Русанда (слатинско станиште)

Русанда је слано језеро у Србији, код војвођанског места Меленци. Поред сланог језера у парку природе Русанда су значајна и слатинска станишта која представљају природно богатство огромне вредности. Ова станишта се налазе на Директиви о стаништима Европске уније као станиште које захтева неодложиву и приоритетну заштиту због велике угрожености и огромних ботаничких вредности.

Русанда
Русанда - слатинско станиште
Локација	19km од Зрењанина
Држава	Србија
Координате	45° 31′ 32″ N 20° 17′ 56″ E
Национални ранг	Парк природе

Слатине

Главни чланак: Слатина (тло)

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

За екологију и пољопривреду слатине су значајна група земљишта пошто се на њима развијају посебни еколошки типови биљака- халофите. Сходно чињеници да су то врсте које су прилагођене животним условима са високим концентрацијама соли у земљишту, оне представљају ретке и специфичне заједнице а самим тим је и животињска компонента која их прати специфична. Услед велике концентрације соли у земљишту, слатине представљају неповољну средину за узгајање пољопривредних култура.

Слатине, у широком смислу, представљају комплексну групу земљишта која се, и поред неких битних заједничких особина, међу собом у много чему разликују, тако да се може издвојити неколико њихових типова. Једна од главних особина слатина је њихов садржај у алкалним солима, мада у погледу врсте и концентрације тих соли постоје велике разлике.

На основу процеса који владају у њима, концентрације и карактера соли као и физичких особина, типичне слатине се могу поделити на три групе:

солончак — слана земљишта богата водорастворљивим солима. Могу се поделити на сланице (доминирају хлориди и сулфати), содњаче (доминира сода) и солитерњаче (доминирају нитрати).

солоњец — слана земљишта у којима су штетне соли у већој или мањој мери испране, док је адсорптивни комплекс засићен претежно На-јонима.

солођ — у њима је из адсорптивног комплекса истиснут и натријум, и то јонима водоника или неким другим.

Положај

Слатинска станишта, иако изузетно богата природним вредностима, према суми њихових површина доминирају међу стаништима у Војводини које карактерише недовољна законска заштита. Русанда највеће заслањено језеро у Србији, заједно са Сланим коповом и Окањ баром представља део очуваног и еколошки функционалног комплекса заслањених језера и ливада у банатском Потисју. Слатинска станишта и језеро Русанда се налазе у оквиру парка природе Русанда које се налази у близини Зрењанина и Новог Бечеја.

Биљни свет

На подручју Русанде забележен је велики диверзитет биљних врста, у оквиру кога се издвајају васкуларне биљке (235 таксона). Највећи број забележених врста спада у строго заштићене врсте, у складу са Правилником о проглађењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Нарочито значајне биљне врсте су: Bassia sedoides, Suaeda pannonica, Scorzonera parviflora, Silene viscosa, Trifolium ornithopodioides i Aster tripolium subsp. pannonicus.

• 
  Слатински цвет
• 
  Aster tripolium subsp. pannonicus - панонски звездан
• 
  Aster tripolium subsp. pannonicus - панонски звездан - ахенија са папусом

Животињски свет

Простор Русанде представља и једну од најзначајнијих станица за сеобу птица водених станишта (посебно шљукарица Charadriiformes) у Војводини и на миграторном коридору који следи ток Тисе, као и важно место гнеђжења бројних врста специфичних за слана језера и заслањене мочваре, међу којима се истичу сабљарка (Recurvirostra avosetta) и властелица (Himantopus himantopus). Слатинске ливаде у њеној околини значајно су станиште текунице (Spermophilus citellus)

• 
  Текуница
• 
  Ждралови

Значај подручја

Значај и еколошке функције овог подручја су многобројне. То је један од неколико преосталих локалитета са веома добро израженом комбинацијом предеоних елемената: заслањеног језера и припадајуће халофитске вегетације( вегетација заслањених земљишта), окружених мозаиком очуваних и делимично очуваних ливадско-степских, мочварних и пољопривредних станишта у Србији, који садржи веома велико богатство биљног и животињског света специфичног за панонска слана језера.

Простор Русанде има и коридорску функцију, обезбеђујући физичку везу између сланих језера и заслањених ливадских станишта суседних подручја које спаја, формирајући тако средиште слатинско-степског коридора у банатском Потисју.

Фактори угрожавања слатинских станишта

Фрагментација

Површине под природном вегетацијом су изузетно мале, те се на њима не могу одвијати природни процеси и опстати стабилне популације. Обрађене површине у заштитној зони између природних фрагмената онемогућавају кретање ситних животиња и отежавају разношење семена и плодова. Тако су све више угрожене популације ретких врста, јер на малим просторима живе мале популације које поседују само део варијабилности генетског фонда врсте, па је и њихова отпорност смањена. Осим тога на малим површинама нема довољно простора за спонтане сукцесије што доводи до смањења диверзитета.

Маргинални утицај

Велика је додирна зона природне вегетације са обрађеним површинама и са линијама саобраћаја, што помаже продор инвазивних врста. С друге стране унутрашњи, неометани делови су мале површине или потпуно недостају, што је у супротности са потребама животињских врста за неометаним стаништем.

Антропогени утицаји

Данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због претварања слатинских станишта у њиве.

Деградација услед неадекватног коришћења

На првом месту се истиче претерана испаша а потом и неадекватно кошење ливада

• 
  Исушено корито језера Русанда током летњих врућина
• 
  Исушено корито језера Русанда током летњих врућина

Види још

• Слатина (тло)
• Парк природе Русанда

Литература

• Студија заштите Парк природе „Русанда”
• Бојана Надаждин: Фауна стеница (Heteroptera, Insecta) степских и слатинских станишта СРП „Селевењске пустаре” - мастер рад

Спољашње везе

• Бања Русанда