Разговор о Википедији:Чланци за брисање/Архива 1

Архива 1

Предлог

Ја се залажем да Велико пролетње чишћење. Милан Тешовић 14:43, 20 апр 2005 (CEST)

Veoma me interesuje zasto je obrisan moj clanak o budizmu? -Marko Petrovic-Gusar007 18:58, 8 мај 2005 (CEST)

• Чланак није обрисан, далеко било. Он и даље стоји тамо где и треба, на Будизам (молим те, исправи ме ако грешим, сва брисања се могу вратити ако је потребно). Ја сам само обрисао латинични редирект на њега, који је непотребан као и у свим осталим сличним случајевима. Питање читања ове енциклопедије на латиници ће, како се чини, коначно бити системски решено за око два месеца, а до тада нема смисла да за 100 одредница имамо латиничне редиректе, а за остале немамо --Dzordzm 21:29, 8 мај 2005 (CEST)

Ja nemam cirilicu,ni nasu latinicu jer kad sam instalirao novi windows nisam instalirao i nasu cirilicu. Znaci, bolje da nista ne pisem dok ne nabavim cirilicu,moji clanci samo prave probleme -Marko Petrovic-Gusar007 21:00, 9 мај 2005 (CEST)

• Па, не може се енциклопедија писати без основних средстава. Чак и да имаш само латиницу, па бисмо некако направили координацију... Постоји могућност, такође, да ако немаш ни нашу латиницу, користиш тзв. кодни распоред дуал и да га помоћу Вучка пребациш у ћирилицу или латиницу. (На самој страни ћеш наћи упутство шта је то дуал распоред.) Сем тога, на Windows-у имаш и ћирилицу и латиницу, осим ако немаш Windows 95 OS1. Дакле, све касније, укључујући и Windows 95 OS2 има могућност врло лаке надоградње за све што ти је потребно. У сваком случају, биће ти теже, али бисмо, да не инсистирамо на бар једном стандардном писму (у случају да пишеш латиницом би се нашао неко ко би то пресловљавао у ћирилицу, мада би и то могао ти сам да радиш помоћу Вучка), имали папазјанију уместо енциклопедије. --Милош Ранчић (разговор) 23:03, 9 мај 2005 (CEST)

предлажем за брисање

1. чланке о француским селима 2. године (све пре 600. године пре Христа).

Да ли овај предлог треба некако формализовати, да ли је потребно гласање, да ли је потребно гласање за оба предлога заједно или гласање раздвојити? Да ли је потребно објашњење за изнете предлоге? --Манојло 16:38, 9. септембар 2006. (CEST)

1. Објашњење свакако да није потребно. против --филип ツ 18:34, 9. септембар 2006. (CEST)

   Ах наравно, ово је неважеће гласање. :) --филип ツ 18:35, 9. септембар 2006. (CEST)

Словеначки масакр војника ЈНА

Ovaj članak je predložen za brisanje (označen šablonom na samom članku), ali nigde u arhivi ne nalazim diskusiju o predloženom brisanju. Jel sam propustio ja nešto ili je propust tuđi? --Slobodan Kovačević ^{prič prič} 11:50, 10. новембар 2006. (CET)

Odgovoreno ovde. BokicaK 13:47, 10. новембар 2006. (CET)

VII Симфонија (Брукнер)

ОК, цијела прича је бесмислена сви који смо учествовали у расправи смо џабе трошили вријеме, умјетност је срање, знате она прича са емоцијама, емоције су субјективне, не постоји емпиријски начин анализе умјетничких дјела, па према томе не треба ни да стоје у енциклопедији. ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)

Е сад, ви који се разумијете у „емпиризам“, дајте нам упуства како да пишемо о тим чланцима, пошто размишљам да су чланци из умјетности које сам писао сви ПОВ, примјер Апстрактни експресионизам и треба их обрисати. Мислим, дајте да будемо озбиљни овдје, нико није рекао да су ови чланци перфектни, нити да их не треба прерадити, или дорадити. Затим, дајте приједлоге за рјешења и не константно постављање питања, зашто може ово, а зашто не може оно, итд... ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)

Ево ја ћу покушати да појасним пар ствари. У класичним енциклопедијама, није се писало о умјетничким дјелима, нема описа појединих дјела. Чланци везани за умјетност се углавном баве историјским прегледом, без описа стилова (и ако се то ради то су штури описи које ријетко шта говоре о стварној природи одређеног стила), значајних дјела, итд. Нема фабула романа, нема биљежења пјесама са албума у посебним чланцима, чак уопште нема чланака о рок групама, нити чак уопште историје рок музике. Нема описа опера, симфонија, итд... Дакле, тако је у класичним енциклопедијама и они су тиме рјешили проблем. Примјер једне такве енциклопедије је Британика. ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)

У Википедији, фабуле романа, анализе романа, чланци о албумима познатих музичких група, описи појединих значајних умјетничких дјела, све је то постала пракса. Е сад. Ајде дајте ми приједлоге за емпиријски начин обраде тих тема, а да се не ради искључиво о каталогији. Дакле, овдје се ради о једном терену у којем је главни предмет сенсоријални доживљај. Оперишемо са апстрактним појмовима, који су језичке илустрације емоција које та дјела проузрокују. Наравно сва умјетничка дјела је могуће описати са техничке стране. Тако за једну слику можемо рећи да је рађена платну, уљаном техником, да предоминирају апстрактне форме, топли колорит...итд. То исто можемо рећи за стотине слика. Али по чемо се оне разликују? Разликују се углавном у сенсоријалном доживљају који проузрокују, разликују се у суптилним варијацијама комбинација елемената које их чине раличитим једни од других. Разликују се у суптилним варијацијама, колорита, форми, итд. Иста је ствар са музиком. Е сад. Ако се ограничимо само на технички опис, уопште нема разлога да описујемо више дијела, јер довољно је описати једну слику рађену на платну, уљаном техником, са предоминантним апстрактним формама, топлим колоритом и она представља стотине других слика, чак и од различитих аутора. ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)

Дакле, питање које се отвара је да ли уопште треба описивати умјетничка дјела? Да се ограничимо на методологију класичне енциклопедије? Или можда да оставимо простор за кратки опис којим се покушава умјетничким језиком дочарати дио умјетничког доживљаја. Дакле, циљ није да се замјени дјело. Умјетничка дјела се немогу у потпуности описати, него једино доживјети. Нико није рекао да треба претјеривати са асоцијацијама. За једну фигуративну слику уопште није значајно са умјетничке стране, што представља неку причу. Није значајно колико фигура, портрета, пејзажа дочарава. Значајан је онај умјетнички дио, пошто има хиљаде слика које имају за тему сличне композиције фигура, портрета, пејзажа. Није значајна ни прича коју покушава да преприча, ако са умјетничке стране та слика нема вриједност. Итд... ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)

Опет кажем, питања која се постављају овдје су важна пошто се отвара дебата за глобални приступ обради умјетничких дјела на Википедији. Затим у конкретном случају симфонија (почиње да ми се гади ријеч симфонија), ако се на енглеској Википедији пишу слични кратки описи и тамо то није ПОВ (наравно опет кажем да не треба претјеривати са асоцијацијама), по чему се ми разликујемо овдје? Мрзим да поредим ствари, али у овом случају постоји одређени разлог зашто се та дјела описују на тај начин кратким описом. О разлозима писах надуго и нашироко на сусједној страници, мада их неки прогласише бесмисленим, шупљом причом! Захваљујем се на комплименту! Али имам итекако појма о чему причам! ---Славен Косановић- {разговор} 12:11, 2. фебруар 2007. (CET)

Немој да се нађеш лично увријеђен, али ја стварно не разумијем у чему је проблем са представљањем умјетничких дјела у једној енциклопедији. Све је јасно као на длану. Не треба истраживати или интерпретирати умјетничко дјело него представити познате чињенице (у шта спадају и мишљења критичара тј. компетентних из дате материје). У те чињенице спадају:

• аутор (са евентуалним описом тадашњег тренутног животног или умјетничког "стадијума"; нпр. "Јесењин је у то вријеме веома много пио, због чега су многи књ. критичари карактерисали ту пјесму као суреалну.")
• умјетнички правац (евентуално цитат неког критичара или ауторовог колеге савременика који то илуструје)
• вријеме настанка (евентуалне паралеле са сл. дјелима тог времена)
• мјесто настанка (уколико је релевантно)
• опис дјела (зависно од врсте; али у кратким цртама и без епитета; чисто технички као нпр. "пастелним уљаним бојама као и већина дјела тог аутора")
• гдје је изложено; ко га је изводио (музика)
• итд.; надам се да је поента јасна

Ако о неком умјетничком дјелу ради о коме нико компетентан никад ништа није рекао, онда и не заслужује да буде у енциклопедији. --Kaster 19:10, 2. фебруар 2007. (CET)

Ма нисам увријеђен, него сам се беспотребно иритирао зато што нисам у стању да објасним неке ствари, или можда се те ствари и немогу објаснити. Пастелним, уљаним бојама није никакв опис дјела, као ни свира десет виолина. Такав опис се може приписати стотинама дјела без разлике. Остало стоји. Проблем је у томе што је на Википедијама направљен преседан па се описују умјетничка дјела у односну на класичне енциклопедије, гдје то није случај. Иначе, то никада није била популарна литература, него су је читали само људи које стварно занима умјетност, или који су се бавили неком умјетности. Погледајте брате те чланке на енглеској Википедији. Мислим ради се о апстрактним умјетничким дјелима, да не дужим даље. Са модерним и савременим плесом је исти случај. Преко покрета се представљају субјективни доживљаји. Нико не каже да треба претјеривати са описима, али у инструменталној музици су они једноставно једини начин да се дјелимично дочара та умјетност. И никада им није намјера да замјене само умјетничко дјело. Иначе, полемика је била да симфоније уопште не треба да постоје као чланци, или да није могуће писати о њима. Постоји цијела теорија музике која се бави том врстом музике, на стотине хиљада страница. Иначе, доживљај поп и рок музике, као и опис стилова је потпуно субјективан. Али то је популарна култура па људи и не постављају питања на тему. Једноставно прихватају да хард рок = хард рок, да је хеви метал = хеви метал, да гитара оног звучи метално, а трећег џезерски, да онај пјевач има мистичан глас, итд. Све су то субјективне констатације, дакле причамо о истим стварима само се овдје користе други појмови, као ироничан звук, величанствен звук (не у смислу вриједности), сабласни тонови, весела алегорија...итд... Сама имена симфонија често носе „фигуративна имена“, како би се дочарало дјелимично о чему се у њима заправо ради. ---Славен Косановић- {разговор} 19:51, 2. фебруар 2007. (CET)

Измене

Људи, а шта кажете да дате више гласова одједном уместо хиљаду узастопних измена? Није тешко кликнути на "уреди" на врху странице. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 12:28, 11. март 2007. (CET)

Ja sam razmišljao da se ova stranica preuredi da bude kao stranica na meti gde se glasa o novim projektima, tj da se menjaju podstranice, a da se one ukljucuju u glavnu stranu. --BokicaK ^{Got something to say?} 12:46, 11. март 2007. (CET)

То би решило проблем великог броја измена на једној страни, али би опет било доста измена. Ово јесте решење ако имамо велики број чланака за брисање. До сада то није био случај, па је овај садашњи систем функционисао како ваља. Међутим, све ми се више чини да ћемо стално имати велики број чланака за брисање, с обзиром на то да нам следи (незванично) пролећно спремање/чишћење. У том случају, мислим да је ок. Шта други мислу? :) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 13:05, 11. март 2007. (CET)

Уколико су те измене у великом броју начин да се решимо једног дела хаоса на нашој Википедији ја мислим да итекако вреди. Значи, није ми битно уопште колико ће измена бити на овој страници, битно ми је да се један део тих чланака обрише. Наравно треба избегавати веће дискусије и препирке директно на овој страници, а и неке чланке можемо одмах брисати, а не слати као предлог, са овим бисмо умањили број измена на овој страници. --СашаСтефановић • 13:41, 11. март 2007. (CET)

• Проблем је што се често дешавају сукобљене измене, уколиок се мења све одједном. Јуче сам два пута пробао да одрадим све одједанпут и оба пута имао сукобљене измене. Када се мењајку поднаслови вероватноћа сукоба измена се умањује --Јован Вуковић (р) 16:11, 11. март 2007. (CET)

Кад би свако уређивао само једном, не би (толико) долазило до сукобљених измена. Уосталом, не морате "одмах сада одмах" забележити својњ гласове. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 23:50, 11. март 2007. (CET)

Брзо брисање

Мислим да нам недостаје експлицитна политика/процедура за брзо брисање неспорно неприкладног материјала (да не употребим неки оштрији израз) са Википедије. Нешто налик на en:WP:CSD, да предупредимо бесмислена гласања о неспорним стварима. Шта мислите о томе? Расправа о теми на Википедија:Трг/Википолитика#Политика за брзо брисање? --Бране Јовановић, ДГзС <~> 11:55, 10. мај 2007. (CEST)

Шта би од овога? Ја сам за тај поступак убрзаног брисања. Дакле, имали би само двије могућности брисања чланака: "брзо брисање" и "нормално брисање". О овима би морала да се води евиденција. Да ли постоји још неки начин брисања? --Kaster 16:54, 21. јун 2007. (CEST)

---

Za brzo brisanje treba da napravite nalepnicu "unistiti" i onda da svaki dan/nedelju (to vec sami odredite) jedan od vas jednostavno ide i brise sve sto ima u toj kategoriji. --Maduixa kaži 17:02, 21. јун 2007. (CEST)

Звучи у реду. Још идеја? --Kaster 17:38, 21. јун 2007. (CEST)

Ево направио сам шаблон:брзо брисање --Јован Вуковић (р) 18:23, 22. јун 2007. (CEST)

Једна молба

Да ли бисмо могли брзо и без пуно расправе да се договоримо да ли користимо за/ против или обрисати/ оставити симболе, пошто тренутно купусиште шарених кружића знатно смањује прегледност гласања. Мени је лично свеједно, али би било лепо да усвојимо једно или друго и ставимо при врху стране да се користе само ти симболи... --Кале ^{↙info/talk↗} 15:03, 12. новембар 2007. (CET)

Ја сам за ову комбинацију обрисати/ оставити. Они су и направљени за гласања о брисању да се људи не би збуњиваљи ако ставе за да ли то значи да треба да се брише чланак, или да су за то да остане --Јован Вуковић (р) 23:03, 12. новембар 2007. (CET)

Slažem se sa Kaletovom konstatacijom. Mislio sam i ja da postavim to pitanje, ali me on preteče. Ja sam za ovaj predlog: обрисати/ оставити M!cki ^talk 23:11, 12. новембар 2007. (CET)

+1 --филип ※ 23:35, 12. новембар 2007. (CET)

Supports.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 01:39, 13. новембар 2007. (CET)

То да ли ће се изјашњавамо бакљавама,цветићима или пчелицама ми је потпуно свеједно,али да додам да би било још практичније у старту формирати одељак за коментаре,а да сама форма гласања иде искључиво по принципу:

• # {{За}} ~~~~

чиме би админ једноставно дош`о и сабр`о,а не да лута по репликама на реплицирану реплику. (Не могу да рејвујем да гласамо и око овога.И бог створи транспарентност и демократију.)Црни Бомбардер!!! (†) 01:53, 13. новембар 2007. (CET)

Уопште није битно како ће се гласати. Може и само речима, без шаблона, што се мене тиче. Око овакве глупости не треба губити време. --Поки |разговор| 15:15, 13. новембар 2007. (CET)

Консензус

Може ли неко од искуснијих корисника да ми објасни када се сматра да је псотигнут консензус?--Војвода (разговор) 12:16, 23. децембар 2007. (CET)

Обично је то преко 70% код гласања. --ФилиП ⁈ 12:16, 23. децембар 2007. (CET)

Да, дакле, консензус је дефинисан овде и овде, и сматра се већином од 70% (ређе 80%) --Кале ^{↙info/talk↗} 12:20, 23. децембар 2007. (CET)

Ако питање циља на гласања, потребна је и доза разума и у одређеним сценаријима је један аргументован глас против довољан да надгласа 2000 других. Дакле, није све црно-бијело. --Kaster (разговор) 14:24, 23. децембар 2007. (CET)

Линк ка правилима

Шта мислите за идеју да се линк ка правилима у вези гласања дода на саму страницу Чланци за гласање ? Тиме би избегли (или барем смањили) да се стално објашњава нешто у вези правила ? --Ирић Игор (разговор) 19:57, 6. новембар 2008. (CET)

ћутање = одобравање. Урађено. --Ирић Игор (разговор) 21:28, 30. новембар 2008. (CET)

Predlagač i glasanje

Da li onaj ko postavi glasanje ima prava da na njemu učestvuje?--Pinos (разговор) 12:15, 7. март 2009. (CET)

Da. -- Bojan  Razgovor  12:16, 7. март 2009. (CET)

Beogradske ulice

Postavio sam glasanje za nekoliko članaka o ulicama za koje mislim da su potpuno irelevantan encikloepdijski sadržaj. Takđe postoji i nekoliko spiskova ulica koje pre treba da se nađu u priručniku za taksiste nego u enciklopediji.--Pinos (разговор) 14:19, 16. март 2009. (CET)

Samo je trebalo mozda sve odjenom da nominujes, a ne praviti podnaslove, al' ajd' sad. -- Bojan  Razgovor  19:00, 17. март 2009. (CET)

Nisam znao da je to moguće. Mislio sam da za svaki članak treba posebno.--Pinos (разговор) 19:06, 17. март 2009. (CET)

Незатворено

Нека гласања су још одавно завршена а нису затворена. Ако их неко не затоври скоро, ја ћу их затворити, чланке на успелом гласању означити за брзо брисање и затворена гласања архивирати. --79.101.79.51 (разговор) 20:40, 6. мај 2010. (CEST)

Правила гласања и брисања

Гласао сам за брисање чланка Владимир Отовић, чланак је обрисан (5 за и 3 против) али сада ми није јасно колико процената гласова мора један чланак добити да би био обрисан, и да ли су правила скоро мијењана? Јер ако погледате у архиви гласања, рецимо за брисање чланка Елфета Весели, резултати су били исти, али чланак није обрисан!--Wikiwind (разговор) 11:29, 8. септембар 2010. (CEST) Прекопирао сам ова два гласања овде!

Елфета Весели

Нерелевантна. То што је Елфета била један од више хиљада бораца у јединицама под командом Насера Орића не даје јој довољну релевантност за посебан чланак на википедији.

Поред горе наведеног текста у разним поднасловима (Извори, Библиографија, Види још и Спољашње везе) су наведене тврдње углавном из дневне штампе (Ревија Б92 и Вечерње Новости) и извештаја Миливоја Иванишевића, да је Елфета Весели мучила, убила и масакрирала једно дете. Наводи су засновани на изјавама одређених сведока који су из треће или четврте руке (њима је неко рекао да је некима који су ишли тамо неко рекао да су неки "муслимани упрли прстом" у Елфету Весели поводом масакра над дететом. Против уредника Вечерњих Новости и новинара Жељка Вуковића је комитет правника за људска права подигао оптужницу због говора мржње поводом овог чланка. Није ми позната тренутна судбина ове тужбе.

Због нерелевантности Елфете Весели предлажем брисање чланка. --Antidiskriminator (разговор) 16:42, 28. април 2010. (CEST)

1. обрисати --Antidiskriminator (разговор) 14:36, 29. април 2010. (CEST)
2. оставити има доста материјала о њој на интернету --Алекс (разговор) 14:53, 29. април 2010. (CEST)
3. обрисати iako je uradila to sto je uradila. Ne trebaju nam clanci o takvim ubicama. -- Bojan  Razgovor  15:28, 29. април 2010. (CEST)
4. оставити Убила је једно дијете за које се зна. А колико за које се не зна? Документација злочина почива на познавању извршиоца, зато треба оставити. --Мирослав Ћика (разговор) 15:54, 29. април 2010. (CEST)
5. оставити Nista od ovoga sto je korisnik Antidiskriminator naveo u razlozima za brisanje se ne pominje u clanku Elfeta Veseli. On govori o srpskoj stampi. Istina je da srpska javnost povezuje Elfetu Veseli sa mucenjima i ubijanjima Srba zbog izjava svjedoka i patologa (Stankovic) koji su radili na iskopavanju zrtava Elfete Veseli, kao i roditelja djecaka koga je Elfeta Veseli ubila i velikog broja clanaka u srpskim medijima o Elfeti Veseli. Pretpostavljam da je korisnik Antidiskriminator citao srpsku stampu i pobrkao vikipedijski clanak Elfeta Veseli sa pisanjem srpske stampe. Cinjenice potkrepljene uredno navedenim izvorima i referencama se jednostavno ne mogu izbrisati sa vikipedije na srpskom jeziku zbog politickih uvjerenja pojedinih korisnika posebno zainteresovanih oko Srebrenice. I kao sto rekoh, razliciti izvori i reference su vrlo uredno navedeni, a sve ostalo spada u domen politickih rasparava i politickih neslaganja. --Bas-Celik (разговор) 16:04, 29. април 2010. (CEST)
6. обрисати --Ако се чланак прошири да се види релевантност, може да остане, а овако не. Две-три реченице ништа не значе, било је сувише убица у ратовима да би свако могао да има свој чланак. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 30. април 2010. (CEST)
7. обрисати --Новак (разговор) 21:04, 30. април 2010. (CEST)
8. обрисати Mnogo ljudi svih vera i svih nacionalnosti je u poslednjim balkanskim ratovima ubilo, mučilo i iživljavalo se nad decom, ženama, starcima svih vera i svih nacionalnosti... Hoćemo li imati članak o baš svakom od njih? Mislim da se time čini suprotno: uvećava se značaj ljudi koji su izgubili svako pravo da se nazovu homo sapiensima. Ja sam za ono što su Rimljani radili: osuditi ih sve na damnatio memoriae.--Јагода испеци па реци 12:24, 4. мај 2010. (CEST)

# оставити Zašto brisati ? Neka zločinci budu upamčeni, da nam se ne ponovi...znate istorija se ponavlja. Kad obrišemo spomen deca neče ni znati šta se ovde dešavalo. --Mile (разговор) 21:45, 5. мај 2010. (CEST) Корисник гласао после предвиђеног рока за трајање гласања (16:42, 5. мај). --93.86.231.199 (разговор) 09:11, 7. мај 2010. (CEST)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
5	0	3	62,5%	Чланак остаје

--В. Бургић (реци...) 13:09, 10. мај 2010. (CEST)

Коментари 

Предлажем да коментаре наводите у оквиру овог поднаслова и молим Баш Челика који је написао "...na iskopavanju zrtava Elfete Veseli" да наведе коплетан списак жртава Елфете Весели и да (као аутор овог чланка) једноставно наведе шта је то што Елфету Весели чини довољно релевантном да о њој постоји посебан чланак на википедији. --Antidiskriminator (разговор) 20:54, 29. април 2010. (CEST)

Мислим да за свакога важи претпоставка невиности док се не докаже супротно. Погледајте пажљиво изворе информација за тврдње наведене у тексту чланка. Неко је некоме рекао да је неко био тамо па су кад је питао муслимани упрли прстом у Елфету Весели. Од толиких наоружаних мушкараца, убица је наводно жена, и то жена друге националности, она која није ту да каже нешто у своју одбрану. Господин који је лансирао ову причу у медијима је по мишљењу стручњака починио кривично дело говора мржње. Немојте да дозвлите да се википедија користи за говор мржње. Молим оне који су гласали да чланак остане да преиспитају свој став, а оне који још нису гласали да гласају за брисање овог чланка. --Antidiskriminator (разговор) 00:02, 6. мај 2010. (CEST)

Нема консензуса за сада, мада релевантност није утврђена. Не брише се за сада. -- Bojan  Razgovor  09:10, 7. мај 2010. (CEST)

Владимир Отовић 

Мислим да ово није релевантно за енциклопедију Заза ^{слободно кажи!}

1. обрисати --Заза ^{слободно кажи!} 23:20, 31. август 2010. (CEST)
2. обрисати --Новак (разговор) 23:23, 31. август 2010. (CEST)
3. оставити --ако се његов фонд чува у библиотеци Матице српске, треба да остане, али мора да се темељно среди. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 14:44, 1. септембар 2010. (CEST)
4. обрисати --Antidiskriminator (разговор) 19:50, 2. септембар 2010. (CEST)
5. оставитиSasvim dovoljno objavljenih publikacija i rada u srpskoj književnosti da bi bio relevantan za enciklopediju.--Војвода разговор 21:51, 2. септембар 2010. (CEST)
6. оставити --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:28, 2. септембар 2010. (CEST)
7. обрисатиЧланак не наводи ниједну референцу, што је довољно да се посумња у тачност чињеница изнетих у њему. Није истина да не постоји ама баш ништа о овом професору. Треба наћи ваљане податке и навести их у чланку. Овако, без иједне референце, не звучи много убедљиво--Nvlado (разговор) 02:41, 3. септембар 2010. (CEST)
8. обрисати Нема ниједне референце, како да знамо да је ово што пише тачно?--Wikiwind (разговор) 12:11, 3. септембар 2010. (CEST)

---

Гласање је завршено:

За	Уздржаних	Против	% за	Закључак
5	0	3	62,5%	Чланак се брише.

Жељко Тодоровић (разговор) 18:23, 7. септембар 2010. (CEST) с. р.

Коментари 

Немојте да будете претјерано ригорозни у оцјењивању важности за википедију. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:35, 31. август 2010. (CEST)

Мислим да постоји усмено договорено правило које каже да су универзитетски професори значајни. Овај је, по свему судећи, гимназијални. --Новак (разговор) 23:48, 31. август 2010. (CEST)

У чланку пише да је био „члан Уређивачког одбора Српског биографског речника у издању Матице српске“, те да се његов фонд чува у библиотеци Матице српске. пс Мени лично је потпуно неважно хоће ли чланак да остане или не, али само апелујем да не будете претјерано ригорозни у оцјењивању важности. На крају ће нам остати само чланци о народним херојима и председницима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:00, 1. септембар 2010. (CEST)

Ако се погледају правила по питању значаја, очигледно је да без обзира на то што неко може да пише књиге и радове о другима, и тај треба да буде предмет писања и проучавања других и једино то му даје релевантност за википедију. Иако је Отовићево животно дело значајно у смислу рада са делима која су други објављивали или објављивања дела о другима, он изгледа није предмет пажљивог проучавања и писања радова. Због тога сам подржао предлог да се овај чланак обрише. --Antidiskriminator (разговор) 19:50, 2. септембар 2010. (CEST)

Пажљивог проучвања? Изгледа да су помешани богата и разноврсна секундарна литература о неком ствараоцу са његовим појављивањем у независним изворима. Ако постоје прокази његових књига, ако је напсиао одређен број у стручној јавности запажених публикација, ако је учествовао у раду стручних тела не видим дразлог да не остане. Плус у чланку је (а то није случај у многим другим чланцима) јасно назначен рад, написане и објављене публикације, све оно на основу чега је могуће оценити релевантност. Чак и да није у питању универзитетски професор то га у старту не искључује, па током друге половине 19. века неке врло значајне публикације потекле су од гимназијских професора. Ако је неки гимназијски професор угледни аутор у некој области не видим разлог зашто га његов рад у образовној установи нижег нивоа од универзитета дискриминише. --Војвода разговор 21:55, 2. септембар 2010. (CEST)

Мислим да је погрешно увјерење да ако о некоме није написана књига, да о њему не треба да постоји чланак на википедији. У том случају би многи чланци били обрисани, као напримјер овај чланак: Муамер Зукорлић, о особи о којој није написана књига. На страну то што не знамо да ли је о Отовићу писано, и да ли се спомиње у стручној литератури. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:25, 2. септембар 2010. (CEST)

Ne bih ja imala ništa protiv ovakvih članaka ali ne znam, kad pročitate dobro njegovu biografiju takvih ljudi sa tim i sličnim biografijama ima veliki broj. Šta sve piše... išao u osnovnu školu, tu i tu, gimnaziju, pa maturirao, bio u vojsci, učestvovao u radnim akcijama na izgradnji pruge, kasnije bio profesor u gimnaziji, doprineo u radu Matice Srpske, bio upravnik biblioteke, bavio se šahom, objavio par knjiga... Ako ćemo svakog sa takvom biografijom uvrstiti u vikipediju onda zašta će nam kriterijumi. Mislim, takvih ljudi ima nebrojeno. Ne kažem da možda nije imao nekog uticaja možda na neke ljude u školstvu (mislim na učenike) ali ipak mislim da to nije dovljno za jednu Vikipediju. Naravno, ne morate se složiti sa mnom --Заза ^{слободно кажи!} 11:50, 3. септембар 2010. (CEST)

Зазо, један дио његовог живота је доста просјечан. Али овај дио о раду у Матици српској и архивирање његовог фонда у библиотеку Матице српске је натпросјечан. У библиотеку Матице српске се архивирају само посебни фондови који су нечија животна дјела. Може да се ради о фонду који је сакупљан 40 година. Исто тако чланство Уређивачког одбора Српског биографског речника у издању Матице српске, није занемарујућа функција. Ако сматраш да је неважно то што је у животу радио и неке друге не тако важне ствари, онда можемо да избацимо те дијелове. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:02, 3. септембар 2010. (CEST)

Pa ne znam ajd da vidimo šta kažu i ostali --Заза ^{слободно кажи!} 12:49, 3. септембар 2010. (CEST)

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Wikiwind (разговор • доприноси) | 9:54, 8. септембар 2010.

Ту сам се ја прешао, рачунао сам овдје већину од 50%, а треба 70% да би нешто било избрисано. Чланак ће бити враћен, добро је што је ово примијећено. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:17, 8. септембар 2010. (CEST) с. р.

Треба затворити већину, ако не и сва отворена гласања!--В и к и в и н др е ц и 10:07, 24. септембар 2010. (CEST)

Pravila

Koja tačno pravila važe za članke za brisanje? Pogledala sam onaj link koji stoji na ovoj stranici, ali to vodi ka nekim opštim pravilima o glasanju, gde se plus kaže da se „Оставља се могућност да се у самом приједлогу гласања утврди број потребних гласова за легитимност“. To znači da svaki predlagač treba da kaže koliko glasova on misli da treba da je dobvoljno da glasanje bude legitimno. To niko ne radi, a ne znam koliko je glasača potrbno da bi glasanje o brisanju bilo legitimno, jer nigde ne piše. Dakle, oni koji zatvaraju glasanja, molim da mi kažu koje kriterijume koriste, i drugo, pitam zajednicu, zar ne mislite da bi bilo dobro da imamo posebna pravila o ovome koja će biti napisana jasno i odvojeno na posevnoj stranici, gde će se svako moči lako obavestiti o osnovnim pravilima o glasanjkma za brisanje članaka? --Јагода испеци па реци 00:26, 12. септембар 2011. (CEST)

Минималан број гласова није утврђен, али логично је претпоставити да не може бити један или рецимо два, али шта је са три или четири?--В и к и в и н дбла бла 00:29, 12. септембар 2011. (CEST)

I ne samo to, nego i kad se briše? Koji procenat je u pitanju? 70%-30%, neki drugi? Ko ima pravo da postavi glasanje, ko da glasa? Mislim da zaista treba odvojiti ta pravila na posebnu stranicu i jasno ih definisati. --Јагода испеци па реци 00:34, 12. септембар 2011. (CEST)

Гласање о брисању је ствар консензуса те стога подлијеже постотку од 70%. Што се тиче дефинисања јасних правила и томе сл., не видим нарочиту потребу за тим. Сва правила се налазе у склопу политике о гласању, те стога чему сврха то понављати. Ово није неко нарочито гласање, односно гласање које захтјева другачији постотак и томе сл. Када се ради о минималности гласова, то је отприлике на администратору да утврди. Нпр. ако је мало гласова (рецимо, минимум од троје), а сви су за брисање, може се тумачити да неко нема ништа против. А иначе, свако има право да предлаже за брисање, а тренутни регистровани да гласају. Иако се предлагало да се ограничи гласање (односно да сви регистровани не могу гласати), то није прошло. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:39, 12. септембар 2011. (CEST) с. р.

Izvini, a gde to piše da je na administratoru da to utvrdi? Gde piše sve to što si ti sad rekao? Nemam ništa protiv svega toga što si rekao, ali to mora negde pisati, i mora biti svima dostupno i jasno. Pravila o brisanju su nejasna i nedokučiva, i prenose se u neformalnom obliku od korisnika do korisnika a to svakako nije dobro, jer se radi o važnom glasanju, a ne o nekoj budalaštini. Drugim rečima, ne slažem se da glasanje o brisanju "nije neko naročito glasanje". I te kako je naročito i bitno za projekat i treba da ima svoja pravila izdvojena na posebnu stranicu koja če se povremeno i po potrebi diskutovati i eventualno menjati. --Јагода испеци па реци 01:00, 12. септембар 2011. (CEST)

Онај ко затвара гласање отприлике треба да утврди легитимност, обично је то администратор. То је неформално правило и вазда је тако. Ово гласање подлијеже политици гласања која је иста за сва гласања, те стога, у томе смислу није нешто нарочито. Код нас, гласање или консензус, исто је. И ја се слажем да правила о гласању треба јасно формализовати, то је административна ствар, и треба јасно спријечити могуће злоупотребе. Када је био предлог за ограничавање броја корисника који могу гласати (чини ми се да сам ја то предлагао), формализовање тога није прошло (ту су поједини корисници још штошта износили). Стога, не видим потребу зашто опет отварати причу о томе, заједница је одбацила превелику формалност. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:13, 12. септембар 2011. (CEST) с. р.

Слажем се да треба да постоје засебна правила у вези са ЧЗБ. --филип @ 03:47, 12. септембар 2011. (CEST)

Željko, ja ne predlažem nikakvo menjanje tih pravila, nego samo predlažem da se ona izdvoje na posebnu stranicu, jer u opštim pravilima o glasanju stoje i neke stvari koje se ne odnose na glasanje o brisanju, a opet nema nekih stvari koje se promenjuju na tim glasanjima. Ja trenutno ne mogu, ali za nekih nedelju, dve, biću opet u mogućnosti da ne prolećem ovuda samo kao padobranac, nego da na miru radim, pa eto, mogu ja da ih izdvojim na posebnu stranicu, u skladu s onim što si ti ovde naveo, pa se onda ta stranica može i izglasati kao posebna politika, ako je to potrebno, a o menjanju istih, ako ima potrebe, može se kasnije razgovarati. Za sad je moj predlog samo da se izdvoje i jasno objasne, bez ikakvog menjanja, tj da svakom budu dostupna kako bi svako u svakom trenutku tačno znao šta je dozvoljeno, šta nije. Plus, mislim da je dobro imati poseban link, kad se poništavaju glasovi, da se ima linkovati direkt na pravila koja taj glas krši, a sve u cilju transparentnosti svega što se dešava na projektu. --Јагода испеци па реци 10:31, 12. септембар 2011. (CEST)

Затварање

Додао сам на ову страницу упутство за затварање гласања. Учинио сам то због тога што сам приметио да поједини корисници не знају шта све треба да ураде након затварања, а и због чињенице да сам направио нови шаблон који може да се додаје на страницу за разговор чланака који су били предложени за брисање. Додатни шаблон је направљен по узору на оно што користимо за сјајне чланке и на шаблон који се на Остави користи у исту сврху. На Остави је читав поступак аутоматизован: стисне се једно дугме и свих 4-5 корака се аутоматски обави. Можда и ми једном уведемо нешто лично. mickit 12:42, 7. октобар 2011. (CEST)

Tehnika

Da li bi se u SI mogao staviti neki šablon, brojač (ili šta već) koji bi pokazivao koliko je članaka predloženo za brisanje? Nešto kao što imamo za glasanje za dobre i sjajne. --Ašhabad (разговор) 22:11, 25. август 2013. (CEST)

Кристијан Голубовић МОЛБА ЗА БРИСАЊЕ

Драги чланови Википедије. Мислим да би требала ова страница да се обрише: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?search=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD+%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE%3A%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8 Односно страница Кристијан Голубовић. Не само да промовише погрешне вредности већ не постоји довољно извора на основу којих се потврђује оно што се наводи у биографији... Ово је моје мишљење и молим Вас да се не љутите, већ да лепо дискутујемо и изнесемо артументе за и против. Змај од шипова 18.29.20 ЦЕСТ

Гласање о брисању је било и предлог је одбијен. Све је размотрено и одлучено да се не брише. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:35, 30. септембар 2015. (CEST) с. р.

Хвала пуно на одговору, жалосно је, јер на википедији немамо текстове о младим математичарима, физичарима, али зато имамо о силоватељу и криминалцу, али како већина каже :) Хвала Вам пуно на одговору... zmajodsipova 7.12.20, септембар 2015. ЦЕСТ.

Никоме није забрањено да пише чланке о било којим релевантним личностима. Енциклопедија не пише о лијепим, добрим личностима него о свим оним који су оставили траг у јавности и историји. Какав год траг. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:20, 30. септембар 2015. (CEST) с. р.

Хвала пуно,мислио сам да не ПОСТОЈЕ РЕЛЕВАНТНИ ИЗВОРИ о злочинима које је чинио, те да су писани својеглаво, но како год било. Хвала на образложењу, сада сам схватио. zmajodsipova 19.39, септембар 2015. ЦЕСТ

Све што сматрате за спорно у том чланку имате тамошњу страницу за разговор. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:59, 30. септембар 2015. (CEST) с. р.

Срби у ... / ... у Републици Српској

Треба обрисати и чланке: Срби у Далмацији, Срби у Славонији, Црногорци у Републици Српској, Македонци у Републици Српској, Италијани у Републици Српској, Чеси у Републици Српској, пошто су обрисани слични чланци: Срби на Косову и Метохији, Срби у Војводини, Срби у ФБиХ--MilanKovacevic (разговор) 18:53, 17. децембар 2016. (CET)

--MilanKovacevic (разговор) 18:55, 17. децембар 2016. (CET)

Свонс Гмунден

Свонс Гмунден је дупликат чланка КК Свонс Гмунден. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.53.236 (разговор • доприноси)

Предлог ревизије Википолитике на основу којих правила и смерница се бришу чланци

Поздрав.

Приметио сам да поједини чланци остају иако је убедљива већина корисника на гласању од преко 20 корисника који су ”гласали” против останка чланка (око 70% гласова за брисање).

С обзиром на све већи број активних корисника на Википедији на српском језику, као и у складу са доктрином на ен.вики по којој се чланци бришу искључиво консензусом, односно на основу аргумената који се подударају са правилима, смерницама на ен, односно ср.вики, предлажем да се усвоји један од следећих предлога:

1. Да администратори одлучују о томе који чланак ће бити обрисан, а који не на искључиво основу изложених аргумената за брисање, спајање, преусмерење, останак чланка и сл.
2. Да администратори размотре аргументацију која је заснована на правилима и смерницама Википедије на српском језику, у случају да проценат корисника који су искључиво аргументовано гласали за брисање, односно останак чланка надмашује 50.00%.

Будите слободни да размотрите додатне идеје поводом измене Википолитике, а у вези правила и смерница о гласању за брисање чланака на Википедији на српском језику.

Хвала.

dr Vs⁶₅⁰⁷ 00:50, 1. фебруар 2019. (CET)

Брисање Анђеле Вештице

Зашто се не брише чланак ако је 9 особа гласало за брисање, а 4 против? Konduras (разговор) 23:20, 20. септембар 2019. (CEST)

Зато што постоји правило „Чланак ће бити обрисан ако је тако одлучено консензусом — однос гласова једнак или већи од 70%:30% у корист брисања”. — Марина Симић (разговор) 23:36, 20. септембар 2019. (CEST)

Ок. Konduras (разговор) 11:33, 21. септембар 2019. (CEST)

Референце