Самомрзећи Србин
Самомрзећи Србин је пежоративан термин који се користи за припадника српског народа који заступа ставове агресора или других интересних група о свом народу. Самомрзећи Србин стога постаје термин који означава припаднике српског народа који не могу да поднесу да буду припадници народа који је обележен на Западу као агресор и непожељан.[1]
Први који је употребио овај термин је Милан Дамјанац у својој књизи „Самомрзећи Срби”[2] иако сличне термине налазимо код Слободана Антонића[3] и Зорана Ћирјаковића.[4]
Почетком деведесетих, Добрица Ћосић је антиратни покрет у Београду називао лажју и моралним кукавичлуком, односно „српским антисрпством”.[5]
О овој теми пише и Мило Ломпар у својој књизи „Дух самопорицања” говорећи о потреби Срба да порекну свој идентитет. Термин „Самомрзећи Србин” је сличан аутошовинизму, али се разликује од њега по одређеној матрици која је за Србе специфична и која чини нови, самомрзећи идентитет која затим омогућава образовање елите самомрзећих Срба.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Нови стандард "Где смо погрешили" Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2016), Приступљено 3. 2. 2017.
- ^ а б Милан Дамјанац, Самомрзећи Срби Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2017), Приступљено 3. 2. 2017.
- ^ Слободан Антонић, Самомрзитељи, Приступљено 3. 2. 2017.
- ^ Зоран Ћирјановић, Лош тероризам и добар шовинизам, Приступљено 3. 2. 2017.
- ^ Политика, 27. јул 1991. године
Спољашње везе уреди
- "Милан Дамјанац, Самомрзећи Србин, vaseljenska.com", 2011.
- "Св. владика Николај: Највећи српски грех Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2017)",