Семедраж
Семедраж је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 243 становника. Удаљено је 8 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу ка Чачку, а затим од места Млаковац на запад, на надморској висини од 250 до 500 м и на површини од 1.225 ха.[1]
Семедраж | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  243 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 00′ 00″ С; 20° 24′ 35″ И / 44.0000° С; 20.4097° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 368 m |
.svg)  Семедраж Семедраж на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Село је некада припадало општини Брусница и парохији цркве Свети Никола у селу Брусница, а имало је своју школу. Сеоска слава је други дан Тројица.[1]
Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Семедражи (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ Танасију Милићу у Семедражи.
Историја уреди
У овом селу има трагова шљачишта, трагова копања руда, имена и назива гробаља и црквишта. То доказује да је ту постојало насеље од давнина чији су се становници бавили рударењем. Семедраж се први пут помиње у турском попису 1476. године. Тада је имао 7 домова. По предању, село се у најраније време звало Љесковица и Турци су га запалили. По другом предању, Алил спахија је у атару села имао 48 кошева семена, од којих је настало име Семедраж.[1]
Староседеоци су били приморани да се иселе пред доласком Турака. Досељеници из Херцеговине, Старог Влаха и ужичког краја су село наново населили у 18. веку.[1]
У Другом српском устанку из Београда је кроз село наишао Ћехаја паша у помоћ Турцима који су водили борбу са устаницима на Љубићу. У једној шуми у селу наишао је на збег мештана који су се сакрили испред Турака и све их побио. Због много проливене крви то место названо је Збеговиште а брдо на коме се оно налази Крвавац.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 100 ратника. Погинуло их је 51 а 49 је преживело.[1]
Демографија уреди
У пописима село је 1910. године имало 457 становника, 1921. године 405, а 2002. године тај број је спао на 263.[1]
У насељу Семедраж живи 227 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (41,9 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.Назив села потиче од кошева са семеном, који је један турски паша имао у овом селу. Раније име села било је Љесковац, јер је било богато пошумљено дрветом љеска.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 15 | 12 | ||
| 80+ | 3 | 4 | ||
| 75—79 | 4 | 7 | ||
| 70—74 | 6 | 8 | ||
| 65—69 | 7 | 10 | ||
| 60—64 | 10 | 6 | ||
| 55—59 | 8 | 8 | ||
| 50—54 | 9 | 9 | ||
| 45—49 | 10 | 8 | ||
| 40—44 | 7 | 11 | ||
| 35—39 | 13 | 6 | ||
| 30—34 | 6 | 7 | ||
| 25—29 | 6 | 8 | ||
| 20—24 | 10 | 5 | ||
| 15—19 | 6 | 2 | ||
| 10—14 | 5 | 3 | ||
| 5—9 | 7 | 8 | ||
| 0—4 | 5 | 5 | ||
| Просек : | 41,9 | 45,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 120 | 38 | 70 | 9 | 3 | 0 |
| Женски | 111 | 16 | 69 | 25 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 231 | 54 | 139 | 34 | 4 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 66 | 8 | 0 | 0 | 23 |
| Женски | 37 | 3 | 0 | 0 | 18 |
| УКУПНО | 103 | 11 | 0 | 0 | 41 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 0 | 4 | 0 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 4 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 4 | 0 | 8 | 1 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 4 | 0 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 2 | 4 | 0 | 3 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 14 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 6 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 20 | |
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 377.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
