бољих енциклопедијских чланака (дакле чланака неутралног научног гледишта). Поздрав, --Wlodzimierz 18:14, 16. октобар 2006. (CEST)

Mapa na kojoj je prikazan dio Hercegovine ne odgovara clanku jer na njoj nije prikazana citava Hercegovina. --Bas-Celik 15:26, 17. октобар 2006. (CEST)

Котор

Котор сигурно није Стара Херцеговина, граница је негде код Рисна али не знам тачно где.--Стојан Мићовић (разговор) 22:50, 29. фебруар 2008. (CET)

Пријепоље

Морам нагласити да је северна тачка Херцеговине манастир Милешево у којем су херцеговачки владари и добијали титуле Херцега Светога Саве. Односно, тачније је да је северна граница Херцеговине река Лим а на месту где је манастир Милешево граница прелази реку Лим. Такође, територијална организација Српске Православне Цркве дуго година се подударала са територијом некадашње Херцеговине. Не треба никад заборавити да је држава Херецговина настала тако што се Шћепан Вукчић Косача у манастиру Милешеви прогласио Херцегом Светог Саве. Једноставно кроз ту титулу и место где је титула Херцега прокламована лако се може одредити шата чини Херцеговину и где су њене границе.

У Београду, 08.04.2008.год. Саша

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник ‎194.106.173.200 (разговор) 10:08, 8. април 2008. (CET/CEST)

Шта је Херцеговина

На италијанској вики приказана је мапа Херцеговине која је нешто пространија (обухвата Ливно, Рудо итд). Зар није могуће направити неку историјску мапу која ће приказати шта је то све Херцеговина. Исто тако, не даје се никаква индикација која то насеља у Србији спадају у Херцеговину. —Јакша (разговор) 11:05, 8. април 2008. (CEST)

Сврставати Ливно у Херцеговину је у најмању руку проблематично. Сама ливањска општина није Херцеговина, нарочито западни део. У питању је скоро цело Ливањско поље, па ако је немоновно западни део поља ван Херцеговине, она и овај други део тешко да ће бити. Исто тако, Ливно припада Западнобосанском кантону, а не Западнохерцеговачком. --Поки |разговор| 22:57, 8. јун 2008. (CEST) --Поки |разговор| 22:57, 8. јун 2008. (CEST)

За Ливно сам консултовао хрватске форуме. Неки кажу да, неки кажу не, а неки прецизирају реке и планине куда иде граница. Већина на страници за разговор овог чланка на хрватској вики инсистира да је Ливно у Херцеговини (барем културолошки). У организацији кат. цркве Ливно је под надлежношћу Бања Луке, а не Мостара, али је кроз историју административно припадало час Мостару и Херцеговини, час Босни. Изгледа да данас Ливањци не воле да се сврставају у Босну сматрајући да је Херцеговина хрватскија. Та подела на кантоне је извршена споља и нисам сигуран да ли одговара реалности. Хрвати кантон 10 називају Херцегбосански. Ливно помињем као место које условно припада или је припадало Херцеговини (било је у косачиној Херцеговини). Мислим да ова формулација није проблематична. Горажде је изразито босански град, али је родно место С.В. Косаче и припадало је његовим земљама, стога је и оно условно/историјски у Херцеговини. —Јакша (разговор) 02:17, 9. јун 2008. (CEST)

Ливно припада Херцеговини. --Obama (разговор) 02:39, 11. јун 2008. (CEST)

Ливно и Дувно

... су део Босне и немају везе са Херцеговином. Јужни део дувањског краја око Мокронога па на југ према Посушју већ географски спада у Херцеговину, али Ливно, Дувно (град и околина), Шуица, Купрес који је такође на овој срамотној и лажној мапи не бих ни помињао. Све је то чиста Босна, т.ј погранични део Босне према Херцеговини. Од Купреса све до реке Раме је Босна, преко Раме према Прозору је Херцеговина, Прозор је већ Херцеговина, као и Посушје и када се иде из правца Босне , то су прва већа места. То што је менталитет народа сличнији херцеговачком (по хрватским изворима), тачније речено Крајишком код српског становништва и такође "динарском" код Хрвата, нема везе ни са Херцеговином. То је посебан менталитет и другачији говор и ношња и обичаји од Херцеговине. То се најбоље и види у Дувну (предратном додуше) где један део села има босанске, један херцеговачке, а један далматинске обичаје. Ливно није чак ни на граници са Херцеговином, то је тотално други део Босне иако му није ни Дувно далеко. Зато бих молио да неупућени не млате без везе...Хрвати су сад у својим неким маглама око "трећег ентитета" у Босни и онда им је лакше да се групишу и припоје тај део наводно хрватскијој Херцеговини.

--Оњегин (разговор) 00:59, 2. октобар 2009. (CEST)

И није ми јасно зашто се одваја Босанска Крајина као неки осми ентитет или не знам ни ја шта. Има својих разлика, али су и оне од краја до краја. Не треба банализовати. Ипак, је све то Босна, а за неког из Ливна, Бихаћа, Дрвара, Бугојна, Кључа, са Козаре и Грмеча рећи ће се Крајишник, али и Босанац. Није то никакав трећи део БиХ.

--Оњегин (разговор) 01:02, 2. октобар 2009. (CEST)

Ставио сам другу мапу, јер претходна нема никакве везе или извора и не показује стварно стање.

--Оњегин (разговор) 21:43, 29. децембар 2009. (CET)

Одваја се из простог разлога што се кроз читаву историју сви ти крајеви називају другачијим и, што је битније нагласити, међусобно РАВНОПРАВНИМ именима! Тако да не постоје само Босна и Херцеговина већ и Крајина, Романија, Дрина, Загорје и тд итд. Надалје, ево рецимо један примјер: Моја баба би увијек за некога ко је дошао из Сарајева и слично говорила: ево дошли Босанци или дошли они из Босне а живјела је читав живот као и сви нјени преци у околини Фоче, мислим да то доволјно говори о томе како се тај народ осјећа. — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 85.222.166.134 (разговор) 13:09, 19. март 2011. (CET/CEST)