Речни рак
Речни рак (Astacus astacus) је животињска врста класе ракова (Crustacea) која припада реду Decapoda. Ракови су бескичмењаци, а тело им је чланковито.[2]
| Речни рак | |
|---|---|
| |
| Astacus astacus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. astacus
|
| Биномно име | |
| Astacus astacus (Linnaeus, 1758)
| |
| Синоними | |
|
Astacus fluviatilis Fabricius, 1775 | |
Карактеристике уреди
Дишу шкргама и површином тела. Тело образује 3 целине: глава (6 сегмената), груди (8 сегмената) и трбух (7 сегмената). У повољним условима могу достићи тежину и до 300 грама.
Станиште уреди
Станишта врсте су језера и језерски екосистеми, речни екосистеми, потока и слатководна подручја.
Распрострањеност уреди
Ареал речног рака обухвата већи број држава.
Присутна је у следећим државама: Француска, Русија, Шведска, Норвешка, Пољска, Немачка, Србија, Грчка, Мађарска, Румунија, Украјина, Финска, Данска, Бугарска, Црна Гора, Македонија, Литванија, Летонија, Словенија, Чешка, Естонија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Молдавија и Аустрија. Вештачки је уведена у Швајцарској.[1]
Исхрана уреди
Слатководни ракови се одувек употребљавају за исхрану. Квалитет ракова се на тржишту цени према количини јестивог меса. Оно се налази у великим клештима, мишићима абдомена и репа. Мужјаци су развијенији, имају шира леђа и већа клешта, па су због тога и траженији. Могуће их је гајити за комерцијални излов, у контролисаним условима за достизање конзумне величине.[2]
Месо ракова је веома укусно, и представља богат извор протеина, обилује минералним састојцима (нарочито фосфором) и знатним количинама витамина (нарочито А и Д), богато је базичним аминокиселинама, садржи омега-3 масне киселине, око 0,17 mg на 100 грама масе. Месо се лако вари и има мало везивног ткива.[2]
Угроженост уреди
Ова врста се сматра рањивом у погледу угрожености врсте од изумирања.[1] Заштићени су законом, међународним споразумима и уредбом о заштити природних реткости. Лов на речне ракове је дозвољен само у научне и едукативне сврхе. За ракове дужине испод 9 цм лов је забрањен. Ловостај ракова је од 1. новембра до 31. маја.[2]
Референце уреди
- ^ а б в Edsman, L., Füreder, L., Gherardi, F. & Souty-Grosset, C. (2010). „Astacus astacus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ а б в г Без глутен: „Слатководни ракови“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2013), Фрањо Покос, приступ 4.7.2013
Литература уреди
Спољашње везе уреди
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама