Википедија

Седам књига о Дајани (роман)

Седам књига о Дијани (Валенсија: Педро Патрисио Меј, 1559) Хорхеа де Монтемајора, представља шпански пасторални роман 16. века, први на кастиљанском језику, али и узор многим другим романима који су се касније писали. Успех овог романа је био огроман и убрзо бива преведен на француски, енглески и немачки језик[1]. Штавише, Вилијам Шекспир је инспирацију пронашао у причи о Фелисмени која чини део овог романа, те се послужио њеном потком за однос Протеј-Јулија-Силвија у свом делу Два хидалда из Вероне.

Седам књига о Дијани, Хорхеа де Монтемајора, издање из 1602.

Извори и карактеристике романа уреди

Хорхе де Монтемајор је био португалски певач и писац на шпанском језику који је се налазио на високим племићким положајима на шпанском двору. Веома надарен за поезију, саставио је и иштампао Кансионеро (1554). Његов пасторални роман, који је по први пут издат у Валенсији и Милану 1559, Монтемајор је инспирацију нашао у делу Аркадија (1504) Јакопа Санасара, који као и Монтемајоров роман, представља један просиметрум, односно мешавину прозе и стиха; штавише Монтемајор се такође служио и текстовима из Дијалози о љубави Леона Ебреа. Тако је проширивао свој роман у следећим издањима, па на пример, у Ваљадолиду (1561) увео је извесне промене у текст које су се често јављале у каснијим издањима и преводима. Најзначајнија промена јесте уметање кратке маварске новеле Абенсерахе са намером да разоноди пастире на двору Фелисмене на крају четврте књиге.[2] Претпоставља се да је овај текст могао бити Монтемајорово дело, иако је његов уметак такође могао бити дело једног оштроумног издавача.

Роман је утицао на настанак два различита наставка на шпанском која су објављена 1564: Други део Дијане Алонса Переса и Заљубљена Дијана Гаспара Хила Пола. Дешавало се у пар наврата да се ови наставци објаве заједно са изворним делом, на пример заједно са преводом на енглески 1598.

Садржај романа уреди

У делу се приповеда један низ љубавних ситуација који се приписују различитим ликовима. Роман се тиче Дијаниног случаја, која воли и коју воли пастир Сирено, док је у исти мах у њу заљубљен и други пастир, Силвано. Животне околности приморавају Сирена да отпутује у друге крајеве и када се коначно врати, сазнаје да се Дијана венчала са трећим пастиром, Делиом. Потом ће Дијана схватити очај у коме се налази, да је удата за човека кога не воли и да је у браку од ког не може да побегне. Овом случају ће се придружити приче других пастира који живе на том месту. Роман се завршава када сви пастири оду на двор Фелисије која чини да пастири забораве на своје јаде уз помоћ магичне водице.[3]

Тема уреди

Тема љубави је основна тема овог романа. Штавише, роман супротставља две врсте љубави: страствена љубав и рационална љубав. Током ренесансе, неоплатонска струја је начинила да жена постане идеализована и да се преобрати у једну врсту божанства. Важно је избећи примарне људске нагоне - страст и осећања - како би се могло приступити овом божанству. Роман брани рационалну љубав - чисту и целовиту - као супротност страственој љубави која увек повлачи фаталан исход.[4]

Структура уреди

Монтемајор посвећује овај роман племићу дон Хуану Кастељи де Виланови. Он у посвети објашњава употребу разговорног стила нижих слојева ("stylus humilis")[5] који ће користити током романа.

Како би поједноставио роман, у погледу садржине Монтемајор на почетку књиге наводи објашњења свих ситуација које ће се одвијати у наставку. Што се пролога тиче, Монтемајор износи карактеристике романа, као и његову јасну морализаторску намеру (,,чистота и искреност").[3]

Јединственост и успех уреди

Дело је ономад читано као приручник дворског образовања и учтивости. Природа је у другом плану, што је супротност осталим пасторалним романима и формулама; можда због тога што је Монтемајор сматрао тај архетип претерано стереотипним и присутним, а на страну то што су га више занимале љубавне историје и психолошке карактеристике ликова. Његова теорија љубави је неоплатонска. Приметна је и његова статичност: ради се о једном роману који је пре свега описног и интроспективног карактера, где је љубав једини покретач радње. Због тога је динамика романа лоша и спора, и укључује бројна писма и поеме које служе да успоре ионако оскудну садржину.

Успех романа је био брз и Седам књига од Дијани је послужио као инспирација бројним каснијим писцима. Најблискији пример било би дело Заљубљена Дијана Хила Пола[3]. Преведено на француски од стране Н. Колинса (Рејмс, 1569), инспирисало је дело Астреа Онора д'Урфеа, које је било модел свих сентименталних романа 17. века, као израз дворског укуса од епохе Енрикеа IV до Луја XIV. На енглески га је превео Бартоломев Јонг 1598, који је превасходно инспирисао дело Аркадија на енглеском Филипа Сиднеја.

Стил уреди

Како подвлачи Дамјани, Дијана, префињени роман због своје изврсности, шлагворт садржајних разговора између дама и господе 16. века, пуно је епитета и паралелизама: хипербола, метафора, симбола, песничких слика и поређења: контраста, парадокса и других стилских средстава; популарних речи и израза; лусизама и синтаксичких облика португалског.[6]

Издања уреди

  1. Седам књига о Дијани, издање, пролог и белешке Франсиско Лопес Естрада. Мадрид, Еспаса-Калпе, 1954.
  2. Седам књига о Дијани, издање Енрике Морено Баес. Мадрид, Едитора Насионал, 1976.
  3. Дијана, издање, предговор и белешке Хуан Монтеро. Барселона, Критика, 1996.
  4. Седам књига о Дијани, издање, уводна реч и белешке Мигел Теихејро Фуентес. Барселона, ППУ, 1991.
  5. Седам књига о Дијани, издање Асунсјон Раљо. Мадрид, Катедра, 1991.[3]

Референце уреди

  1. ^ „Valeria Cumpleaños De Saludos” (на језику: индонежански). Архивирано из оригинала 19. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-19. 
  2. ^ Maurizi, Francoise. „Acerca de la Diana de Montemayor” (PDF). cvc.cervantes.es. Приступљено 19. 12. 2021. 
  3. ^ а б в г „Qué es Jorge de Montemayor. Enciclopedia”. es.what-this.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 19. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-19. 
  4. ^ „La Diana, Jorge de Montemayor | Crítica de Libros”. www.criticadelibros.com. Приступљено 2021-12-19. 
  5. ^ „1.1 Ancient Times”. StudFiles (на језику: руски). Приступљено 2021-12-19. 
  6. ^ Damiani, Bruno M. (1983-12-30). „Aspectos estilísticos de La Diana de Jorge de Montemayor”. Revista de Filología Española (на језику: шпански). 63 (3/4): 291—312. ISSN 1988-8538. doi:10.3989/rfe.1983.v63.i3/4.544. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Седам_књига_о_Дајани_(роман)&oldid=27424890”