Риче
Риче (мађ. Ricse) је омањи град у северној Мађарској, у жупанији Боршод-Абауј-Земплен (Borsod-Abaúj-Zemplén). Пре Другог светског рата Риче је био дом напредне јеврејске заједнице. Оснивач Парамоунт Пикчерса, Адолф Зукор, рођен је у Ричеу 1873. пре него што је емигрирао у Сједињене Државе 1889. године.[2]
| Риче мађ. Ricse | |
|---|---|
 Споменик пастиру | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Северна Мађарска регија |
| Жупанија | Боршод-Абауј-Земплен |
| Срез | Циганд |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 1.913[1] |
| — густина | 77,32 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 19′ 33″ С; 21° 58′ 08″ И / 48.32579° С; 21.96890° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 24,74 km2 |
  Риче Риче на карти Мађарске | |
| Поштански број | 3974 |
| Позивни број | (+36) 47 |
| Веб-сајт | |
| http://www.ricse.hu/ | |
Логор за интернације Риче у Другом светском рату уреди
Основан 1940. године, логор у Ричеу био је највећи логор за интернирање у округу Земплен. Затвореници су углавном били Јевреји из Мађарске, Пољске, Словачке и друге избеглице које су сакупиле мађарске власти. Тамо су интернирани и затвореници који нису могли да докажу своје мађарско држављанство. Међу затвореницима су били мушкарци, жене и деца. Локалитет се састојао од војних барака у којима су се налазиле просторије за спавање са креветима и ћебадима. Логор је био ограђен и чуван од стране наоружаних Мађара, вероватно војника. У лето 1941. већина интернираних је пребачена из Ричеа у Керешмезе, а затим у Камјањец-Подиљски у Украјини под немачком окупацијом, где су убијени крајем августа 1941. године.[3]
Историја уреди
Име Риче је словенског порекла. Насеље потиче из времена Арпадовича, које је манастиру Лелеш поклонио бискуп Вачки Болесло.
Године 1609. то је био предијум, у то време су у појединим деловима били укључени и чланови породице Дарочи, а 1779. овде је поседовао и Антал Карољи.
У 18. веку овде су живели и сабатари, који су за време Марије Терезије прешли у католичку веру.
До регулације Тисе било је једно од најзатворенијих насеља у Бодрогкезу. 1700-их година 5 породица се населило у селу (Мате, Вецси, Кормонди, Деак, Кочи). Већина становништва села и данас носи једно од ових имена.
Почетком 1900-их припадао је округу Бодрогкези, округа Земплен.
Године 1910. од 1955 становника 1954 су били Мађари. Од тога, 259 су били римокатолици, 1.439 су били реформисани, а 129 су били Израелци.
Значај Рича у животу региона порастао је након Тријанонског мировног споразума. Преузео је улогу седишта округа Бодрогкези од Кираљихелмека, који се налазио с друге стране границе, и задржао га до 1. фебруара 1956. године, са изузетком периода између 1938-1950, а од 1950. већ је био познат као округ Рисеј. У насељу је живео значајан број јеврејских заједница, чији су чланови управљали банкама и млиновима. Као резултат Холокауста, њихова заједница је практично престала да постоји.
Популација уреди
Године 2001. 85% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 15% Роми.[4]
Током пописа из 2011. године, 83,7% становника рекло је да су Мађари, 14,7% Роми (16,3% се није изјаснило, због двојног држављанства, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 9%, реформатори 49%, гркокатолици 3,3%, неденоминациони 14,1% (21,7% није одговорило).[5]
Референце уреди
- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. на мађарском централном заводу за статистику.
- ^ Neal Gabler An Empire of Their Own: How the Jews Invented Hollywood. New York: Crown Publishers, 1988.
- ^ Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III, page 368
- ^ A nemzetiségi népesség száma településenként
- ^ Ricse Helységnévtár
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт
- Мапа улица Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2011)
- Њујорк Тајмс „Писмо уреднику“ (1992) у којем се помиње Риче