Саџак је метални троножац изнад огњиштаватре који носи посуду (котао, казан) у којој се нешто кува.[1]

Саџак

Вук Караџић о саџаку

уреди

Њ. Der Dreifuß и л. тripus — троног, троножац, пророчиште.[2]

Магијска моћ саџака

уреди

Ватра и огњиште су, већ по себи, имале тајновиту и значајну магијску моћ. (Некада су се под огњиштем — мјесто на коме се ложила ватра, закопавали мртви). Тако су и предмети са огњишта добијали магијску моћ, а гвожђе од саџака посебну. Те ванредне моћи саџака користиле су се у борби против нечистих сила и демона.

Обичај са саџаком

уреди

Како се веровало да демони доносе превише кише, поводње и поплаве, да би се заштитили, људи су износили саџак са огњишта у двориште и постављали га наопако, ногу окренутих према небу. Тај ритуал требало је да заустави кишу.[1]

Послије саџака

уреди

Овом заборављеном, некада уобичајеном реквизиту, живот су продужили неки топоними у Босни, као и српско презиме Саџак којега има у Босанској Крајини.

Референце

уреди
  1. ^ а б Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.
  2. ^ Стефановић Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972, Београд1959.г.