Разговор с корисником:Ivan25/Архива 1

Поздрав

Ћао, ја сам Ана и локални сам геолог тренутно, овде. :) Видела сам да си написао један чланак из геоморфологије, који је мене посебно заинтересовао, па сам оставила коментар овде. Молим те да погледаш то што сам написала, па да покушамо да решимо спорну ситуацију, која је настала око назива процеса, питања да ли је то уопште засебан процес, итд. Колико могу да приметим, студираш или си завршио географију (исправи ме ако грешим), па, како географи и геолози имају неке различите термине којима означавају исте ствари, могли бисмо да се договоримо шта ћемо користити (да узмемо оно што је логично, свеједно да ли је то оно што сам ја учила или што си ти учио), да не правимо забуну овде.

И да, слободно ми се обрати за све што ти треба око уређивања чланака. Ја нисам баш вешта у неким јако техничким стварима, али питаћу оне који то боље знају, па ћемо да решимо било какав проблем, ако негде запне. Поздрав, и срећан рад. :)--geologicharka пиши ми 03:17, 29. март 2009. (CEST)

Поздрав

Одговорио сам на твоју замерку [[1]]

Ево, одговорићу ти овде, а такође, да бих ја на време видела шта си ти написао, пошаљи ми поруку на мојој страни за разговор (кликнеш на оно „пиши ми“ у мом потпису). Дакле, као што сам и тамо рекла, постоји огроман проблем у терминологији. Као прво, ако погледаш овај чланак, можеш видети да је наше схватање процеса (а и код географа је такво) је да сваки геоморфолошки процес има три основна дела - ерозију, транспорт и акумулацију. Према томе, прва неправилност је та што се никако не сме рећи, нпр. флувијална ерозија, а да се мисли на читав флувијални процес, јер ти одмах у називу процеса искључујеш његова два врло битна дела - транспорт и акумулацију. Друго, денудација је исто само део делувијалног процеса, и то онај почетни, ерозија. Што се тиче ове кишне ерозије, као што рекох, мало је нелогично да се она издваја као посебан процес, јер мени није јасно шта су тачно учинци те кишне ерозије. По оној дефиницији, та кишна ерозија би била део елувијалног процеса, који, тачно је, може поступно прећи у делувијални и пролувијални, али не мора увек бити тако. Да оставимо ово за сада тако, ја ћу се у понедељак/уторак консултовати на факултету, па ћемо видети шта нам је чинити. --geologicharka пиши ми 13:16, 29. март 2009. (CEST)

Само нешто

Ћао, само да ти скренем пажњу на две ствари. Требало би да се потписујеш увек на странама за разговор. То можеш учинити тако што ћеш притиснути дугменце које се налази изнад овог дела за писање текста, друго са десна на лево. Такође, можеш да укуцаш и 4 знака тилда, овако: ~~~~, што ће генерисати твој потпис. Друго, када шаљеш поруку неком кориснику, остави је на страни за разговор која се отвори чим кликнеш на „разговор“ (или шта већ пише), поред његовог имена у потпису, а не на страницама где корисник архивира разговоре. Поз. --geologicharka пиши ми 16:32, 30. март 2009. (CEST)

На страни Википедија:Добри чланци/Гласање је покренуто гласање за чланак Поп Ћира и поп Спира да постане добар чланак. Гласање траје од 25. марта 2009. до 1. априла. 2009.--VLADA ®

Pozdrav, novi wikipedijancu, dodelio sam ti spomenicu za geografske članke!--Grofazzo (разговор) 18:09, 31. март 2009. (CEST)

Википедија:Википројекат Насељена места у Србији

Видим да те интересује ово, можда би желео да се укључиш у ово? -- Bojan  Razgovor  19:52, 2. април 2009. (CEST)

Поздрав

Хм! Да ли ми је струка!? Делимично - завршио сам пре годину дана Архитектуру - смер Урбанистичко и просторно планирање. Тако да...

Приметио сам да си "ронио" по мојим страницама. Моје занимање је највише везано за градове /потпуно смислено спрам моје струке/, општине, а физичку географију "избегавам". Волим питања и податке везана за саобраћајне мреже.

Какве предлоге имаш у вези заједничког рада? Ја, као што видиш, завршавам општине и градове Словеније и имам жељу наставити сређивати странице за градове Европе.

Поздрав! --Ant83 (разговор) 19:58, 2. април 2009. (CEST)

Овако,

Онај редослед на твојој личној страници је добар када се гледају општине /требало би се додати и поглавље насељена места општине, као и странице блиске датој/. Такође, историја је веома битна и често опширна, па би се по мом мишљењу требала издвојити као посебно поглавље. Код страница значајних градова мени је јако важно да наведем и урбану мрежу и урбани развој града.

Што се тиче твог предлога ја сам више за нове изазове - тј. да радим са новим географских местима, појмовима. Нисам баш за усесређење на преправке. Наравно, када будем преправљао обалст све започето ћу разрадити и средити. Ја такође имам један предлог, а то је да се среде насељена места и други географски појмови везани за Србе ван отаџбине /нпр. српска села у Румунији/. Приметио сам да већина народа која има своје припаднике на подручју српских земаља веома води рачуна о томе да на Википедији покрије насеља са њиховим припадницима. Вероватно ћу се усесредити на ово у скорије време!

Поздрав! --Ant83 (разговор) 22:16, 2. април 2009. (CEST)

Па, као Војвођан, то само могу подржати. Друго, ја ћу такође у блиској будућности /ма шта то значило/ унети површине насеља у Војводини /тј. атара/, будући да сам дошао у посед карте са таквим подацима. Вероватно ћу истовремено унети и густине насељености за сваку катастарску општину /у већини случајева је то и површ везана за само једно насеље/.

Поздрав! --Ant83 (разговор) 22:24, 2. април 2009. (CEST)

Из Сремске Митровице, 1983. г. Одакле си ти? Поздрав!--Ant83 (разговор) 22:41, 2. април 2009. (CEST)

Пази овако!

Прво, ја нисам неко слаткоречив. Чланак је одличан, фантастичан, али ја имам другачији приступ. Гледам да могуће будуће кориснике мојих чланака обавестим о основним показатељима и подацима, па ако им треба нешто детаљно, онда нек се сами мало муче ... Мислим да 95% људи жели основна обавештења о чему год. Ја сам прво мислио да одрадим детаљно положај сваке општине у Словенији (границе, суседне општине, саобраћајне везе), али сам одустао, јер ми је 'греота' да ту "ширим", а пола италијанских градова са више од 100 хиљ. ст. нема ни реченицу на српском на Википедији.

Нпр. мој брат /није "географски фан"/ је ишао у иностанство, тура по северној Италији, и узео да види шта има о датим градовима на српској Википедији и то га је занимало само основно /основни положај ,величина, знаменитости и сл./. И о једном граду нашао читав елаборат, а о другом ни помена. И ово друго је оставило далеко јачи утисак на њега. Е, о овоме ти причам. А, сад да завршим странице везане за општине Подравске регије.

Поздрав за вечерас!--Ant83 (разговор) 23:42, 2. април 2009. (CEST)

Добро сам претпоставио - порекло! Онда, у реду! Поздрав! --Ant83 (разговор) 23:53, 2. април 2009. (CEST)

Геоморфологија

Молим те да погледаш на страници за разговор о чланку о коме смо расправљали, тзв. кишној ерозији. Погледај наше предлоге, па се одлучи. Али, кишна ерозија није геоморфолошки процес, зато што је он јасно дефинисан, и то је, из тог разлога потпуно неприхватљиво. Одлучи шта ћеш, па ми јави. --geologicharka пиши ми 21:36, 2. април 2009. (CEST)

Ја сам читала ту књигу, али сматрам да је то географско виђење мало неправилно (мада, у односу на геологе, географи имају много другачија виђења у многим стварима, која су везана чак и за геологију). У принципу, географи и геолози не би требало да имају различита виђења, јер је геоморфологија таква каква је, има своје принципе, процеси су прецизно објашњени, итд. Ја сам разговарала са једним професором са твог факултета, и он сам признаје да је то ваше схватање процеса неправилно, али да је сада тешко променити. Као што рекох, кишна ерозија није геоморфолошки процес, то се тешко може исправити... тако да... не знам шта ћемо са овим... --geologicharka пиши ми 21:50, 2. април 2009. (CEST)

Са професором Јоцом, који код вас предаје геологију (мада, он је геолог) и још неким ликом... --geologicharka пиши ми 23:16, 2. април 2009. (CEST)

Шибенско-книнска жупанија

Поздрав, Немој да мислиш да ја сумњам у твоју стручност. Навео сам да текстови требају имати исту терминологију, а да ли је то твоја или она стара, мени је свеједно и зато сам и предлажио да се то усклади. Видим да си и ти на тргу позвао на разговор ради договора о терминологији. Тако је најбоље. Ја нисам тај али има их неколико који ту могу допринети.Поздрав и срећан рад. --Drazetad (разговор) 17:26, 3. април 2009. (CEST)

РОГОЗНАрогозно

Ћао, "Метју" Мислим да ту нема неког правог правила, јер се и мени више пута случајно десило да напишем погрешан наслов, па сам то решавао на следећи начин. Мислим да је најлакше направити страницу под правим именом, где ће се прекопирати садржај погрешне /уз потребне словне исправке, наравно/. Потом на погрешно страници избришем све и напишем "избриши" и онда неко од виших уређивача српске Википедије ту страницу избрише. Можеш и уместо брисања ставити преусмерење на страницу са тачним називом.

Не знам колико си вичан раду у Word-у пошто ја гомилу ствари копирам и служим се пречицама преко типки, тако да копирања попут овог текста радим за пар секунди.

Поздрав! --Ant83 (разговор) 23:48, 3. април 2009. (CEST)

Географија

Не бавим се географијом и, иако је немогуће да то знам са стопроцентном сигурношћу, не познајем ниједног географичара одавде. Једино што могу да ти кажем у овом тренутку је да своје аргументе износиш на стране за разговор одговарајућих чланака у којима се јављају грешке, као и да сам вршиш измене, ако су неконтраверзне. Како схватам, у гео* областима постоје нека терминолошка (и суштинска?) неслагања. Пракса на Википедији је да се у чланцима износе сва релевантна виђења неког појма или концепта, па ту праксу треба пренети и на проблеме на које си ти наишао. Ако је, пак, реч о чисто погрешним информацијама, онда је најмањи проблем исправити их, зар не? :) --ФилиП ^_^ 20:23, 3. април 2009. (CEST)

Хех, имаћу те на уму. Нажалост, не могу да ти помогнем. Не зато што нећу, него зато што и ја имам своју струку (о којој овде углавном не пишем, додуше), односно захтеван факултет, па на Википедији стижем да радим само неке ствари од оних које бих волео (тренутно се углавном бавим пословима администрације [у неком ширем смислу], а за писање и сређивање чланака имам јако мало времена). Сигуран сам да има (доконијих) људи који су заинтересовани за област и за помоћ, али треба их наћи :) --ФилиП ^_^ 20:36, 3. април 2009. (CEST)

Ок

Ок је, нека остане тако. --geologicharka пиши ми 17:14, 4. април 2009. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Kapa-šib.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Kapa-šib.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Dzordzm (разговор) 04:19, 5. април 2009. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Tof-drniš.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Tof-drniš.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Dzordzm (разговор) 04:20, 5. април 2009. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Dinara-planina.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Dinara-planina.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Dzordzm (разговор) 04:26, 5. април 2009. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Dalmatina-autoput.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Dalmatina-autoput.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Dzordzm (разговор) 04:26, 5. април 2009. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Kornati pik.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Kornati pik.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Dzordzm (разговор) 04:26, 5. април 2009. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Cetina-kanjon.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Cetina-kanjon.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Dzordzm (разговор) 04:26, 5. април 2009. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Dalmatinski Crni Bor.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Dalmatinski Crni Bor.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Dzordzm (разговор) 04:26, 5. април 2009. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Skradinski-buk.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Skradinski-buk.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Dzordzm (разговор) 04:26, 5. април 2009. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Autoput-damat.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Autoput-damat.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Dzordzm (разговор) 04:29, 5. април 2009. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Lamprehtsofen.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Lamprehtsofen.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. Dzordzm (разговор) 04:34, 5. април 2009. (CEST)

Склањање ознака

Молим те, не склањај ознаке за погрешно лиценцирање са слика, већ покрени разговор са корисником који их је поставио. У тај разговор ће се укључити и више корисника, тако да ниси само на њега ограничен. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 11:24, 5. април 2009. (CEST)

---

Док се Џорџ јави, ја ћу да ускочим. Покушао си већ да ставиш лиценцу гфдл-ја на слике, које постоје на другим сајтовима. Нпр. ова — овде. Или нпр. ова — овде. Итд. Откуд оне на другим сајтовима? Да ли наводе аутора? Да ли си то ти? Или си их једноставно од њих ископирао, што није дозвољено без дозволе правог аутора. Види ВП:ДО. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 14:36, 5. април 2009. (CEST)

Нажалост, тако је, ове слике не могу да буду коришћене на Википедији без дозволе аутора. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 14:57, 5. април 2009. (CEST)

Хм, па укратко

• Свака слика (или текст или звук, свеједно) је ауторско дело и заштићено је законима о ауторском делу. Ако другачије није наведено, искључиво право коришћења и редистрибуције је на аутору.
• На Википедији можемо, уопштено говорећи, користити једино слике које су у јавном власништву или су објављене под „слободном лиценцом“ (какве су ГЛСД, CC-BY, CC-BY-SA, и сличне). Дело може лиценцирати једино носилац ауторског права. Ауторско право је у потпуности задржано осим ако није експлицитно наведено другачије.
• Узани скуп ограничења од горњег правила описан је на Википедија:Политика доктрине изузећа. Она се не би односила ни на једну од слика у овом конкретном случају, јер су оне све заменљиве слободним (само треба некао да слика).
• Слике које нису објављене под слободном лиценцом или у јавном власништву, и не потпадају под узан скуп ограничења описан у ПДИ, не можемо користити. --Dzordzm (разговор) 22:58, 5. април 2009. (CEST)

Помоћ

Здраво. Лијепо што си прионуо на посао :) Одмах да ти кажем, ја се разумијем у географију колико и већина људи - никад се нисам њом бавио. Ако си под „помоћ“ сматрао помоћ што се тиче википедије (синтаксе, прихваћених стандарда писања, референци, шаблона, слика, ауторских права, категорија итд.) онда сам ту и радо ћу помоћи. Поздрав. --Дарко Максимовић (разг.) 02:10, 9. април 2009. (CEST)

Категорије

Ћао. Видела сам да си додао категорије у чланке о геоморфологији и геологији. Избрисала сам обе категорије. Што се тиче чланка геоморфологија, код њега једина категорија остаје Категорија:Геоморфологија, с' тим што сам ставила да њој надређена категорија буде Категорија:Физичка географија. Што се тиче чланка геологија, он никако не може да се стави у категорију физичка географија, због тога што геологија није део дела географије. --geologicharka пиши ми 22:16, 9. април 2009. (CEST)

Нема проблема због тога што геологија није произашла из географије, то ти гарантујем. Можда тако пише у књигама и професори вам тако причају, али једино што је географски, а старије је од геологије, је картографија. Тако да - ништа од тога. Што се тиче геоморфологије, она је такође део геологије, због тога што се приликом описивања и објашњавања деловања једног процеса, сем агенса (силе која делује), посматра и пацијенс (стенска маса), а то је, је л' тако исто геологија, а не географија. Једино географско у свему томе је опис места на коме се налази геоморфолошки облик. Али нема силе која би успела да опише неки процес без доброг познавања геолошке грађе одређеног терена (што подразумева литолошки састав, старост и склоп терена, а што, сложићеш се, поново нема везе са географијом). --geologicharka пиши ми 15:20, 10. април 2009. (CEST)

Координате

Ти си Иване докони поп који крштава јариће. Наравно да постоје географске координате, и увек су постојале, само си ти сада дошао са географског факултета са најновијим сазнањима да нам покажеш колико смо сви ми били у заблуди. Тако ме је једна са антропологије убеђивала да кремирање не постоји, јер су њој на факултету рекли да је то инфламација. --Јакша (разговор) 17:18, 11. април 2009. (CEST)

Поздрав

Здраво. Приметио сам да си студент географије а обзиром да се замлаћујем са селима (тренутно само српским, мада ми то није професија) да ли би могао бацити поглед на неке ствари. Наравно, ти си био бржи од мене па си видео да постоји пројекат посвећен српским селима и већ си се пријавио.

Имаш ли приступ некој литератури на факултету која би била од посебне вредности овде? Ми овде имамо само податке статистичког завода, геодетског завода ... али фали нам још по нешто. Рецимо, за Оборњачу ме занима да ли је истина да то село није имало становника после Другог светског рата а да сада има 2 становника? -- JustUser  d[-_-]b  21:29, 20. април 2009. (CEST)

Опет ја :)

Ћао! Је л' можеш да ми објасниш која је разлика између клизишта и овог? --geologicharka пиши ми 13:56, 24. април 2009. (CEST)

Опет збрка... Код нас се, у стручној литератури, клизиште зове клизиште. За термин урвина сам чула, али само у народу. Погледај овај чланак. У њему су описани механизми којима настају одређени облици, између осталих и клизишта. Клизиште се зове тако зато што настаје клижењем материјала. И сад... не знам... Наравно, предлажем да га зовемо клизиште, и знам да ће и Милан предложити исто то. А да урвина стоји као други назив... --geologicharka пиши ми 19:44, 24. април 2009. (CEST)

Мислила сам: клизиште или урвина... Може тако? --geologicharka пиши ми 19:59, 24. април 2009. (CEST)

Сад видех да си ставио о земљотресу који се догодио у Чилеу. И тражила сам овде, на Вики, о скали интензитета, али изгледа да није потпуна. Нисам сигурна, али мислим да је овакав опис за чак дванаести степен Меркалијеве скале, зар не? Ако је тако, онда је то стварно био јак земљотрес... --geologicharka пиши ми 23:51, 25. април 2009. (CEST)

Да, ето, нисам знала да је било када у природи забележен земљотрес са више од 9 степени Рихтерове скале. Знам за то теоријски, али нисам знала да се то некад и десило. Блејм он ми. --geologicharka пиши ми 00:21, 26. април 2009. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Velenje grb.gif

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Velenje grb.gif. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 18:00, 26. април 2009. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Podhlenik grb.gif

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Podhlenik grb.gif. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 18:00, 26. април 2009. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Lenart grb.gif

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Lenart grb.gif. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 18:00, 26. април 2009. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Pančevo grb.gif

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Pančevo grb.gif. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 18:00, 26. април 2009. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Ormož grb.gif

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Ormož grb.gif. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 18:00, 26. април 2009. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Bogatić.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Bogatić.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 18:06, 26. април 2009. (CEST)

Језера

Поздрав Иване. Молим једно обавештење. У Списаку језера по површини овде стоји да је друго језеро по величини Мичиген-Хјурон. На википедијама које су текст преписале од Енглза је пише једно (међу којима смо и ми) а они који су преписали од Немаца два. Давно сам у школи учио да су два. Имам шест класичних енциклопедија и у њима су два језера. Молим те да погледаш у твоје књиге да није неки „географки Клајн“ нешто променио. Прича да су једно јер су повезана није добра јер и Јадранско море је повезано са Средоземним мопрем па нису једно и океани су повезани Панамским каналом па су два и сл. Кад будеш имао времена одговори ми на ово питање. Напомињем да сам написао текст овде и навео их одвојено и нико па ни администратори који су га поправљали нису мењали, а исто нико не исправља ни списак језера иако су те две верзије различите. Хвала--Drazetad (разговор) 10:57, 1. мај 2009. (CEST)

Мислим да чланци који имају дилему нису за енциклопедију. Ту дилему треба навести у оба посебна текста о језерима, а не у посебном тексту. Иначе постоје тексови Мигиген (језеро) и Хјурон (језеро). Бојим се да ће се аутор љутити, а ја неволим дуге полемичке дискусије, па би можда требало поразговарати са њим јер је стари корисник који често пише географске текстове. Данас је радио (додавао неке делове) на списку језера па сам га упозорио на ово „језеро“, а он није исправио него је написао и посебан тект. Његово тумачење постоји у разговору на мојој корисничкој страни изнада твог разговора Поздрав.--Drazetad (разговор) 12:10, 1. мај 2009. (CEST)

Видио сам. Писао је целу ноћ па сад одмара. Сигурно ће се јавити.--Drazetad (разговор) 13:20, 1. мај 2009. (CEST)

Мичиген-Хјурон

Здраво. Нисам географ, по професији сам инжињер за софтвер, али волим географију. Пуно сам путовао и мислим да могу да дам добар допринос.

Случајно сам набасао на чланак о највећим језерима и запањили су ме лоши преводи са енглеског (типа Никарагва језеро, што је у српском неприхватљиво). Онда сам исправио имена језера, оплавио неке везе (Језеро Онтарио = Онтарио (језеро)), а Мичиген-Хјурон оставио како јесте. Тада сам одлучио, пошто је при врху на листи, да напишем кратак чланак о њему. Нисам против промене коју предлажеш, бар у списку језера. Мислим да Мичиген-Хјурон треба да остане, ако ништа са назнаком да је у питању амерички концепт.

Ако неке гране науке код нас нису довољно разрађене, то није разлог да се потпуно елиминишу из чланака. Треба их поменути макар у набрајању. Кад би резоновали да оно што није проучавано у Србији не припада научној енциклопедији (макар неформалној) онда би требали да осакатимо већину наука.--Јакша (разговор) 17:06, 1. мај 2009. (CEST)

Хумана географија је један од типичних лоших превода какви се виђају на нашој википедији. Слажем се да домаћој категоризацији треба дати предност. Помагао сам кад су ме други питали за савет (нарочито око превода - енглески, немачки, француски), помоћићу и теби. Сатих се једног проблема који је последица домаће научне терминологије. У чланку о сахрањивању поменуто је кремирање као један од облика. Једна сарадница, која је студирала антропологију, тврдила је жустро да кремирање не постоји, јер не постоји у уџбенику њеног професора. Тај уџбеник је био и референца. По том извору постоји само инхумација, инфламација (и још пар високоумних латинских израза). Мислим да је ово пример где је инсистирање на домаћој научној литератури пун промашај.--Јакша (разговор) 01:17, 2. мај 2009. (CEST)

Верификатори

То се питање повлчи већ недељама. У основи је сујета и борба за нека посебна права. Званично, верификатори треба да обезбеде да се за добре и сјајне чланке не предлажу очигледно лоши или неозбиљни чланци. Питај оне који су отворили гласања на странци ѕа сјајне чланке (Бојан, Џонаја), или постави питање на Трг-Разно. --Јакша (разговор) 15:12, 2. мај 2009. (CEST)

Verifikacija

Da ti pravo kažem, nisam ni ja sigurna kako bi to trebalo da se obavlja. Ja sam mislila da korisnici treba direktno da se obrate nekom od verifikatora, pa sam napravila svoju podstranicu Корисник:Maduixa/Верификација, radi lakše evidencije članaka koje sam pregledala i zašto su odbijeni (ako su odbijeni). Međutim, Dzordz je stavio onaj naslov tamo, i ne znam zašto, pitala sam ga šta da radim, još mi nije odgovorio. Ja sam videla te tvoje članke kad si ih postavio, ali s obzirom da nisam jedni verifikator, a i već sam obavila dve verifikacije i obe su rezultirale odbijanjem, rekoh, neka proba neko drugi. Međutim, očigledno je da bi ipak trebalo da se nekom direktno obratiš, jer izgleda niko od verifikatora ili nije primetio, ili jednostavno neće da se prihvatit posla.

Ako želiš moje mišljenje, ja iskreno mislim da ni jedan od ta dva članka ne zadovoljava sve uslove. Prvi, Šibensko-kninska županija, vrlo je blizu da bude prihvaćen, jer falinke nisu velike -- ima nekih pravopisnih greščica, ništa strašno, neke sam već ispravila -- uglavnom velika slova (Županija nema potrebe da se piše velikim slovom, npr. Celzijus je merna jedinica koja se piše velikim slovom i kao takva, uvek se piše latinicom, i sl.). Ono što je ozbiljnije jeste nedostatak referenci -- članak je dosta dugačak i informativan, a imaš samo 5 referenciranih tvrdnji. Npr. sve one geografske karakteristike, trebalo bi referencirati, barem tamo gde se daju mere (visoko toliko dugačko toliko) rečenice tipa naj.... Najviši vrh, i sl. Klima, barem tamo gde se govoti o vrsti klime submetirsnska umereno kontinentalna, podaci o vetrovima... U vodama, npr. da ima i morskih pasa...Nacionalni parkovi, npr. kod rečenica gde se govori da su neke vrste endemi, kad nabrajaš koje vrste drveća, biljaka životinja tamo žive... Pošto vidim da si koristio dosta knjiga, sigurno ti neće biti teško da referenciraš istima sve ovo što sam nabrojala. I još jedna stvar, same reference su loše odrađene: url ne treba da se vidi. To sredjuješ tako što url uokvitiš uglastim zagradama, ili kao što si već uradio kod referenci 2 i 3.

Drugi članak, nisam ekspert za geografiju, ali ipak mislim da je veoma, čak previše sažeto napisan. Pola članka su samo liste. Takođe, i ovde imaš problem sa nesređenim referencama. Međutim, pošto ja nisam ekspert za geografiju, savertujem ti da tražiš verifikaciju od Geologičarke, ona svakako više zna od mene, a ja ne bih htela da tebe niti bilo koga drugog na bilo koji način oštetim. --Јагода испеци па реци 23:46, 2. мај 2009. (CEST)

OK za Županiju, ako je to skraćeni naziv administrativne jedinice. Ne postoji geografski pravopis, postoji samo jedan jedini pravipis, a to je pravopis srpskog jezika koji uređuje pravila pisanja srpskim jezikom, bilo da se radi o knjižebnosti ili specijalnostima i naukama, kao što su geografija, matematika itd.

Što se referenci tiče, ništa lakše. Nije neophodno da referenca bude na netu, knjiga je sasvim ok referenca, čak poželjnija nego net, jer se obično radi o daleko merodavnijoj literaturi nego info koji se može naći na netu. Kako da referenciraš? Lako. Pošto si već naveo u literatutri kompletan bibliografski podatak, u referencama nema potebe za tim, već je dovoljno da navedeš ime autora i br. strane na kojoj se nalazi odredjena info koju referenciraš. Npr. <ref>Jurić, 54</ref> Pogledaj Šekspira, videćeš na šta mislim. Još nešto. Ako već imaš sve te knjige kod sebe sada, nije zgoreg navesti i ISBN svake od tih knjiga. Potpuniji bibliografski podatak nikad nije na odmet... --Јагода испеци па реци 00:06, 3. мај 2009. (CEST)

ISBN

Samo da ti napomenem, u referenci nema potrebe da se ponavlja isbn. Njega treba samo staviti u literaturu, kod kompletne bibliografske reference, a to si vec uradio i sasvim je dovoljno. U samu referencu, samo ime pisca i strana. To je sasvim dovoljno.--Јагода испеци па реци 01:05, 3. мај 2009. (CEST)

Nema na čemu. Drago mi je da mogu da pomognem.--Јагода испеци па реци 01:08, 3. мај 2009. (CEST)

Мислим да је сад ок, али погледаћу сутра, такође желим да се консултујем са Геологичарком. За сјајни? Па вероватно о тој теми има много више да се каже, да се дају детаљнији описи појединих наслова... За детаљнија упутства можда ипак да питаш Геологичарку, јер ја се у географске теме не разумем баш најбоље...--Јагода испеци па реци 01:53, 3. мај 2009. (CEST)

Слика:Svet-polit.jpg

Шансе да си ово сам нацртао су никакве - претпостављам да си скенирао од негде? У том случају АП није на теби (скен је изведено дело). Остава има све могуће и немогуће мапе света које ће ти икада затребати - нема потребе да шаљеш нове локално и да жуљамо главу ауторским правом. --Dzordzm (разговор) 07:15, 3. мај 2009. (CEST)

Чланци

Ћао, рекла сам Јагоди, а ево да кажем и теби. За шибенско-книнску жупанију се слажем, и Јагода ће га (највероватније) поставити на гласање за добар. Северна хемисфера, иако један од најдужих текстова под тим насловом на свим википедијама, по мом мишљењу, још увек није достигао све што треба да има добар чланак. У њему више има набрајања. Знам да је то неопходно, али можда може да се направи некако другачије... --geologicharka пиши ми 12:28, 3. мај 2009. (CEST)

Можда је глупо (мада ја мислим да није) то што имамо верифкаторе, јер, иако постоје критеријуми које мора да задовољи сјајан/добар чланак, било је корисника који су предлагали било какве чланке за гласање. И онда буде гласање, чланак не прође, и после тога мора да се чека одређено време да би се он опет предложио, а можда је неко радио на њему, итд. Друго, мислим да си мало погрешно схватио - чланак који је предложен за изабрани (било сјајан или добар) у моменту предлагања већ треба да буде спреман за гласање, тј. да нема никакве правописне грешке, да буде написан јасно, да слике буду потписане, да слике нису под неслободном лиценцом, да се на чланку не води рат измена, да нема шаблоне тражи се извор или превођење, итд. Зар није једноставније проверити све то пре почетка гласања, него тек кад гласање почне? Ево, ја бих прва гласала против ако је на гласање постављен чланак који не задовољава све критеријуме, а не бих ишла да га исправљам у току гласања. Не поставља се на гласање чланак да бисмо сви ми сад нагрнули да га сређујемо, дописујемо и исправљамо, већ да бисмо проценили да ли он, у тренутку гласања, задовољава све критеријуме или не. --geologicharka пиши ми 12:55, 3. мај 2009. (CEST)

Видим да ти је Ана већ одговорила, а ја ћу да додам још нешто. Скоро је изабран један чланак за сјајан, а не задовољава основне услове - превод је очајан, нпр. имена која се појављују у њему нису имена која се користе у српском, него је само треснуто име из енглеског писано ћирилицом и сл. Чланак је општа папазјанија, а изабран је јер га нико није прегледао, а у моменту гласања десило се да нико од искуснијих корисника администратора није био ту или није имао времена да се бави тиме (ипак ћеш признати да рад овде није ничија обавеза те се не може зато нико оптуживати), тако да су гласали неискусни корисници, и чланак је изабран за сјајан. Такође се веома често дешава да многи корисници ни не прочитају чланак него само оцене дужину и лупе зелену туфну и терај Миле!Е, да би се такве ствари спречиле, уведени су верификатори. Дакле, колико због оних који постављају на списак, толико и због оних који гласају. С друге стране (ово је неко моје лично виђење, не мора да значи), често чланци који не задовољавају основне услове добију и жестоке критике јер овде наравно свако има право да коментарише туђи рад па чак и они који немају везе с мозгом, што наравно доводи до сукоба, повређености и сл. Зар није боље овако, да ти се на фини и културан начин укаже шта није у реду, него да седам дана трпиш којекакве коментатре који ће те само изнервирати?

Што се тиче твог чекања, мислим да ниси у праву. Поставио си чланак Северна хемисфера директ на гласање 24. априла, док је гласање о верификаторима још увек трајало. Оно се завршило 30. априла, а ти си на верификацију ставио ова два чланка 2. маја. Добио си одговор 3. маја. Ја мислим да то ипак није тако страшно--Јагода испеци па реци 13:12, 3. мај 2009. (CEST)

Па да, то би могло када би наша заједница била велика и када бисмо имали људе свих профила. Онда би могао да нађеш 5 географа који би могли да врше ту функцију. А овако - само си ти географ, а имамо два геолога, од којих један тренутно не ради. Тако да је мало тешко направити такве групе верификатора. А слажем се да би то било најидеалније. Мада, ако тако посматрамо, онда је глупо и да на гласању могу да гласају сви, јер се не разумеју сви у то што читају, тј. није им то струка (а где је онда ту демократија?). Нпр. ја предложим Глацијални процес сутра за сјајан, и гласају људи и који имају везе са геоморфологијом, и они који баш и не знају шта је то. Али, иако неко не зна геоморфологију, мислим да довољно искусан корисник може да процени да ли неки чланак задовољава све критеријуме за изабрани или не. Код нас је ситуација таква, па сад - шта да се ради, није ни овако тако лоше. --geologicharka пиши ми 13:16, 3. мај 2009. (CEST)

Извини што вирим, али ако бисмо радили ово, чему онда гласање? Верификатори не одлучују да ли је чланак добар/сјајан или не, то се одлучује на гласању. Верификатори само утврђују да ли чланак задовољава ОСНОВНЕ услове да изађе на гласање.--Јагода испеци па реци 13:41, 3. мај 2009. (CEST)

Тачно тако, онда не би било потребе да се гласа, већ би те групе оцениле да ли је неки чланак сјајан или не, и готово. А нама то није циљ. --geologicharka пиши ми 13:47, 3. мај 2009. (CEST)

Али основни предуслови су много једноставнији него што се то теби на први поглед чини и сваки њикипедиста који има нешто више стажа на њики може то оценити. Заиста.--Јагода испеци па реци 14:01, 3. мај 2009. (CEST)

Очигледно...

Ниси видео [2] моје писаније. Обрати пажњу на последњи пасус, где говори о твом чекању на верификацију.

Што се формирања група тиче, слажем се, али једноставно немамо могућности за тако нешто, јер нам недостају људи који би то радили. Неке области су покривене, али неке нису једноставно зато што немамо ни једног корисника који се разуме у одређену област.

Што се система рада тиче, не буди нестрпљив. Тек смо почели, ево ја сад правим страницу на којој ће се ставњати предлози, и на којој ће бити списак свих верификатора са областима у које се разумеју, тако да неће бити више недоумица око тога како урадити верификацију. Ипак смо сви ми овде само зато што желимо, тако да не можеш очекивати ни од кога тренутну акцију. --Јагода испеци па реци 14:43, 3. мај 2009. (CEST)

Што се мене тиче, може. Стави предлог на Трг, да видимо шта други мисле.--Јагода испеци па реци 15:23, 3. мај 2009. (CEST)

Тимови

На овој имаш оно што си рекао Јагоди. Ту се налази списак људи по областима из којих пишу чланке, или у које се разумеју. --geologicharka пиши ми 15:26, 3. мај 2009. (CEST)

Тамо, на страници Википедија:Тим те има два пута у делу географија. --geologicharka пиши ми 15:50, 3. мај 2009. (CEST)

Језеро на Антарктику

Восток или Васток?

Друго питање: Језера у Мексику су северноамеричка или средњеамеричка?--Јакша (разговор) 03:58, 4. мај 2009. (CEST)

Хвала.--Јакша (разговор) 17:02, 4. мај 2009. (CEST)

Гласање

Заборавио је Раде да стави туфну, рекла сам му да се врати и да је стави. --Јагода испеци па реци 12:07, 4. мај 2009. (CEST)

Тим већ постоји, само нема своју страницу. Могу да ти помогнем око странице, и да напишем повремено по који чланак, ако хоћеш. Што се тиче спискова, не треба правити списак написаних чланака, већ оних које немамо да би их урадили.--VLADA ^talk 15:18, 4. мај 2009. (CEST)

Тим за геос

Здраво, Иване, мислим да би то било ОК, међутим можда се на такав начин дискриминишу ови нови корисници који су написали мањи број чланака, боље да тамо само напишемо план - чланци који требају да се напишу, још неке стандардне ствари и то је то, шта ти мислиш о томе? --МАША (разговор) 17:47, 4. мај 2009. (CEST)

Vija

Malo sam pogledala pravpis i sl. i zaista nema apsolutno nikakvog razloga da se ne transkribuje, posto se radi o imenu. Tvoje geografske knjige su usko strucne knjige i u njima moze stajati original (iako nije bas po pravopisu), medjutim u jednoj opstoj enciklopediji nema zasto da stoji original. Zamisli, onda bi trebalo da stoji i Singidunim umesto Сингидунум, ili Serdica umesto Сердика, itd. Latinski izrazi, ono o cemu govori tamo Damjan, nema veze s ovim. Latinski izrazi su jedno, imena su nesto sasvim drugo. Takodje sam usput preusmerila i [Rimski vojni put] na Vija militaris, jer tek prevod nema smisla, svuda u svetu su ti putevi poznati po svojim latinskim imenima, pa nema zasto da se sad kod nas prevodi. Plus sto ovde u ovom naslovu stoji i rimski cega nema u via militaris...--Јагода испеци па реци 23:18, 4. мај 2009. (CEST)

Па знаш како, то ти је пусто српско, научило то да се петља и у ствари које се разуме и у ствари о којима појма нема. Кад би се свако бавио само оним у шта се најбоље разуме, па њики би била идила. Али, нажалост није...--Јагода испеци па реци 23:27, 4. мај 2009. (CEST)

Па знаш, у принципу, овде се већ зна ко шта зна, чиме се бави и тако то, и углавном то тако и функционише. Не знам зашто, само се у правопис апсолутно сви разумеју, и апсолутно сви себи дају за право да дају мишљење и судове о истом, иако многи никад Правопис нису ни на слици видели, а камоли држали конкретну књигу у рукама... Тако да ти нећеш имати проблема, твоја струка је да тако кажемо,заштићена. Да си "правопизџија", лоше би ти се писало... Шалим се ја мало, не замери ми.--Јагода испеци па реци 23:36, 4. мај 2009. (CEST)

Кад рекох, заштићена, нисам мислила на људе који пишу чланке, па их напишу како знају и умеју па ти онда мораш да идеш и да поправљаш. То је, нормално, јер нико не мора да зна све. Мислила сам на расправе типа као ова која се управо одвија, када се људи као што рекох, који Правопис у руци никад нису имали, налазе позваним да одређују шта је правилно, шта неправилно, шта је логично а шта није. Ова расправа је у принципу, заслужила чисту десетку, јер у односу на раније расправе, била је на високом културном нивоу. Било је расправа када су се најистакнутијим стручњацима у лингвистици спомињали отац и мајка, цела фамилија и тако то, а заговарачи правописних правила били бездушно шиканирани, псовани и малтретирани до бесвести. У том смислу сам ти рекла да је твоја струка, то јест, ти, заштићена. Нема нико овде превише интереса да ухвати неког географа, математичара, доктора, биолога, геодета, физичара, хемичара и сл. да учи памети, али се зато сви мешају у правопис, у превођење и у историју. Шта рећи...--Јагода испеци па реци 23:56, 4. мај 2009. (CEST)

А, да. Не студирам, ја сам своје студије завршила пре неких петнаестак година. Завршила сам шпански језик и књижевност, а правопис ми је хоби, поред историје. --Јагода испеци па реци 23:57, 4. мај 2009. (CEST)

Па добро, људи који су оптерећени тиме одакле су, поготово оних који су из Београда, па оду негде и набијају то свима на нос, увек има. Мада се ја трудим да на њих не обраћам пажњу. Ето, ја сам рођена у Београду, и у неким документима ми се Пирот уопште не помиње, тако да могу и да сам из Београда. Али нећу! :) Ја сам поносна на свој језик! :) --geologicharka пиши ми 00:06, 5. мај 2009. (CEST)

Шпанкси

Калијенте је врућ, фрио, фрија хладан, а на шпанском је тијера, као Сијера (то што се транскрипшон тиче)... Што питаш?--Јагода испеци па реци 00:14, 5. мај 2009. (CEST)

хехе.. Па као што си и сам искусио, посла за поправке овде има на претек.. Нећу ти ништа обећавати, боље ти мене питај конкретно ако нешто затреба... Тренутно имам пар "пројеката" (како то данас воле да кажу шмизле, ПРОЈЕКАТ за сваки послић који раде) и док их не завршим, не бих да се упуштам у друге послове. Једном ми је њики завладала животом и немам намеру да опет паднем на исту фору... Ти слободно питај, лакше ми је да одоговорим на конкретна питања него да читам целе текстове...--Јагода испеци па реци 00:22, 5. мај 2009. (CEST)

А да те питам...

А што на шпанском? Зар то не може да се преведе? Топли појас, хладни појас и тако редом...??? Има ли неки посебан разлог што га остављаш БАШ на шпанском? --Јагода испеци па реци 00:25, 5. мај 2009. (CEST)

Аха, значи то се тако зове. Е, а како га зовете иначе? Јер, ако ћемо право, ако треба да буде пристојно транскрибовано са шпанског, онда мора тијера а не тера, тера је талијански... Али ако су то баш тако окамењени изрази у самој географској терминологији, онда би ваљда требало оставити тако ... То ти кажем, јер видим да си променио на тјера...--Јагода испеци па реци 00:33, 5. мај 2009. (CEST)

Ок, ти знаш најбоље. Али ако је тјера тури онда и оно и, неће бити на одмет, у изговору се и не примећује, а правилније је... Ја сма мислила да је уобичајено да се каже тера... А нека стављаш то у заграду, треба знати... Него, ај лаку ноћ. Сутра се ради.--Јагода испеци па реци 00:40, 5. мај 2009. (CEST)

ух, ух... Немој то више да ми радиш. Стављаш ме на паклене муке. Не могу да гледам оно тјера и хелада. Х се у шпанском никад не чита, па би требало да буде елада...--Јагода испеци па реци 00:42, 5. мај 2009. (CEST)