Рисинијум
Рисинијум (лат. Risinium, од старијег илир. Rhizon и грч. Ῥίζων [Rízon]), антички је град и археолошки локалитет који се налази у близини данашњег Рисна у Боки которској, у данашњој Црној Гори. Првобитно је био илирско насеље, а касније је постао римски град.
Историја уреди
Најранији помен места датира из 4. века пре нове ере. Рисинијум је био главна тврђава у Илирској држави у којој је краљица Теута избегла током илирског рата. Током кратке владавине илирске краљице Теуте, Рисинијум је постао престоница њеног царства. Током ових периода донето је неколико кованица:
- кованица града, у бронзи,
- краљевска кованица краља Балаиос, у сребру и бронзи,
- највероватније, кованица са ознаком "кованица из Ризонијског залива", која се сматра као кованица од савеза у којем је Рисинијум одиграо улогу, у сребру и бронзи.
Хронологија ових кованица још увек није прецизно дефинисана, пре свега зато што се о историјској позадини њиховог издавања и даље мало зна. Готово да нема помена у књижевним изворима града Рисинијума. Међутим, неколико одлика ових кованица — као што су обележја стила, елементи натписа и иконографије, метрологија, избор скованог метала, итд.
Током велике сеобе народа, на ширем простору Далмације вођени су ратови између Византијског царства и Источних Гота, а царска власт у областима око Рисинијума учвршћена је за вријеме владавине Јустинијана I (527-565).[1][2]
Почетком 7. века, на ове просторе се досељавају српска племена, након чега настају и прве кнежевине: Дукља на југоистоку и Травунија са Конавлима на северозападу.[3][4][5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Острогорски 1955.
- ^ Зечевић 2002.
- ^ Moravcsik 1967.
- ^ Ферјанчић 1959.
- ^ Коматина 2014, стр. 33-46.
Литература уреди
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Коматина, Предраг (2014). „Идентитет Дукљана према De administrando imperio”. Зборник радова Византолошког института. 51: 33—46.
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Острогорски, Георгије, ур. (1955). Византијски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт.
- Стаматовић, Александар Д. (2006). „Хришћанска црква на тлу данашње Црне Горе прије досељавања словенских племена”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 5—12.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.