Семетешко језеро
Семетешко језеро је највеће урниско језеро[1] на западној страни Копаоника. Налази се испод виса Чукара[2], у атару села Семетеш, на 200 метара од Националног парка Копаоник.[3] Геолози тврде да је ово језеро, пре више милиона година настало од ледника.[4]
| Семетешко језеро | |
|---|---|
 | |
| Локација | Рашки округ |
| Координате | 43° 17′ 51″ С; 20° 43′ 23″ И / 43.297409° С; 20.722977° И |
| Тип | урниско |
| Отоке | Семетешка река |
| Земље басена |  Србија |
| Макс. дужина | 0,06 km |
| Макс. ширина | 0,06 km |
| Над. висина | 900 m |
  Семетешко језеро | |
Карактеристике уреди
Кружног је облика, пречника 60 метара.[тражи се извор] Увек има исти ниво,[3] а водом се снабдева из подводних извора, и мањим делом из два извора изнад језера.[1][2] Због велике ширине и дубине подводних извора, који на средишњем делу језера праве левак[5], практично је немогуће измерити дубину.[1] Многи рониоци су покушавали, али се нису усуђивали да зароне дубље од 15 метара, због јаких водених струја, које вуку у дубину.[5] Просечна температура воде је 10 °C, у јулу и августу до 20 °C.[2] Из њега истиче Семетешка река, која се касније улива у реку Радошић.[3] На језеру су се формирала пловећа острва на којима има растиња и дрвећа. Када дува ветар, острва се крећу по језеру.[2] Због ових пловећих острва језеро је проглашено за хидролошки споменик природе[5][6]. Туристичка атракција је пловидба по језеру на овим острвима, уз помоћ весла.[5]
Порибљено је и богато рибом: шараном и бабушком, па је зато привлачно за риболовце,[2][3] а староседеоци језера су даждевњаци.[2]
Југозападно од Јошаничке бање, налазе се још два урниска језера Горње (Дугачко) и Доње (Мало) језеро.[7][8]
Легенде уреди
Због тога што чак ни рониоци нису успели да детаљно истраже дно овог језера, на неки начин оно је остало тајна, како за научнике, тако и за посетиоце и мештане, који се диве његовој лепоти, али га се и плаше.[3] Нико не зна како и када је настало, па су се о њему испреле разне легенде.[2]
Прича се да је неки поп желео да обави вршидбу на Светог Ћирила, па су га мештани упозорили да тада не треба радити. Он је започео посао, а земља се отворила, прогутала њега и коње, а затим је искуљала вода,[3] од које се формирало језеро,[5] чија површина стално трепери.[3]
Прича се да су се некада на овом језеру окупљале виле и да се ноћу понекад чује глас неке водене немани, која престрашује случајне пролазнике,[9] Због тога, чим би се смркло, сви би одлазили својим кућама и добро закључавали врата и прозоре стрепећи од немани. Међутим, пошто се све ређе оглашава, мештани су се ипак ослободили страха. Други пак сматрају да се ради о некој реткој врсти жабе или птице.[3]
Галерија уреди
-
Општина Рашка - Семетешко језеро -
Општина Рашка - Семетешко језеро -
Општина Рашка - Семетешко језеро -
Општина Рашка - Семетешко језеро
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б в „Копаоник онлине: О Копаонику”. Приступљено 31. 1. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2012)
- ^ а б в г д ђ е „Семетешко језеро”. Приступљено 31. 1. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж „Глас јавности: Острва плове, аждаја ћути, М. С., 22. 7. 2002.”. Приступљено 31. 1. 2013.
- ^ „Вести онлине: Језера, водени бисери Србије, 16. 1. 2011.”. Приступљено 31. 1. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2013)
- ^ а б в г д „РТС: Лепоте Рашке, 29. 8. 2011, Приступљено 31. јануар”. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „ТО Србија: Споменици природе”. Приступљено 31. 1. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2013)
- ^ „Скијање: Национални парк Копаоник”. Приступљено 31. 1. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2018)
- ^ Antonijević, Zorica (28. 12. 2023). „Čudo prirode kod Kopaonika – niko ne zna kako je nastalo, a samo retki ga pronađu”. Нова. Приступљено 28. 12. 2023.
- ^ „Српски сан: Семетешко језеро”. Приступљено 31. 1. 2013.[мртва веза]
Литература уреди
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
