Википедија

Светски рекорди у скијашким скоковима

списак на Викимедији

Скијашки скокови су спорт у којем учесници скачу са скијашке скакаонице настојећи постићи што већу дужину и притом имати што бољи стил лета. тренутни светски рекорд износи 253,5 м, а поставио га је Аустријанац Штефан Крафт на Викерсубдбакену 18. марта [[2017. Скијашки скокови традиционално су били фокусирани на комбинацију дужине и стила, па зато испочетка владало мишљење да уопште није важно имати најдужи скок.[1] Повећању скакаоница и постављању рекорда нарочито се противила Међународна скијашка федерација (ФИС). На пример, ниједан светски рекорд није постављен на олимпијским играма, светским првенствима, Скијашком фестивалу у Холменколену или Турнеји четири скакаонице јер те скаконице нису биле међу највећим на свету.

Штефан Крафт званични светски рекордер скоком од 253,5 м
Викерсундбакен у Викерсунду где је постављен тренутни светски рекорд (253,5 м)
Црква у Ејдсбергу (Норвешка), где је 1808. Olaf Rye извео први скијашки скок у историји са дужином 9,5 м
Olaf Rye

Историја уреди

Скијашки скокови воде порекло из Норвешк, где дсу се практиковали од давнина на импровизованим привременим скакаоницама.[2] Први рекорд приписује се Olafu Ryeju, војнику који је 1808. године припремио представу за своје саборце и скочио 9,5 м у Ејдсбергу. Та мала скакаоница, вероватно је била близу цркве у Ејдсбергу, могуће је на фарми Лекум.[3]

Сондре Норхајм, кога називају оцем модерног скијања,[4] поставио је други службени рекорд скочивши 19,5 м 1868. У књизи Историја скијашких скокова Тим Ашберн каже да је Норхајмов најдужи скок на кружној стази у Хауглију требало да буде забележен са дужином од 31,5 м[5], али су новине у Христијанији објавиле да је дужина "мало преувеличана", па је службени рекорд свуда записан као 19,5 м.

Овај спорт се брзо проширио на Финску, САД и Канаду, где су постављени неки од наредних рекорда.[6] на првим скакачким такмичењима оцењивао се само стил, а на покушаје да се скочи дуже није се гледало благонаклоно.[1] систам за оцењивање дужине уведен је тек 1901.[7] Након што је 1934. у Планици саграђена Блоудекова великанка[8] уведени су скијашки летови као нови вид такмичења. с једним изузетком. отада су сви рекорди постављени на 6 од 7 скијашких летаоница на свету, од којих је 5 остало у употреби.[9] Године 1936. Јозеф Брадл постао је први човек, који је прескочио 100 метара.Thoresen 2007, стр. 74</ref> ФИС се дуго противио скијашким летовима и они никад нису уврштени у такмичарски програм на олимпијским играма и светским првенствима. Међутим од 1972. почела су се одржавати светска првенства у летовима, а неколико летачких такмичења одржава се и у свакој сезони Светског купа. Први који је прелетео 200 метара био је Финац Тони Ниеменен 1994; у то време скакачи нису добијали бодове за дужину која је прелазила 191 метар[10].

Дужина се мери од тачке одраза на излазном мосту до тачке на средини размака између скакачевих стопала у тренутку кад додирне земљу. Како би био валидан за квалификацију, скок мора бити изведен у склопу службеног такмичења или службене пробне серије или квалификација за такмичење, уз постојање система за постојање система за контролу стварне дужине. Да би победио скакачу су потребни и дужина и стил, од којих се, од којих се потоњи састоји од мирног лета и одговарајућег доскока у тзв. телемарку; зато скакачи нису мотивисани да скачу што је дуже могуће, него само онолико дуго колико им је потребно за имају добар доскок. скокови су неважећи као рекорд ако скакач падне, што је дефинисано као додиривање земље рукама или било којим делом тела пре тзв. линије истека. Међутим, ако скакач након доскока додирне снег било којим делом тела, а притом добије оцену већу од 14 од најмање тројице судија, скок је важећи и рачуна се као службени рекорд.[11]

Скокови су првобитно мерени аленима (скандинавска јединица за дужину; износи близу 60 цм), али су касније замењени метрима, с тачношћу од пола метра. Неки старији, амерички и канадски рекорди забележени су у стопама. Традиционално, људи су стајали уздуж зоне доскока, на сваком метру дужине и неко од њих би подигао руку, ако би скакач доскочио на његовом метру. Данас се ово ради помоћу камера.

Службени светски рекорди уреди

Мушкарци уреди

Бр. Датум Скакач Скакаоница Место Дужина (м)
1. новембар 1808.   Olaf Rye Црква у Ејдсбергу Ејдсберг 9,5
2. 8. 3. 1868.   Сондре Норхејм Хауглибакен Брункенберг 19,5
3. 12. 2. 1879.   Олаф Хавган Кастелбакен Осло 20
4. 1881.   Свејнунг Свеластога Кастелбакен Осло 22
5. 1886.   Јоханес Нордгард Флатдалбакен Сејорд 26
6. 1891.  } Микћел Хемествејт Максорлеј Ред Винг 31,1
7. 1893.   Торјус Хемествејт Максорлеј Ред Винг 31,4
8. 1897.   Авејн Солид Хегенбакен Моргедал 31,5
9. 1899.   Asbjørn Nilssen Солбергбакен Борум 32,5
10. 1899.   Мортен Хансен Солбергбакен Борум 32,5
11. 1900.   Олаф Тандберг Солбергбакен Борум 35,5
12. 1902.   Нилс Јестванг Густадбакен Гејтус 38,5
13. 1902.   Нилс Јестванг Густадбакен Гејтус 41
14. 24. 1. 1909.   Оскар Гундерсен Чипева Фолс Чипева Фолс 42,1
15. 1909.   Харалд Смит Кампо Смит Бардонекија 43
16. 28. 2. 1909.   Харалд Смит Болен Давос 45
17. 19. 2. 1911.   Андерс Хуген Волверин Ајронвуд] 46,3
18. 1912.   Гунар Андерсен Густадбакен Гејтус 47,5
18. 2. 3. 1913.   Торлејф Кнудсен Болген Давос 48
19. 16. 2. 1913.   Рагнар Омтвед Волверин Ајронвуд] 48,2
20. 16. 2. 1913.   Рагнар Омтвед Волверин Ајронвуд] 51,5
22. 7. 2. 1915.   Reidar Amble Ommundsen Виколен Мјендален 54
23. 18. 2. 1916.   Рагнар Омтвед Ховелсен Стимбот Спрингс 58,5
24. 1917.   Хенри Хол Ховелсен Стимбот Спрингс 61,9
25. 1918.   Хенри Хол Ховелсен Стимбот Спрингс 62,2
26. 1919.   Андерс Хуген Хуген Дилон 64,9
27. 29. 2. 1920.   Андерс Хуген Хуген Дилон 65,2
28. 1921.   Хенри Хол „Нилс Нелсен” Ревелстоук 69,8
29. 4. 2. 1925.   Нилс Нелсен „Нилс Нелсен” Ревелстоук 73,1
30. 1930.   Адолф Бардут "Bernina Roseg" Понтрезина 75
31. 1931.   Биргер Руд Однесбакен Однес 76,5
32. 24. 2. 1931.   Суигмунд Руд Болген Давос 81,5
33. 13. 3. 1932.   Robert Lymburne „Нилс Нелсен” Ревелстоук 82
34. 13. 3. 1933.   Суигмунд Руд Bretaye Villars 84
35. 19. 1. 1933.   Суигмунд Руд Bretaye Villars 86
36. 26. 2. 1933.   Хенри Рушет Bretaye Villars 87
37. 1933.   Роберт Лимберн [[Скакаоница „Нилс Нелсен”|„Нилс Нелсен” Ревелстоук 87,5
38. 25. 3. 1934.   Биргер Руд Блоудекова великанка Планица 92
39. 14. 3. 1935.   Рејдер Андерсен Блоудекова великанка Планица] 93
40. 15. 3. 1935.   Атаниаслав Марусаж Блоудекова великанка Планица 95
41. 15. 3. 1935.   Рејдер Андерсен Блоудекова великанка Планица 98
42. 15. 3. 1935.   Рејдер Андерсен Блоудекова великанка Планица 99
43. 17. 3. 1935.   Фриц Кајнерсдерфер Corno d'Aola Понте ди Лењо 99,5
44. 15. 3. 1936.   Јозеф Брадл Блоудекова великанка Планица 101,5
45. 15. 3. 1938.   Јозеф Брадл Блоудекова Великанка Планица 107
46. 2. 3. 1941.   Руди Геринг Блоудекова великанка Планица 108
47. 2. 3. 1941.   Франц Мајр Блоудекова великанка Планица 109
48. 2. 3. 1941.   Ханс Лар Блоудекова великанка Планица 111
49. 2. 3. 1941.   Паул Краус Блоудекова великанка Планица 112
50. 2. 3. 1941.   Руди Геринг Блоудекова великанка Планица 118
51. 15. 3. 1948.   Фриц Чанен Блоудекова великанка Планица 120
52. 28. 2. 1950.   Вили Нанчниг „Хејни Клопфер” Оберстдорф 124
53. 2. 3. 1950.   Сеп Велер „Хејни Клопфер” Оберстдорф 127
54. 3. 3. 1950.   Дан Несел „Хејни Клопфер” Оберстдорф 135
55. 2. 3. 1951.   Тауно Лујро „Хејни Клопфер” Оберстдорф 139
56. 24. 2. 1961.   Јоже Шлибар „Хејни Клопфер” Оберстдорф 141
57. 1. 3. 1962.   Петер Лесер Кулм Тауплиц 141
58. 15. 2. 1964.   Ћел Шеберг „Хејни Клопфер” Оберстдорф 141
59. 15. 2. 1964.   Далибор Мотајлек „Хејни Клопфер” Оберстдорф 142
60. 18. 2. 1964.   Нило Занданел „Хејни Клопфер” Оберстдорф 144
61. 21. 3. 1965.   Петер Лесер Кулм Тауплиц 145
62. 12. 3. 1966.   Бјерн Виркола Викерсубдбакен Викерсунд 145
63. 13. 3. 1966.   Бјерн Виркола Викерсубдбакен Викерсунд 146
64. 10. 2. 1967.   Ларс Грини „Хејни Клопфер” Оберстдорф 147
65. 10. 2. 1967.   Ћел Шеберг „Хејни Клопфер” Оберстдорф 148
66. 11. 2. 1967.   Ларс Грини „Хејни Клопфер” Оберстдорф 150
67. 12. 3. 1967.   Рајнхолд Бахлер Викерсубдбакен Викерсунд 154
68. 21. 3. 1969.   Бјерн Виркола Леталница Планица 156
69. 21. 3. 1969.   Јуржи Рашка Леталница Планица 156
70. 21. 3. 1969.   Бјерн Виркола Леталница Планица 160
71. 22. 3. 1969.   Јуржи Рашка Леталница Планица 164
72. 23. 3. 1969.   Манфред Волф Леталница Планица 165
73. 9. 3. 1973.   Хајнц Возипиво „Хејни Клопфер” Оберстдорф 169
74. 15. 3. 1974.   Валтер Штајнер Леталница Планица 169
75. 4. 3. 1976.   Гејр Ове Берг „Хејни Клопфер” Оберстдорф 173
76. 5. 3. 1976.   Тони Инауер „Хејни Клопфер” Оберстдорф 174
77. 5. 3. 1976.   Фалко Вајспфог „Хејни Клопфер” Оберстдорф 174
78. 7. 3. 1976.   Тони Инауер „Хејни Клопфер” Оберстдорф 176
79. 16. 3. 1979.   Клаус Оствалд Леталница Планица 176
80. 27. 3. 1980.   Мати Никенен Чертјак Харахов 176
81. 26. 2. 1981.   Мати Никенен „Хејни Клопфер” Оберстдорф 180
82. 19. 3. 1983.   Павел Плоц Чертјак Харахов 181
83. 16. 3. 1984.   Мати Никенен „Хејни Клопфер” Оберстдорф 182
84. 16. 3. 1984.   Мати Никенен „Хејни Клопфер” Оберстдорф 182
85. 17. 3. 1984.   Мати Никенен „Хејни Клопфер” Оберстдорф 185
86. 15. 3. 1985.   Мајк Холанд Леталница Планица 186
87. 15. 3. 1985.   Мати Никенен Леталница Планица 187
88. 15. 3. 1985.   Мати Никенен Леталница Планица 191
89. 9. 3. 1986.   Андреас Фелдер Кулм Тауплиц 191
90. 14. 3. 1987.   Пјотр Фијас Леталница Планица 194
91. 17. 3. 1994.   Мартин Хелварт Леталница Планица 196
92. 17. 3. 1994.   Тони Ниеменен Леталница Планица] 203
93. 18. 3. 1994.   Еспен Бредесен Леталница Планица 209
94. 22. 3. 1997.   Еспен Бредесен Леталница Планица 210
95. 22. 3. 1997.   Ласе Отесен Леталница Планица 212
96. 19. 3. 1999.   Мартин Шмит Леталница Планица 214,5
97. 20. 3. 1999.   Томи Ингебригтсен Леталница Планица 219,5
98. 16. 3. 2000.   Томас Херл Леталница Планица 224,5
99. 18. 3. 2000.   Андреас Голдбергер Леталница Планица 225
100. 20. 3. 2003.   Адам Малиш Леталница Планица 225
101. 20. 3. 2003.   Мати Хаутамеки Леталница Планица 227,5
102. 22. 3. 2003.   Мати Хаутамеки Леталница Планица 228,5
103. 23. 3. 2003.   Мати Хаутамеки Леталница Планица 231
104. 20. 3. 2005.   Томи Ингебригтсен Леталница Планица 231
105. 20. 3. 2005.   Бјерн Ејнар Ромерен Леталница Планица] 234,5
106. 20. 3. 2005.   Мати Хаутамеки Леталница Планица align=center|235,5
107. 20. 3. 2005.   Бјерн Ејнар Ромерен Леталница Планица 239
108. 11. 2. 2011.   Јохан Ремен Евенсен Викерсубдбакен Викерсунд 243
109. 11. 2. 2011.   Јохан Ремен Евенсен Викерсубдбакен Викерсунд] 246,5
110. 14. 2. 2015.   Петер Превц Викерсубдбакен Викерсунд 250
111. 15. 2. 2015.   Андерс Фанемел Викерсубдбакен Викерсунд 251,5
112. 18. 3. 2017.   Роберт Јохансон Викерсубдбакен Викерсунд 252
113. 18. 3. 2017.   Штефан Крафт Викерсубдбакен Викерсунд 253,5

* Davos (2. 3. 1913) – skok Thorleifa Knudsena od 48 m mnogi smatraju svjetskim rekordom iako je Ragnar Omtvedt već bio postavio novi skokom od 51,5 m 16. 2. 1913. u Ironwoodu, najvjerovatnije zbog toga što je u to vrijeme Omtvedt skakao kao profesionalac.

Жене уреди

Бр. Датум Скакачица Скакаоница Место Дужина (м)
1. 1897.   Рагна Петерсон Nydalsbakken Акње 12
2. 1902.   Хилда Станг Транбергбакен Јевик 14
3. 1910.   Хилда Станг Транбергбакен Јевик 21
4. 1910.   Хилда Станг Солбергбакен Борум 22
5. 1911.   Паула Ламбер Кицбил 22
6. 1922.   Изабел Курсје „Нелс Нелсен” Ревелстоук 25,6
7. 1926.   Олга Балстад−Еген Арвика 26
8. фебруар 1928.   Изабел Курсје „Нелс Нелсен” Ревелстоук 31,4
9. 18. 1. 1931.   Јохане Колстад Однесбакен Однес 46,5
10. 17. 2. 1931.   Јохане Колстад Ленвбергбакен Рауфос 49
11. 1932.   Јохане Колстад Грокалбакен Трондхејм 62
12. 6. 3. 1938.   Јохане Колстад Нансен Берлин (САД) 69,5
13. 22. 3. 1973.   Анита Волд Клевстејбакен Мелдал 73
14. 3. 2. 1974.   Анита Волд Клевстејбакен Мелдал 82,5
15. 16. 3. 1974.   Анита Волд MS 1970 Штрбске Плесо 91
16. 16. 3. 1974.   Анита Волд MS 1970 Штрбске Плесо 94
17. 14. 1. 1975.   Анита Волд Окурајама Сапоро 97,5
18. 29. 3. 1981.   Тина Лехтола Рукатунтури Кусамо 110
19. 22. 1. 1989.   Мерете Кристјансен Однесбакен Однес 111
20. 7. 1. 1994.   Ева Ганстер „Паул Аусерлајтнер” Бишофсхофен 112
21. 1994.   Ева Ганстер Lysgårdsbakken Лилехамер 113,5
22. 6. 1. 1997.   Ева Ганстер „Паул Аусерлајтнер” Бишофсхофен 115
23. 4. 2. 1997.   Ева Ганстер Кулм Тауплиц 144
24. 5. 2. 1997.   Ева Ганстер Кулм Тауплиц 161
25. 6. 2. 1997.   Ева Ганстер Кулм Тауплиц 163
26. 7. 2. 1997.   Ева Ганстер Кулм Тауплиц 164,5
27. 9. 2. 1997.   Ева Ганстер Кулм Тауплиц 165
28. 9. 2. 1997.   Ева Ганстер Кулм Тауплиц 167
29. 29. 1. 2003.   Данијела Ирашко Кулм Тауплиц 188
30. 29. 1. 2003.   Данијела Ирашко Кулм Тауплиц 200

Неважећи светски рекорди уреди

Ако скакач додирне тло рукама или теком или ако падне пре линије зауставног дела, скок се сматра неважећим и сврстава се у неслужбене рекорде. Осим тога скокови у нетакмичарским тренинг- серијама или за тестирање скакаонице такође се признају као службени светски рекорди. Дужине које постигну предскакачи током службених, такмичарских серија сматрају се службеним.

Бр. Датум Скакач Скакаоница Место Дужина (м)
1. 28. 2. 1909.   Тригве Смит Болген Давос 48
2. 1916.   Нелс Нелсен „Нелс Нелсен” Ревелстоук 55,8
3. 18. 2. 1928.   Јаког Тулин Тамс Олимпијска Санкт Мориц 73
4. januar 1931. {  Алф Енген Екер Солт Лејк Сити 77,4
5. 1931.   Алф Енген Екер Солт Лејк Сити 81,1
6. март 1934.   Сигмунд Рунд Блоудекова великанка Планица 94
7. 1935.   Алф Енген Екер Солт Лејк Сити 94,8
8. март 1948.   Јанез Полда Блоудекова великанка Планица 120
9. март 1948.   Чарлс Блум Блоудекова великанка Планица 121
10. 1950.   Ханс Едер „Хајни Клоофер” Оберсдорф 130
11. 1958.   Какс Болкарт „Хајни Клоофер” Оберсдорф 139
12. februar 1961.   Волфганг Хапле „Хајни Клоофер” Оберсдорф 145
13. март 1965.   Бјерн Виркола Кулм Тауплиц 144
14. март 1965.   Петер Лесер Кулм Тауплиц 147
15. 1969.   Ладислав Дивила Викерсундбаккен Викерсунд 166
16. март 1973.   Јохен Данеберг „Хајни Клоофер” Оберсдорф 166
17. март 1973.   Такао Ито „Хајни Клоофер” Оберсдорф 176
18. март 1973.   Валтер Штајнер „Хајни Клоофер” Оберсдорф 175
19. март 1973.   Валтер Штајнер „Хајни Клоофер” Оберсдорф 179
20. 15. 3. 1974.   Валтер Штајнер Леталница Планица 177
21. 20. 3. 1977.   Богдан Норчич Леталница Планица 181
22. 23. 3. 1991.   Андре Кизеветер Леталница Планица 196
23. 22. 3. 1992.  Кристоф Дуфнер Чертак Харахов 194
24. 17. 3. 1994.   Андреас Голдбергер Леталница Планица 202
25. 18. 3. 1994.   Кристоф Дуфнер Леталница Планица 207
26. 22. 3. 1997.   Дитер Тома Леталница Планица] 213
27. 19. 3. 1999.   Мартин Шмит Леталница Планица] 219
28. 21. 3. 2003.   Вели Марти Линдстрем Леталница Планица 232,5
29. 17. 3. 2005.   Андреас Видхелцл Леталница Планица 234,5
30. 20. 3. 2005.   Јане Ахонен Леталница Планица 240
31. 15. 2. 2015.   Дмитриј Васиљев Викерсундбаккен Викерсунд 254
32. 16. 3. 2016.   Тилен Бартол Леталница Планица 252
33. 22. 3. 2018.   Грегор Шлиренцауер Леталница Планица 253,5

Скакачи са највећим бројем летова преко 230 метара уреди

Уврштени су сви скакачи који имају најмање три лета преко 230 м, зкључујући и летове са падом (закључно са 26. 3. 2017):

П скакач летови ≥ 230 м Најдужи лет (м)
1.   Петер Превц 38 250 НР (бивши СР)
2.   Штефан Крафт 25 253,5 НР СР
3.   Јуриј Тепеш 21 244
4.   Роберт Крањец 17 244
5.   Андерс Фанемел 16 251,5 (бивши СР)
6.   Михаел Хајбек 14 242 (пад)
7.   Kenneth Gangnes 12 248,5
8.   Грегор Шлиренцауер 11 243,5
  Норијаки Касај 11 240,5
 } Јохан Андре Форфанг 11 245
11.   Северин Фројнд 9 245 НР
  Андреас Шернен 9 249
  Камил Стох 9 243
14.   Симон Аман 9 239,5 НР
15.   Роберт Јохансон 6 252 НР(бивши СР
  Андреас Велингер 6 245
17.   Јохан Ремен Евенсен 5 246,5 (бившиi СР)
18.   Руне Велта 4 243
  Мартин Кох 4 243 (пад)
  Бјерн Ејнар Ромерен 4 239 (бивши СР)
  Даики Ито 4 243 НР
  Пјотр Жила 4 245,5 НР
23.   Кевин Бикнер 3 244,5 НР
  Домен Превц 3 243,5
  Ричард Фрајтаг 3 231
  Томи Ингебригтсен 3 236 (пад)

  неактивни скакачи

Скакачи са највећим бројем летова преко 240 метара) уреди

Уврштени сви скакачи који имају најмање 2 лета преко 240 метара, укључујући и летове са падом (закључно са 26. 3. 2017).

П Скакач Летови ≥ 240 м Најдужи лет (м)
1.   Петер Превц 12 250 НР (бившиi СР)
2.   Штефан Крафт 10 253,5 НР СР
3.  } Јохан Андре Форфанг 5 245,5
4.   Андерс Фанемел 5 251,5 (бившиi СР)
  Роберт Јохансон 5 252 НР (бившиi СР)
6.   Јуриј Тепеш 4 244
  Михаел Хајбек 4 242 (пад)
  Норијаки Касај 4 241,5
  Андреас Велингер 4 245
  Маркус Ајзенбихлер 4 248 НР
11.   Андреас Шернен 3 249
  Мациеј Кот 3 244,5
  Бјерн Ејнар Ромерен 3 246,5 (бившиi СР)
14.   Грегор Шлиренцауер 2 243,5
  Роберт Крањец 2 244
  Пјптр Жила 2 245,5
  Камил Стох 2 251,5 НР
  Мартин Кох 2 243 (пад)

  неактивни скакачи

Сви летови преко 250 метара (хронолошки) уреди

Закључно са 26. 3. 2017.

Бр. Датум Скакач Скаконица Величина Место Дужин (м)
1. 14. 2. 2015.   Петер Превц Викерсундбакен HS 225 Викесунд 250 СР, НР
2. 15. 2. 2015.   Дмитриј Васиљев Викерсундбакен HS 225 Викесунд 254 (СР с падом)
3. 15. 2. 2015.   Андерс Фанемел Викерсундбакен HS 225 Викесунд 251,5 СР, НР
4. 16. 3. 2016.   Тилен Бартол Леталница HS 225 Планица 252 (пробни скок: СР с падом)
5. 18. 3. 2017.   Роберт Јохансон Викерсундбакен HS 225 Викесунд 252 СР, НР
6. 18. 3. 2017.   Штефан Крафт Викерсундбакен HS 225 Викесунд 253,5 СР, НР
7. 25. 3. 2017.   Роберт Јохансон Леталница HS 225 Планица 250
8. 25. 3. 2017.   Штефан Крафт Леталница HS 225 Планица 251
9. 25. 3. 2017.   Камил Стох Леталница HS 225 Планица 251,5 НР
10. 26. 3. 2017.   Штефан Крафт Леталница HS 225 Планица 250

Референце уреди

  1. ^ а б Канадска скијашка кућа славних. „Nels Nelsen” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2011. 
  2. ^ Thoresen 2007, стр. 18
  3. ^ Thoresen 2007, стр. 15
  4. ^ Thoresen 2007, стр. 21
  5. ^ (ISBN 978-1-904057-15-4. стр. 14.)
  6. ^ Thoresen 2007, стр. 371
  7. ^ Thoresen 2007, стр. 26
  8. ^ Thoresen 2007, стр. 70
  9. ^ Thoresen 2007, стр. 371–373
  10. ^ Thoresen 2007, стр. 239
  11. ^ Коментар Давида Голдстрома после скока Камила Стоха у 1. серији из ТВ-преноса са Планице на Еуроспорту 1 26. марта 2017.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светски_рекорди_у_скијашким_скоковима&oldid=27456849”