Рено R-35
Рено R-35 (франц. Renault R35) је био француски тенк дизајниран у периоду између Првог свјетског рата и Другог свјетског рата, са намјером да замијени застарјеле тенкове Рено FT-17. До 1940. израђено је 1400 примјерака.
| Рено R-35 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Брзина на путу | 20 km/h |
| Брзина ван пута | ? km/h |
| Досег | 140 km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 4,2 m |
| Ширина | 1,85 m |
| Висина | 2,37 m |
| Опрема | |
| Главно наоружање | 37 mm топ |
| Споредно наоружање | 1 × 7.5 mm митраљез, спрегнут са топом |
| Оклоп | 40 mm |
| Мотор | Бензински, 4-цилиндра |
| Снага (КС) | 82 КС |
| Снага (kW) | 61 kW |
| Посада | |
| Посада | 2 |
Развој уреди
Почетком 1934. године француска армија расписала је конкурс за израду пројекта новог лаког тенка који је требало да замени велики број тенкова Рено ФТ-17, који су се налазили у употреби још од Првог светског рата. Реноов модел под именом Рено ЗМ или (Р-35) изабран је за серијску производњу. Прототип је био нароужан са два митраљеза калибра 7,5 mm смештених у куполи и по много чему се разликовао од производног модела. 1935. године наручено је прва серија од 300 примерака овог тенка.
Карактеристике уреди
Главно наоружање тенка чинио је топ СА 18 калибра 37 mm у куполи и спрегнути митраљез калибра 7,5 mm. Касније верзије тенка биле су наоружане топом дуге цеви СА 38 калибра 37 mm. Погонску групу тенка Р-35 чинио је Реноов четвороцилиндрични бензински мотор који је развијао 82 КС и који је омогућавао максималну брзину од 20 km/h на путу. Борбена маса тенка износила је 10 тона. Оклопно тело тенка и купола били су сучињени од ливених секција које су спајане закивцима. Ходни део чинило је по пет потпорних точкова са сваке стране и по три носача гусеница, док су се погонски точкови налазили напред. На задњем делу тенка налазила се издужена метална конструкција која је омогућавала савлађивање противтенковских ровова и олакшавала кретање по неравном терену.
Посаду је чинило двоје људи. Возач је био смештен напред у телу тенка док је командир био смештен у куполи. Мотор се налазио у задњем делу тенка са десне стране, а са леве стране се налазио резервоар за гориво. Мотор и резервоар су противпожарном преградом били одвојени од дела за посаду.[1]
Борбена употреба уреди
Godine 1940, R-35 је био најбројнији тенк у саставу француске војске, али одређени број старих FT-17 тенкова је и даље задржан. Тенк се показао добрим за подршку пјешадије, али је употребљиван у малим групама, развученим по фронту, и није могао да се озбиљније супротстави нападима њемачких тенкова, који су нападали у маси у саставу оклопних јединица. Топ Реноа R-35 није био подесан за борбу против тенкова противника, због мале почетне брзине пројектила.
Велики број је пао у њемачке руке по капитулацији Француске, и даље су кориштени од Нијемаца за патролирање, обуку посада, за вучу артиљеријских оруђа, као носачи муниције и самоходни топови. Куполе су касније кориштене и за одбрану обале у склопу Атлантског зида, за одбрану од англо-америчке инвазије.
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Trewhitt, Philip (1999). Armored Fighting Vehicles. B&N. ISBN 978-1-894102-81-0.
- Foss, Christopher (1981). An Illustrated Guide to World War II Tanks and Fighting Vehicles. Salamander Books Ltd. ISBN 978-0-86101-083-7.
Philip Trewhitt
