Википедија

Сазлија

Сазлија (алб. Sazlia) је насељено место у општини Урошевац, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 782 становника.

Сазлија
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаУрошевац
Становништво
 — 2011.782[1]
Географске карактеристике
Координате42° 24′ 23″ С; 21° 11′ 10″ И / 42.4064° С; 21.1861° И / 42.4064; 21.1861
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина572 m
Сазлија на карти Србије
Сазлија
Сазлија
Сазлија на карти Србије
Остали подаци
Позивни број0290
Регистарска ознакаУР

Положај уреди

Налази се североисточно од Урошевца, а сматра се да се у његовој околини налазе остаци средњовековног Сврчина, једног од двораца Немањића. Село је у равници, у долини речице Сазлије. Главни део села је на левој страни долине, а један део села је и с десне стране, одмах поред речице.

Историја уреди

Име села је по ранијој познатој бари Сазлији поред које је основано, а име баре је по трсци којом је она била обрасла (трска тур. саз).

Село се дели на Сазлију, с леве, и Реткоцер с десне стране речице. Оба су дела збијена, а празан простор је између њих незнатан. Реткоцер је као незнатно насеље још од свога оснивања (1878) сматран, а и сад се сматра, за заселак или махалу Сазлије.

Село је постало 1864. као насеобина Черкеза које су Турци ту населили. На њихово место, пошто су се они иселили кад се Србија примакла Косову 1878, насељени су мухаџири из ослобођених крајева Србије у тој и претходној години. Тад је постала и одвојена махала Реткоцер, којој је име дошло по селу Реткоцеру у Јабланици, одакле је била већина мухаџира. После првог светског рата село је добило и Србе колонисте.

Черкеза је пре исељења било око 20 кућа.

Арбанаси мухаџири су:

  • Речиц (8 к.), од фиса Сопа. Предак овог рода Максут доселио се око 1750. из Топојане у Љуми у Топлицу, у село Плану, где се запослио у текији и постао дервиш. Појасеви у 1932. од претка Максута: Максут, Исен, Зенељ, Сали, Браим, Имер, Исмаљ (45 г.).- Неко од Максутове деце је прешао у топличко село Речицу, одакле род дошао као мухаџир.
  • Девца (2 к.), од фиса Краснића, из Девца (Топлица).
  • Кординца (3 к.), од фиса Шкреља, из Кординца (Топлица).
  • Круселица (1 к.), од фиса Краснића, из Круселице (Топлица).
  • Конџељ (2 к.), од фиса Шкреља, (али овде прешао у фис Круе Зи), из Конџеља (Топлица).
  • Шилова (1 к.), од фиса Сопа, из Шилова (Јабланица). Овај последњи род је 1932. био једини мухаџирски род у махали Реткоцеру.

Српски родови:

а) у главном делу села:

б) у махали Реткоцеру:

  • Ћуковићи (2 к.) 1923. и – Зечар (1 к.) 1930. из Штењице ([Билећа]).
  • Кошутићи (1 к.) 1929[[.]] из Мијалаца (Гацко).
  • Сви су ови српски родови после додељења утрине купили по нешто од Арбанаса који су се селили.

Становништво уреди

Према попису из 2011. године, Рака има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[а]
Албанци 780 (99,74%)
други 2 (0,26%)
Укупно 782


Демографија[1][2]
Година Становника
1948. 544
1953. 573
1961. 582
1971. 597
1981. 716
1991. 798
2011. 782

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце уреди

  1. ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сазлија&oldid=26997527”