Википедија

Сара Бласко

аустралијски певач

Сара Бласко (рођена као Сара Елизабет Бласко; Сиднеј, 23. септембар 1976) аустралијска је певачица, текстописац и музички продуцент. Соло каријеру започела је у априлу 2002. године, а пре тога од средине деведесетих до 2001. године била је чланица бенда Acquiesce. Као соло извођач објавила је шест студијских албума и три ЕП-а. За свој рад освојила је многобројне награде, укључујући Награду за најбоље поп издање, за њен студијски албум What the Sea Wants, the Sea Will Have из 2006. године.

Сара Бласко
Сара током наступа у Мелбурну, новембар 2001.
Лични подаци
Пуно имеСара Елизабет Бласко
Надимци
  • Сара Семенс
  • Сорија
Датум рођења(1976-09-23)23. септембар 1976. (47 год.)
Место рођењаСиднеј, Аустралија
Занимање
Музички рад
Активни период1991—данас
Жанр
Инструменти
Издавачке куће
  • Dew Proces / Universal
  • Low Altitude
Остало
Веб-сајтsarahblasko.com

У октобру 2010. године, њен албум As Day Follows Night наведен је на деветнаестом месту листе „100 најбољих музичких албума у Аустралији”. Поред певања, бави се писањем текстова и музичком продукцијом, а свира неколико инструмената.

Биографија уреди

Рођена је 23. септембра 1976. године у Сиднеју, где је и одрасла.[1][2] Непосредно пре њеног рођења, Сарина породица доселила у Сиднеј из Реиниона, где су њени родитељи били хришћански мисионари.].[3][4][5] Сарина мајка Ели (преминула 2009. од последица рака дебелог црева) била је медицинска сестра, а њен отац Николај Давид Бласков био је учитељ.[6][7][8][5][9] Сарин отац је бугарско-немачког порекла.[2][5] По доласку у Аустралију, њени родитељи су често мењали цркве, те су били припадници англиканске, бапистичке, каризматичне и настанили се у пентекосталној цркви у Сиднеју, познату и као Хилсонг црква.[4][10] Сара је завршила факултет, а дипломирала на тему енглеске литературе и филма.[5][11]

Године 1998. Сара се удала за Камеруна Семенска који је песник, а био је и члан групе Acquiesce.[12][7][7] Развели су се након три године брака.[12][13][14]

Од почека 2004. године, Сара је радила са музичарем и музичким продуцентом Робертом Ф. Кренијем на њена прва два студијска албума.[13][13]

У јулу 2005. године добила је сина са партнером Дејвом Милером.[15]

Музичка каријера уреди

Почетак каријере уреди

 
Сара током концерта у Мелбурну, јануар 2006. године.

Током похађања средње школе, Сара је основала џез-блз групу са старијом сестром Кејт.[2][5] Прве песме написала је када је имала осамнаест година, а са деветнаест је почела да свира гитару.[16][5] Средином деведесетих година, Сара је приступила сиднејском бенду Acquiesce, где је била вокалисткиња, заједнос а Полом Кимберијем на гитари, Стивом Фоксом на виолини, Дејвом Хемингсом на бубњевима, Тедом Ленгријем на бас гитари и њенон сестром Кејти као вокалисткињом.[17][18] До 1995. године Сара је писала песме за бенд, укључујући и песме са ЕП-а Aa for Acquiesce који је објављен у септембру 1999. године.[17] Исте године група је победила на такмичењу бендова у Новом Јужном Велсу и добила већу шажњу јавности.[19][20] Дејв Кулен заменио је Ленгрија на месту бас гитаристе, а након тога бенд је објавио сингл Breathing In у новембру 2000. године..[17][18][21] Acquiesce је распуштен у јануару 2001. године, а Сара је након тога наступала под псеудонимом Сорија са гитаристом Ником Шнајдером у музичком пројекту названом Sorija.[22][23] Као акустучни поп-електронски двојац свирали су у Сиднеју до априла 2002. године.[22] Песме које су написали укључују Be Tonight, New Religion, Will You Ever Know, Your Way, Sweet Surrender и Follow the Sun.[1][16]

Од априла 2002. године Сара је наступала као соло уметника, а крајем септембра исте године издала је свој дебитански ЕП под називом Prelusive, који садржи шест нумера, које је претходно изводио двојац Sorija.[1][19][12][12] Главни сингл са ЕП-а био је Your Way и он је пуштан на националној аустралијској радио станици Triple J.[24][25] Сара је након тога продуцирала музички видео спот за песму Your Way, који је објављен у новембру 2002. године.[18][25] ЕП је објављен као самостално издање уз помоћ Сариног тадашњег менаџера, Крега Њуа.[18] Након тога, Сара је потписала уговор са издавачком кућом Dew Process, који је поново објавио ЕП Prelusive, у марту 2003. године.[26] На АРИА додели музичких награда за 2003. годину, номинована за најбољу музичарку, због њеног рада на ЕП-у Prelusive и песми Your way.[27][28][29]

Објављивање првих албума уреди

Дана 11. октобра 2004. године, Сара је објавила њен први студијски албум под називом The Overture & the Underscore, који је снимљен у Холивуду у студију аудио инжењера Воли Гагела, почетком 2004. године.[16] Сара је била копродуцент албума заједно са Робертом Ф. Кренијем и Гагелом, који је уједно и миксовао албум уз помоћ Бруса Мекфарлана.[3][16] Албум се нашао међу четресет најбољих песама аустралијске музичке листе ARIA Charts.[30][31] За песме Don't U Eva, Always Worth It и Perfect Now одрађени су спотови.[20] На АРИА додели музичких награда за 2005. годину, Сарин први албум номинован је у категорији за најбољи албум и најбоље поп издање, а она у категорији за најбољу музичарку.[27][32] Године 2008. албум The Overture & the Underscore добио је платинасти сертификат од стране Аустралијског удружења музичке индустрије.[33]

Од априла 2006. године, Сара је почела рад на другом студијском албуму у музичком студију у Окланду.[34] Албум What the Sea Wants, the Sea Will Have објављен је 21. октобра 2006. године за издавачку кућу Dew Process, а поред Саре, на његовој продукцији радили су Џим Могини и Роберт Ф. Крени. Албумски сингл Explain пуштен је премијерно на радио станици у Аустралији, а са албума су се истакли и синглови Always on this Line и Planet New Year.[33][27][35] Албуму је додељен златни сертификат у Аустралији у јануару 2007. године, а победио је у категорији за најбоље поп издање на АРИА додели награда за 2007. годину.[36][37]

Наставак каријере и објављивање албума As Day Follows Night и Seeker Lover Keeper уреди

Године 2008. Сара је заједно са инжењером звука Стефаном Греогијем компоновала партитуру за продукцију позоришног радника Бела Шекспира.[38][39][39] У том периоду Сара је кренула да ради на трећем студијском албуму под називом As Day Follows Night.[38] Написала је текстове за све песме, осим за песму Over & Over, коју је одрадила са Дејвидом Бирном и Кренијем.[40][13] Крајем јануара 2009. године снимала је албум у Стокхолму, а одлучила се да албум буде без електричних гитара и клавијатура.[41][38][13] Албум је објављен у Аустралији 10. јула 2008. године и нашао се на петом месту музичке листе ARIA Albums.[30] Албум се ткаође нашао међу сто најбољих албума листе у Белгији, Француској, Шведске и Швајцарске.[42][43][44][45][46] Водећи албумски сингл All I Want појавио се уочи албума у мају 2008. године, али није успео да се пласира међу педесет најбољих синглова у Аустралији.[30] Трећи албумски сингл We Won't Run био је на четрдесет и четвртом месту листе ARIA Singles и двадесет и првом месту белгијске листе Ultratip Chart.[46] На АРИА додели музичких награда за 2009. годину, Сара је освојила награду за најбољу музичарку, а њен албум номинован је за албум године, најбоље поп издање, док је музички спот за њену песму All I Want номинован за најбољи видео.[27][47] Крајем године, албум је освојио платинасти сертификат у Аустралији.[48] У октобру 2009. године албум се нашао у књизи 100 најбољих аустралијских албума, на деветнаестом месту.[49] У јулу 2009. године Сара је објавила уживо албум Live at the Forum, који је снимљен током њеног концерта у Мелбурну.[50] Средином 2010. године објавила је As Day Follows Night са уживо албумом Live at the Forum на дуплом компакт диск издању.[50]

 
Сара током доделе АРИА награда у Сиднеју, 26. новембра 2009. године.

Дана 3. јуна 2011. године група Seeker Lover Keeper коју су сачињавали Сара Бласко, Сали Селтман и Холи Трозби објавили су истоимени албум 3. јуна 2011. године у Аустралији инди рок жанра. Дана 12. јуна 2011. године албум се нашао на трећем месту листе ARIA Albums.[51][52] Пре објављивања албума, аустралијска радио страница Triple J прогласила је албум Seeker Lover Keeper за најбољи албум у недељи, у периоду од 23. до 30. маја 2011. године. Поред пуштања нумера на радију, цео албум је био доступан путем стрима са веб странице Triple J током те недеље.[53][54] Главни албумски синглови били су Light All My Lights, Even Though I'm a Woman и On My Own.[55][53][56][57]

2012—данас уреди

Четврти студијски албум под називом I Awake, Сара је објавила 26. октобра 2012. године у Аустралији и он се нашао на деветом месту листе ARIA albums.[58][30] Пре него што је почела да снима албум путовала је у Шведску и у Софију, где је успоставила сарадњу са Бугарским симфонијским оркестром, који јој је гостовао на албуму.[9][59][60][61] Како би промовисала албум, Сара је током 2013. године имала турнеју у Аустралији . На додели АРИА музичких награда за 2013. годину, номинована је за најбољу музичару, а I Awake за најбољи савремени албум за одрасле.[27][62][63]

Сара је сарађивала са Ником Велсом, сиднејским композитором, како би кренирала саундтрек за позоришну представу Emergence.[64][65] Албум истог имена објавила је са Велсом, у мају 2015. године.[65][66] У августу 2015. године Сара је објавила пети студијски албум под називом Eternal Return, на сајтовима компанија ЕМИ у Аустралији, Амазон у Сједињеним Државама и у Уједињеном Краљевству 5. фебруара 2005. године.[67][68][69][70] Албум је урадила у сарадњи са Велсом, а представљен је у Сиднејској опери.[66][71] Eternal Return дебитовао је на шестом месту аустралијске музичке листе, а у исто време Сара је имала турнеју како би га промосиавала. На АРИА додели музичких награда за 2016. годину, номинована је за најбољу музичарку и освојила награду за најбољи алтернативни албум за одрасле.[72]

Шести студијски албум под називом Depth of Field, Сара је објавила 23. фебруара 2018. године за издавачку кућу ЕМИ, а десет песама са албума су поп и инди поп жанра.[73][74] Албум се нашао на петом месту листе најбољих аустралијских албума.[75][76][77]

Током писања сценарија и снимања филма Depth Of Field настао је документарни филм о Сари Бласко, под називом Blasko, где музичарка прича о својој каријери, а филм говори о снимању њеног албума. Објављен је 14. новембра 2017. године.[78][79][80][81]

Дискографија уреди

Студијски албуми уреди

Листа албума са информацијама о позицијама и сертификатима
Назив Детаљи Позиција Сертификати
АУС
[30] 		БЕЛ
[46] 		ФРА
[45] 		ШВЕ
[82] 		ШВА
[44] 		УК
[83]
The Overture & the Underscore
  • Датум објављивања: 11. октобар 2004.
  • Издавачка кућа: Dew Process
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
 35 — — — — —
  • АУС: платинасти[33]
What the Sea Wants, the Sea Will Have
  • Датум објављивања: 21. октобар 2006.
  • Издавачка кућа: Dew Process
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
 7 — — — — —
  • АУС: платинасти[33]
As Day Follows Night
  • Датум објављивања: 10. јул 2009.
  • Издавачка кућа: Dew Process
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
 5 77 100 53 58 191
  • АУС: платинасти[48]
I Awake
  • Датум објављивања: 26. октобар 2012.
  • Издавачка кућа: Dew Process
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
 9 — — — — —
Eternal Return
  • Датум објављивања: 6. новембар 2015.
  • Издавачка кућа: EMI
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
 6 — — — — —
Depth of Field
  • Датум објављивања: 23 February 2018
  • Издавачка кућа: EMI
  • Формат: компакт диск, винил, дигитално преузимање
 5 — — — — —
"—" denotes releases that failed to chart.

Уживо албуми уреди

Листа уживо албума са осталим информацијама
Назив Детаљи
Live at the Forum
  • Датум објављивања: 9. јул 2010.
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
  • Издавачка кућа: Dew Process
  • Аудио инжењер: Сем Лов

ЕП-ови уреди

Листа ЕП-ова са осталим информацијама
Назив Детаљи
Prelusive
  • Датум објављивања: септембар 2002.
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
  • Издавачка кућа: независно издање
Live at the Playroom
  • Датум објављивања: 1. септембар 2007.
  • Формат: дигитално преузимање
  • Издавачка кућа: Dew Process
Cinema Songs
  • Датум објављивања: 3. октобар 2009.
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
  • Издавачка кућа: Dew Process

Референце уреди

  1. ^ а б в „'Be Tonight' at APRA search engine”. Australasian Performing Right Association (APRA). Архивирано из оригинала 06. 07. 2011. г. Приступљено 18. 11. 2009.  Note: User may have to select 'Search again' and then 'Enter a title' or 'Performer'.
  2. ^ а б в La Gorce, Tammy. „Sarah Blasko | Biography”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 24. 10. 2013. 
  3. ^ а б „Blasko, Sarah”. Music Australia. National Library of Australia. 15. 1. 2004. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2013. 
  4. ^ а б Zuel, Bernard (20. 11. 2006). „Sarah Blasko – Gig Reviews – Music – Entertainment”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 19. 11. 2009. 
  5. ^ а б в г д ђ Zuel, Bernard (4. 2. 2005). „God, She's Good”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 21. 11. 2009. 
  6. ^ „Sarah Blasko Auctioning off Clothing, Homewares for Charity”. Triple J. Australian Broadcasting Corporation. 8. 7. 2013. Приступљено 24. 10. 2013. 
  7. ^ а б в McLennan, Scott (јануар 2013). „Sarah Blasko Interview”. Rip It up. Adelaide: Rip It Up Publishing Co. (Luke Stegemann). Приступљено 24. 10. 2013. 
  8. ^ Blasko, Sarah (2. 2. 2013). „Sarah Blasko on Tour and on Classical Music”. Limelight. Haymarket Media Group. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 24. 10. 2013. 
  9. ^ а б Alessio, Dom (29. 2. 2012). „Sarah Blasko Recording with the Bulgarian Symphony Orchestra”. Triple J. Australian Broadcasting Corporation. Приступљено 24. 10. 2013. 
  10. ^ Collins, Simon (19. 11. 2009). „Music Review: Sarah Blasko”. The West Australian. West Australian Newspapers Limited. Приступљено 20. 11. 2009. 
  11. ^ а б в г Prelusive (album notes). Sarah Blasko. independent. 2002. 
  12. ^ а б в г д Zuel, Bernard (4. 7. 2009). „How Soul Music Saved Sarah Blasko”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 19. 11. 2009. 
  13. ^ Barry, Helen (19. 6. 2008). „Hamlet | Bell Shakespeare”. Australian Stage. Приступљено 27. 10. 2013. 
  14. ^ Yates, Rod (17. 11. 2015). „Rolling Stone Australia — Sarah Blasko's Love Buzz”. Rolling Stone Australia. Приступљено 22. 1. 2016. 
  15. ^ а б в г „Sarah Blasko Chats About Her Debut Album”. Australian Music Online (AMO). 27. 9. 2004. Архивирано из оригинала 22. 11. 2007. г. Приступљено 25. 10. 2013. 
  16. ^ а б в Spencer, Chris; Nowara, Zbig; McHenry, Paul (2002) [1987]. „Acquiesce”. The Who's Who of Australian Rock. Noble Park, Victoria: Five Mile Press. ISBN 978-1-86503-891-9. 
  17. ^ а б в г „Sarah Blasko”. Music Australia. National Library of Australia. 3. 4. 2007. Приступљено 27. 11. 2009. 
  18. ^ а б „Sarah Blasko”. Oz Music Project. Архивирано из оригинала 7. 8. 2003. г. Приступљено 24. 10. 2013. 
  19. ^ а б Zuel, Bernard (8. 10. 2004). „The Overture & the Underscore, Sarah Blasco – CD Reviews”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 19. 11. 2009. 
  20. ^ „Hugh Wilson on AirPlay Direct”. AirPlay Direct. Приступљено 19. 11. 2009. 
  21. ^ а б „Artists – sorija”. Club Acoustica. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2013. 
  22. ^ „Artists – Sarah Blasko”. Club Acoustica. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2013. 
  23. ^ „2006 – History – Triple J Hottest 100”. Triple J. Australian Broadcasting Corporation (ABC). Приступљено 22. 11. 2009. 
  24. ^ а б „Prelusive: Music: Editorial Reviews”. Приступљено 25. 10. 2013. 
  25. ^ „Prelusive EP > Overview”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 20. 11. 2009. 
  26. ^ а б в г д „Search Results 'Sarah Blasko'”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 25. 10. 2013. 
  27. ^ „Winners by Year 2003”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Архивирано из оригинала 26. 9. 2007. г. Приступљено 25. 10. 2013. 
  28. ^ La Gorce, Tammy. „The Overture & the Underscore – Sarah Blasko”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 25. 10. 2013. 
  29. ^ а б в г д Hung, Steffen. „Discography Sarah Blasko”. Australian Charts Portal. Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 25. 10. 2013. 
  30. ^ „Sarah Blasko The Overture & the Underscore”. Triple J. Australian Broadcasting Corporation. 8. 10. 2004. Приступљено 25. 10. 2013. 
  31. ^ „Winners by Year 2005”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 25. 10. 2013. 
  32. ^ а б в г „ARIA Charts – Accreditations – 2008 Albums”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Архивирано из оригинала 12. 1. 2010. г. Приступљено 20. 11. 2009. 
  33. ^ „The J Award – Nominated Albums – Sarah Blasko / What the Sea Wants, the Sea Will Have”. Triple J. (Australian Broadcasting Corporation (ABC)). 2006. Приступљено 20. 11. 2009. 
  34. ^ „Winners by Year 2007”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Архивирано из оригинала 18. 11. 2007. г. Приступљено 26. 10. 2013. 
  35. ^ What the Sea Wants, the Sea Will Have australian/charts.com
  36. ^ „What the Sea Wants, the Sea Will Have > Credits”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 20. 11. 2009. 
  37. ^ а б в Silva, Bonita (јул 2009). „The Interview: Sarah Blasko” (PDF). Vertigo. University of Technology, Sydney. стр. 30—31. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 8. 2009. г. Приступљено 21. 11. 2009. 
  38. ^ а б Simmonds, Diana (13 June 2008). "Hamlet". Stage Noise. pp. 1, 3. Retrieved 27 October 2013.
  39. ^ Greenberg, Adam. „As Day Follows Night – Sarah Blasko”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 28. 10. 2013. 
  40. ^ Blasko, Sarah (25. 1. 2009). „The Adventure Begins..”. Sarah Blasko official website. Приступљено 20. 11. 2009. 
  41. ^ Mathieson, Craig (27. 10. 2012). „Crossing the Divide”. The Age. Fairfax Media. Приступљено 28. 10. 2013. 
  42. ^ Hung, Steffen. „Sarah Blasko – As Day Follows Night”. Australian Charts Portal. Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  43. ^ а б Hung, Steffen. „Sarah Blasko – As Day Follows Night” (на језику: German). Swiss Charts Portal (Swiss Hitparade). Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  44. ^ а б Hung, Steffen. „Sarah Blasko – As Day Follows Night” (на језику: French). lescharts.com (Syndicat National de l'Édition Phonographique). Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  45. ^ а б в Hung, Steffen. „Sarah Blasko – As Day Follows Night” (на језику: French). UltraTop – Walloon. Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  46. ^ „Winners by Year 2009”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 28. 10. 2013. 
  47. ^ а б „ARIA Charts – Accreditations – 2009 Albums”. Australian Recording Industry Association (ARIA). 31. 12. 2009. Приступљено 27. 10. 2013. 
  48. ^ O'Donnell, John; Creswell, Toby; Mathieson, Craig (октобар 2010). 100 Best Australian Albums. Prahran, Victoria: Hardie Grant Books. стр. 76—77. ISBN 978-1-74066-955-9. 
  49. ^ а б Mason, Nick (17. 8. 2010). „As Day Follows Night / Live at the Forum (2 CD) by Sarah Blasko Reviewed”. The Dwarf (Loani Arman ). Приступљено 29. 10. 2013. 
  50. ^ „ARIA Top 50 Albums Chart: 13/06/2011”. Australian Recording Industry Association. Приступљено 12. 6. 2011. 
  51. ^ Hung, Steffen. „Discography Seeker Lover Keeper”. Australian Charts Portal. Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  52. ^ а б Shedden, Iain (21. 5. 2011). „Seeker, Lover, Keeper”. The Australian. News Corp Australia. Приступљено 28. 10. 2013. 
  53. ^ „triple j”. Abc.net.au. Приступљено 9. 3. 2012. 
  54. ^ „Seeker Lover Keeper”. Seeker Lover Keeper. Приступљено 9. 3. 2012. 
  55. ^ Zuel, Bernard (17. 6. 2011). „All together now ladies...”. Sydney Morning Herald. Приступљено 17. 6. 2011. 
  56. ^ „Sarah Blasko Plays the Legs 11 Benefit Concert”. Australian Music Online (AMO). 5. 10. 2006. Архивирано из оригинала 22. 11. 2007. г. Приступљено 25. 10. 2013. 
  57. ^ „Sarah Blasko unveils new album 'I Awake'”. Dew Process. 10. 9. 2012. Архивирано из оригинала 21. 06. 2013. г. Приступљено 10. 9. 2012. 
  58. ^ Girdler, Chris. „Sarah Blasko: I Awake”. Beat Magazine. Furst Media Pty Ltd. Приступљено 28. 10. 2013. 
  59. ^ Shedden, Iain (4. 2. 2013). „With Orchestral Grandeur, Sarah Blasko's Amazing Voice Awakens”. The Australian. News Corp Australia. Приступљено 27. 10. 2013. 
  60. ^ Marcus (11. 4. 2012). „Watch a Snippet of Sarah Blasko Recording ... Yesterday”. TheVine. Архивирано из оригинала 14. 4. 2012. г. Приступљено 27. 10. 2013. 
  61. ^ „Winners by Year 2013”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 29. 10. 2013. 
  62. ^ „'Over & Over' at APRA search engine”. Australasian Performing Right Association (APRA). Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013.  Note: User may have to select 'Search again' and then 'Enter a title' or 'Performer'. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „APRA Over” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  63. ^ „Videography”. Sarah Blasko Official Website. Архивирано из оригинала 19. 7. 2009. г. Приступљено 25. 10. 2013.  Note: archived videos appear to be inactive.
  64. ^ а б Harrison, Sky (1. 7. 2015). „Full interview: Sarah Blasko on Emergence”. Aspire Magazine. Free Run Press. Приступљено 6. 9. 2015. [мртва веза]
  65. ^ а б Dom Alessio (15. 1. 2015). „The 2015 Aussie Release Schedule”. Home & Hosed: New Australian Music. Triple J. Australian Broadcasting Corporation. Приступљено 6. 9. 2015. 
  66. ^ „Eternal Return: Sarah Blasko: MP3 Downloads”. Amazon.com. Приступљено 19. 1. 2016. 
  67. ^ „Sarah Blasko: Eternal Return - REVIEW”. Hertfordshire Mercury. 12. 1. 2016. Приступљено 19. 1. 2016. [мртва веза]
  68. ^ „Mvka Music (@MvkaMusic)”. Twitter. Приступљено 19. 1. 2016. 
  69. ^ „Album Review: Sarah Blasko – Eternal Return (2015 LP) – the AU review”. the AU review. Архивирано из оригинала 30. 04. 2016. г. Приступљено 19. 1. 2016. 
  70. ^ Aza (11. 8. 2015). „Sarah Blasko Announces New Album – Eternal Return”. The LowDownUnder. Приступљено 6. 9. 2015. 
  71. ^ Search Results "Sarah Blasko" [1]. Retrieved 15 November 2017.
  72. ^ „Sarah Blasko – Depth Of Field”. ABC. 19. 2. 2018. Приступљено 2. 1. 2019. 
  73. ^ „Sarah Blasko: Depth of Field review – sublime vulnerability with a dark undercurrent”. The Guardian. 16. 2. 2018. Приступљено 2. 1. 2019. 
  74. ^ "Australiancharts.com – Sarah Blasko – DEPTH OF FIELD". Hung Medien
  75. ^ "About" [2]. Retrieved 15 November 2017.
  76. ^ Cashmere P. "Sarah Blasko Debuts New Song Phantom" Noise 11, 10 November 2017. Retrieved 15 November 2017.
  77. ^ Jolly, N. "EXCLUSIVE: Watch first trailer for Sarah Blasko documentary The Brag, 6 November 2017. Retrieved 15 November 2017.
  78. ^ "Blasko", Australian Broadcasting Corporation, Retrieved 15 November 2017.
  79. ^ „Taking on the Rest of the World”. Australian Music Online (AMO). 23. 2. 2005. Архивирано из оригинала 22. 11. 2007. г. Приступљено 27. 10. 2013. 
  80. ^ Treuen, Jason (1. 9. 2009). „On Tour with Sarah Blasko”. Rolling Stone Australia. ACP Magazines. Приступљено 28. 10. 2013. 
  81. ^ Hung, Steffen. „Sarah Blasko – As Day Follows Night” (на језику: Swedish). Swedish Charts Portal (Sverigetopplistan). Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  82. ^ „Chart Log UK: 1994–2010”. Official Charts Company. The Zobbel Website. Приступљено 21. 12. 2011. 

Спољашње везе уреди

 
Сара Бласко на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сара_Бласко&oldid=27454896”