Романија
Романија је планина и регија у источном дијелу Републике Српске. Романијски плато и регија обухвата градове, Пале, Соколац, Хан Пијесак, Рогатица; док се планина Романија простире југозападно од Сокоца, сјевероисточно од Пала и источно од Источног Сарајева. Највиша тачка је Велики Лупоглав са надморском висином од 1.652 метара. На јужној страни, изнад Пала, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака. На западној страни, изнад Мокрог, су познате Црвене стијене. На висоравни Равној Романији, 2002. године изграђена је црква Св. Великомученика Георгија. Романија је дио Сарајевско-романијске регије у Републици Српској. Регија обухвата Источно Сарајево и планину Романију.
| Романија | |
|---|---|
 Српска застава на Романији, Црвене стијене. | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Велики Лупоглав |
| Ндм. висина | 1.652 m |
| Координате | 43° 51′ 42″ С; 18° 40′ 14″ И / 43.8616° С; 18.6705° И |
| Географија | |
  Романија | |
| Државе |  Босна и Херцеговина |
| Републике |  Република Српска |
Етимологија уреди
Назив Романија, буквално значи — земља Римљана. Вјерује се да је име настало у раном средњем вијеку доласком Словена и Авара на ове просторе почетком 7. вијека. Тада се дио романизираног становништва повукао на Романију, те је тако планина добила име.[1]
Историја уреди
Романија је кроз историју била позната по бројним хајдуцима, сматра се колијевком хајдучије. Најстарије писане вијести о бројним хајдуцима на Романији је из 1658. године, када је Француз Кикле описао свој пут преко ове планине. Сарајевски хроничар Мула Мустафа Башескија 1783. године, такође пише о разбојницима на овом подручју. Најпознатији хајдуци са Романије су Старина Новак, те Дели Радивоје, Грујица. Према предању, познати Лимун харамбаша, саборац Баја Пивљанина, био је родом са Романије.[2] Од пада старе српске државе Босне, па све до краја 19. вијека хајдучија на Романији је била активна. Посљедње чете са Романије предводио је чувени харамбаша Јово Тандарић из Хан Пијеска.[3][4]
Главне хајдучке личности припадају овој области
— др Миленко С. Филиповић
Српске трупе, Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе ослободиле су Романију 29. септембра 1914. године.[5]
За вријеме Другог свјетског рата Романија је била центар партизанског отпора против фашистичких усташко-њемачких снага. Из тог времена настала је и позната партизанска пјесма „Иде Тито преко Романије” која је посвећена партизанској борби на простору Романије. У вријеме распада Југославије, септембра 1991. године, проглашена је Српска Аутономна Област Романија (САО Романија). У новембру 1991. ова област је спојена са новоформираном облашћу САО Бирач и названа је САО Романија-Бирач. Са формирањем Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Републике Српске, област улази у њен састав.
-
САО Романија у септембру 1991. -
САО Романија у новембру 1991.
Галерија уреди
Извори уреди
- ^ Пале уживо: Новакова пећина крије тајне становника романијског платоа
- ^ Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 37.
- ^ Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија стр 71
- ^ Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 38
- ^ Политика, бр. 3.824 од среде 17. септембра 1914, насловна страна
Литература уреди
- Абазовић, Добрила; Елез, Велемир; Караџић, Грујо; Гајевић, Бранко (2010). Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја. Соколац: Инфо центар. ISBN 978-99955-669-0-6.
- Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4.
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе уреди
