Рафчани су албанизована јужнословенска муслиманска етнорелигијска група која насељава Ораховац и околину. Усвојивши албанско етничко самоопредјељење, представници ове групе задржали су у свакодневној разговору јужнословенске говоре, које сами говорници називају „нашенски” или „рафчански”.[2]

Рафчани
Етничке групе Словена муслимана на југозападу Косова и Метохије са матерњим јужнословенским дијалектима.
Укупна популација
око 5000[1]
Региони са значајном популацијом
Општина Ораховац,
Косово и Метохија,
Србија
Језици
призренско-јужноморавски и призренско-тимочки дијалекат српског језика,
албански језик
Религија
ислам
Сродне етничке групе
Срби и Албанци

Бројност Рафчана се процјењује на око 5000 људи.[1]

Ареал

уреди

Рафчани живе у збијеној групи окружени албанскојезичким становништвом у Ораховцу и сусједним селима која се налазе у регији Подримља у средњишњој Метохији. Раније су рафчанским насељима сусједна била српска насељена мјеста.[3]

Историја

уреди

Поступак исламизације словенског становништва Косова и Метохије почео је послије османског освајања јужнословенских земаља од средине 15. вијека и наставио се до 20. вијека.[4] Прихватање ислама међу Словенима поједноставио је услове за њихову албанизацију. У случају Рафчана, поступак албанизације није завршен до краја, пошто представници ове групе још нису у потпуности прешли на албански језик.

Рафчанска етничка група образована је из двије компоненте. Прву од њих су образовали досељеници који су се у Подримљу појавили око почетка 18. вијека. Друга компонента је настала у поступку исламизације мјесног српског становништва (неки представници ове групе су прије тридесетак година у Ораховцу и оближњим селима има православне Србе за сроднике).[5]

Српски рјечотворни антропонимијски модели у говору словенојезичких Албанаца Ораховца сачували су се дуже вријеме, што је забиљежено у записима „Хелветске текије” о догађајима и личностима из Ораховца с почетка 18. вијека. Презимена мјесних муслимана која се завршавају на -ић исписани су турским писмом на -ik: у латиничној транскрипцији — Arslan Kalaycik, Sadik Grbik, Sadik Balik итд.[5]

Језик

уреди

Говори Рафчана припадају призренско-јужноморавском дијалекту торлачког нарјечја, а исти говори су карактеристични и за српско православно становништво које је до 1999. живјело у Ораховцу и околини, а послије рата на Косову и Метохији је протјерано. О поријеклу свог језика Рафчани кажу: „Тако смо причали у стара времена.” Свој говор називају „рафчански” или „нашенски”. Представници словенско-муслиманских етнички група јужне Метохије (Горанци, Средчани и Подгорци) такође своје говоре називају „нашенски”.[6] Истовремено, дијалекатски тип Рафчана и Србаа из Ораховца значајно се разликује од говора Словена муслимана јужне Метохије.[7]

Албанизовани Словени из Ораховца говоре и албански језик — албански је језик школовања и језик међусобне комуникације са Албанцима.

Према попису становништва на Косову и Метохији 2011. које су спровеле Привремене институције самоуправе, огромна већина становника Општине Ораховац навела је албански као матерњи језик — 55.806 људи, српски као матерњи је навело 138 људи, бошњачки 76 особа, упркос чињеници да у општини као своју националност назначило албанску — 55.166 људи, српску — 134 особе и бошњачку — 10 особа.[8]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Младенович 2012, стр. 127—128.
  2. ^ Младенович 2012, стр. 116, 131.
  3. ^ Младенович 2012, стр. 131—132.
  4. ^ Мартынова, Марина (12. 10. 2009). „Проблема Косово: этнический фактор”. polit.ru (на језику: руски). Полит.ру. Архивирано из оригинала 06. 06. 2023. г. Приступљено 3. 3. 2023. 
  5. ^ а б Младенович 2012, стр. 132.
  6. ^ Младенович 2012, стр. 132, 135.
  7. ^ Младенович 2012, стр. 116, 131—132.
  8. ^ Demografski podaci prema opštinama, 2011 (PDF). Priština: Agencija za statistiku Kosova. април 2013. стр. 51. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 06. 2023. г. Приступљено 4. 3. 2023. 

Литература

уреди

Додатна литература

уреди