Википедија

Санта Монтефјоре

Санта Монтефјоре (енгл. Santa Montefiore, рођена као Палмер-Томкинсон; рођена је 2. фебруара 1970) британски је аутор и супруга Сајмона Сибага Монтефјореа.

Санта Монтефјоре
Санта Монтефјоре 2013. године
Лични подаци
Пуно имеСанта Монтефјоре, рођена Палмер-Томкинсон
Датум рођења(1970-02-02)2. фебруар 1970. (54 год.)
Место рођењаВинчестер, Уједињено Краљевство

Младост уреди

Санта Монтефјоре је рођена као Санта Палмер-Томкинсон 2. фебруара 1970. у Винчестеру. Њени родитељи су Charles Palmer-Tomkinson, некадашњи Високи шериф Хемшира,[1] и Patricia Palmer-Tomkinson (рођена Давсон), англо-аргентинског порекла. Њен отац и остали чланови њене породице представљали су Велику Британију у скијању на олимпијском нивоу. Породица Палмер-Томкинсон значајни су власници земљишта у Хемпширу и Лестерширу.

Имала је сестру Тару Палмер-Томкинсон, познату као „друштвењак“ [2][3] и добротворна покровитељица. [4]

Санта Монтефјоре је рекла да јој је одрастање на породичној фарми дало "идилично детињство Ласте и Амазонке". [5] Школовала се у школи Ханфорд од осме до дванаесте године. [6] Потом је похађала школу за девојке Схорборн у Дорсету, где је у шестом разреду постала шеф своје куће (улога одговорна слично префекту) и касније потпредседница школе. Студирала је шпански и италијански језик на Универзитету Екетер.

Каријера уреди

Пре објављивања било каквих романа, радила је у Лондону, прво у односима с јавношћу за снабдевача Swaine Adeney, а касније за златара Theo Fennell. Такође је радила као продавачица у продавници Фармацији Santa Maria Novellа, парфимерији и на догађајима за Ралф Лорен. [7]

Свој први рукопис послала је на адресу неколико књижевних агената, користећи књижевни псеудоним како би се дистанцирала од своје сестре. Само један агент, Jo Frank из A P Watt-а, изразио је интересовање, али то је довело до рата надметања између неколико издавача, а Hodder & Stoughton су јој дали шестоцифрени предујам. [7]

Монтефјоре објављује најмање један роман годишње од 2001. године. Четири њене књиге смештене су у Аргентини, где је 1989. годину провела предавајући енглески језик. [5][7] Њене књиге окарактерисане су као "успешнице читане на плажи", у више од шест милиона примерака у 25 превода. [8]

Она набраја као своје књижевне утицаје: Грофа од Монте Криста, Александра Диме; Кућу радости Идит Вортон; Габријела Гарсију Маркеса; Мери Весли; Екарта Тола и Дафне ди Морије. [5] Јако јој је важна и Изабела Аљенде. [9] Са супругом је написала серију књига за децу под називом Краљевски зечеви у Лондону, коју објављују Simon & Schuster. 20th Century Fox су купили филмска права и у раној су фази адаптације серије за велико платно.

Лични живот уреди

Санта Монтефјоре је удата за писца и историчара Симона Себага Монтефјореа. Спојио их је историчар Ендру Робертс, који је мислио да би „били апсолутно савршени једни за друго јер су били једине две особе које је познавао и које су се речи песме Evita могле сетити напамет“. [7]

За њихов брак она каже: [5]

Себаг и ја одајемо најбоље једно другом. Не бих писала да није било њега, а можда ни он не би писао књиге, јер је био женскарош, увек је јурио девојке, али сада је његов живот у кући стабилан и сређен. Пишемо у истој кући, у одвојеним канцеларијама и он ми помаже око заплета. Мислим да мораш бити тим. Смех је све. Mr. Darcy био би тако досадан да живи са њим - не желите да живите са неким ко стално тиња.

Пар је пријатељ са принцом од Велса и Камилом, војвоткињом од Корнвола, који су присуствовали њиховом венчању. [7] Санта Монтефјоре је пријатељ Тиги Лег-Бурк-а и холандске краљице Максиме . [10]

Пре брака је прешла на јудаизам. [9] Венчање је одржано у либералној јеврејској синагоги, са којом је породица њеног супруга повезана генерацијама.

Сибаг и Санта Монтефјоре имају двоје деце, Лили и Сашу.

Дела уреди

  • Meet Me Under the Ombu Tree (Дрво изгубљених љубавника) (2001) [9]
  • The Butterfly Box (Магична кутијица љубави) (2002)
  • The Forget-me-not Sonata (2003)
  • The Swallow and the Hummingbird (Ластавица и колибри) (2004)
  • The Last Voyage of the Valentina (Валентинино последње путовање) (2005)
  • The Gypsy Madonna (Циганска Мадона) (2006)
  • Sea of Lost Love (Море изгубљене љубави) (2007)
  • The French Gardener (Француски баштован) (2008)
  • The Italian Matchmaker (Италијански проводаџија) (2009)
  • The Affair (Афера) (2010)
  • The Perfect Happiness (Савршена срећа) (2010)
  • The House by the Sea (Кућа поред мора) (2011)
  • The Summer House (Летња кућа) (2012)
  • Secrets of the Lighthouse (Тајне светионика) (2013)
  • Мајчина љубав (2013)
  • Пчеларска ћерка (2014)
  • Songs of Love and War (Песме љубави и рата) (2015) (први део трилогије The Deverill Chronicles)
  • Daughters of Castle Deverill (Кћери замка Деверил) (2016) (други део трилогије The Deverill Chronicles)
  • Last Secret of the Deverills (Последња тајна ђавола) (2017) (трећи део трилогије The Deverill Chronicles)
  • The Temptation of Gracie (Искушење Грејси) (2018)
  • The Secret Hours (Тајни сати) (2019)

Референце уреди

  1. ^ „No. 53618”. The London Gazette. 18. 3. 1994. стр. 4244. 
  2. ^ „It girl Tara cuts ribbon at £4.8m sixth-form”. Leicester Mercury. Приступљено 2016-10-05. [мртва веза]
  3. ^ Walker, Andrew (30. 8. 2002). „BBC News "Tara Palmer-Tomkinson: Still got It?"”. 
  4. ^ „It-girl Tara backs autism charity”. The Herald Scotland. 2. 11. 2013. 
  5. ^ а б в г Siobhan Kane (3. 8. 2013). „Connemara's gift to Santa”. Irish Times. Приступљено 2016-10-05. 
  6. ^ „Her early childhood and Her years at school”. Biography. Santa Montefiore. Архивирано из оригинала 26. 8. 2011. г. Приступљено 5. 5. 2011. 
  7. ^ а б в г д Christa D'Souza (24. 2. 2001). „The lit girl”. The Telegraph. Приступљено 2016-10-05. 
  8. ^ "Writes of Passage". The Scotsman. 3 November 2007
  9. ^ а б в „The World According To... Santa Montefiore”. The Independent. 7. 2. 2005. Приступљено 16. 10. 2016. „As a child, I hated it and wanted to be called Jane. I got sick of the jokes. But I now enjoy the fact that nobody else has it. I'm named after a crop of barley that my father produced called "senter", and my mother compromised with Santa, with means "saint" in Spanish.” 
  10. ^ The Spectator column by Simon Sebag Montefiore, 9 FEBRUARY 2002, Page 9. "I was lucky enough to be invited, with thousands of others, to the wedding, because my wife, Santa, was friends with Maxima long ago...."

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Санта_Монтефјоре&oldid=27289788”