Википедија

Рендген (шах)

Овај чланак користи алгебарску шаховску нотацију како би се описали шаховски потези.


У шаху, термин икс реј или икс реј напад је синоним који се некада користи за ражањ.[1][2][3] Може се односити на шаховку тактику гдје је фигура или:

  • индиректно нападнута од стране противничких фигура кроз другу фигуру или фигуре, или
  • брани пријатељску фигуру преко непријатељске фигуре.

Примјери уреди

abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Позиција која произилази из отварања танго црних скакача: црнов топ напада бијелог пјешака на e4.
abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Позиција послије 21. Лх4+ 22. Kф1; послије 22. ф5, црнов топ на г8 индиректно напада бијелог краља на г1.

Друга употреба која се види у позицији лијево, која проистиче из отварања танго црних скакача послије 1. д4 Сф6 2. ц4 Nц6 3. Сф3 e6 4. a3 д6 5. Сц3 г6!? 6. e4 Лг7 7. Лe2 0-0 8. 0-0 Тe8 9. Лe3 e5 10. д5 Сд4! Аутори Ричард Палисер и Георги Орлов, у својим књигама о том отварању обојица примјећују да црнов топ на e8 индиректно напада (енг. X-rays) бијелог e-пјешака кроз црног пјешака на e5. Ако 11. Сxд4 exд4 12. Лxд4 Сxe4 13. Сxe4 Тxe4.[4][5] Идентична позиција је постигнута, осим што бијели није играо a2–a3, у краљевој индијској одбрани послије 1. д4 Сф6 2. ц4 г6 3. Сц3 Лг7 4. e4 д6 5. Сф3 0-0 6. Лe2 e5 7. 0-0 Сц6 8. Лe3 Тe8 9. д5 Сд4![6]

Из позиције десно, произлажећи из Свешникове варијанте сицилијанске одбране, Атанас Колев и Трајко Недев опажају, "На ф1 краљ је индиректо нападнут од стране ф8 топа". Они анализирају могући наставак 22. ф5 23. e:ф5 Л:ф5 24. С:ф5 Т:ф5 25. Дг4 Лг5 (искориштавајући везивање дуж ф колоне) 26. Kг2? Л:ф4 27. С:ф4 Тг5 28. С:г6+ Kг7 и бијели је предао у Делхев–Котанијан, Kusadasi 2006.[7]

abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Красенков–Сејраван, позиција послије 23. Дд8–х4!: црма дама индиректно напада бијелог пјешака на д4.
abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Раузер–Ботвиник: Каферти и Тајманов сугестија 15. Дф2, уклањање даме са индиректног напада црног топа.

Позиција на лијевој страни настаје послије 23. Дд8–г4! у Красенков–Сејраван, 34. шаховска олимпијада, Истанбул 2000. Мајкл Роде пише о Сејраваном 23. потезу, "Држање ствари кроз икс реј на пјешака на д4." Црни би могао одговорити или са 24. e5 или 24. e:д5 са 24. Д:д4+.[8]

Гералд Абрахамс алудира на икс реј концепт, без кориштења тог тремина, када он цитира афоризам, "Ставите свогтопа на линију његове даме, без обзира на то колико других комада интервенише." He writes, "Та пјесма лоших стихова укључује неко искуство".[9] Будући свкетски шампион је играо на тај начин у Раузер–Ботвиник, СССР првенство 1933. Два потеза прије него што се позиција на десној страни постигла, Ботвиник је играо 13. Тфд8, индиректно нападјучи бијелу даму кроз пјешака на д6. Сада Бернард Каферти и Mark Taimanov сугестирају "15. Дф2 да се удаљи од 'икс реј' напада од стране д8 топа".[10] Умјесто тога, игра се наставила 15. Тaц1 e5! 16. б3 д5!!, искориштавајучи дамин положај на истој колони као и топ и водећи до побједе Ботвиника 13 потеза касније.[11][12]

abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Petrosian–Ree, position after 8.Qd1–b3; the queen X-rays Black's pawn on b7.
abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Dorfman–Tseshkovsky: Black, on move, exploits his queen's X-ray of White's king along the b8–h2 diagonal.

Позиција на лијево је произишла из енглеског отварања у фамозној минијатури Петросиан–Рe, Вијк ан Зе 1971 послије 1. c4 e5 2. Сц3 Сф6 3. Сф3 Сц6 4. г3 Лб4 5. Сд5 С:д5 6. ц:д5 e4?? 7. д:ц6 e:ф3 8. Дб3![13] Аутор Јаков Нејштадт цитира игру као примјер "икс реја".[14] Црни је предеао зато што је бијела дама индиректо напала његовог пјешака на б7, преко црног ловца на б4 осваја фигуру послије, 8. a5 (или 8. Дe7) 9. a3 Лц5 10. ц:б7.[15]

Горенаведени примјери укључују латентни напад дуж реда или колоне. Латентни напад дуж дијагонале се такође назива икс реј. Позиција надесно настала у партији Дорман–Тешеховски, 46. СССР првенство Тбилиси 1978. Каферти и Тајманов пишу, "Црни може искористити икс реј напад његове даме на на противничког краља да прекине бијели бастион". Црни је експлоатисао икс реј дуж б8–х2 и побиједио брзо послије 48. г5! 49. х:г5 х4! са одлучним нападом.[16] Игра је закључена 50. г6 K:г6 51. Дa6+ Kг5 52. г:х4+ K:ф4 53. Дц4+ Ke3+ 54. Kх3 KФ2+ 55. Д:б3 С:г5+! а бијели је предао у свејтлу 56. х:г5 Дх8#.[16][17]

abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Бијели осваја пјешака са икс рејом 1. С:б7!

Трећу употребу даје амерички мајстор и писац Брус Падолфини, који наводи да једно коришћење икс реја је "одбрана рађње дуж колоне, реда или дијегонале" која "штити пријатељског човека преко противничког у средини дуж исте линије моћи".[18] Џрерми Силван користи тремин у истом случају, илуструјући икс реј са два дијаграма на лијево и десно. У лијевом диајграму, бијели побјеђује са икс рејом 1.Д:д8+! праћено са 1. Т:д8 2. Т:д8+ (имајте на уму како је бијели топ одбранио своју краљицу кроз црног топа на д5) Д:д8 3. Т:д8# или 1. Д:д8 2. Т:д5 Дф8 3. Тд8 и побјеђује. У дијаграму надесно, бијели осваја пјешака са 1. С:б7!, када бијели ловац на ф3 брани бијелог скакача на б7 кроз црног ловца на д5.[19] Силман наводи да икс реј "искориштава фигуре за које се чини да су адекватно одбрањени, али заиста нису".[20]

abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Фишер–Бисгуиер (варијанта): бијели брани са икс рејом 28. Д:г5.
abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Еве–Ломан: бијели је форсирао мат са икс рејом 17. Дх8+!

Рејмонд Кин такође користи овај термин на овај начин у анализи Фишер–Бисгуиер, Њујорк 1957.[21] Дискутујући могуће варијанте које би могле проистећи из ове игре (погледај позицију на лијево), Кин пише да 28. Д:г5 (када бијела дама брани против 28. Д:г2# кроз црну даму на д4) "брани мат—икс реј мотив, како је Фишер једном то описао".[22]

У партији Еве–Ломан, Ротердам 1923 (дијаграм надесно), биејли је форсирао мат са 17. Дх8+! Л:х8 18. Т:х8#.[23] Нејштадт пише о томе 17. Дх8+, Икс реј! Ловац на б2 напада поље х8 'кроз' противничког ловца."[24]

Референце уреди

  1. ^ Edward R. Brace, An Illustrated Dictionary of Chess, David McKay. 1977. ISBN 978-0-679-50814-4. стр. 310.
  2. ^ Edward Winter, Chess Note 4245. Retrieved on 2009-03-17.
  3. ^ Byrne J. Horton, Dictionary of Modern Chess, Philosophical Library, 1959, p. 220.
  4. ^ Richard Palliser, Tango! A Dynamic Answer to 1 d4, Everyman Chess, 2005, p. 177 (referring to "The e-file X-ray"). ISBN 978-1-85744-388-2.
  5. ^ Georgi Orlov, The Black Knights' Tango, Batsford, 1998, pp. 116–17 ("The idea of this mysterious rook move [8...Re8] is to prepare ...e6–e5 followed by ...Nd4! In that case the rook 'x-rays' the e4 pawn."). ISBN 978-0-7134-8349-9.
  6. ^ Bobby Fischer, My 60 Memorable Games, Faber and Faber. 1969. ISBN 978-0-571-09987-0. стр. 351–52.
  7. ^ Atanas Kolev and Trajko Nedev, The Easiest Sicilian, Chess Stars, Bulgaria. 2008. ISBN 978-954-8782-66-1. стр. 98.
  8. ^ Michael Rohde, "Game of the Month", Chess Life, March 2001, p. 15.
  9. ^ Gerald Abrahams, Technique in Chess, Dover Publications. 1973. ISBN 978-0-486-22953-9. стр. 18.
  10. ^ Bernard Cafferty and Mark Taimanov, The Soviet Championships, Cadogan Chess Books. 1998. ISBN 978-1-85744-201-4. стр. 36.
  11. ^ Cafferty & Taimanov, стр. 36–37
  12. ^ Rauzer–Botvinnik, USSR Championship 1933. ChessGames.com. Retrieved on 2009-05-29.
  13. ^ Petrosian–Ree, Wijk aan Zee 1971. ChessGames.com. Retrieved on 2009-04-04.
  14. ^ Iakov Neishtadt, Catastrophe in the Opening, Pergamon Press. 1980. ISBN 978-0-08-024097-8. стр. 255, 266.
  15. ^ Neishtadt, стр. 255
  16. ^ а б Cafferty & Taimanov, стр. 180
  17. ^ Chess Informant, Volume 27, Beograd, 1979, pp. 55–56.
  18. ^ Bruce Pandolfini, Chess Openings: Traps and Zaps, Fireside Chess Library. 1989. ISBN 978-0-671-65690-4. стр. 232.
  19. ^ Jeremy Silman, The Complete Book of Chess Strategy: Grandmaster Techniques from A to Z, Siles Press. 1998. ISBN 978-1-890085-01-8. стр. 132–33.
  20. ^ Silman 1998, стр. 132
  21. ^ Fischer–Bisguier, U.S. Championship 1957. ChessGames.com. Retrieved on 2009-05-26.
  22. ^ Raymond Keene in E. G. Winter (editor), World Chess Champions, Pergamon Press. 1981. ISBN 978-0-08-024094-7. стр. 114.
  23. ^ Euwe–Loman, Rotterdam 1923. ChessGames.com. Retrieved on 2010-05-01.
  24. ^ Neishtadt, стр. 25–26

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рендген_(шах)&oldid=26989135”