Сем (Библија)

Сем (хебр. שם, грч. Σημ, арап. سام – „реноме; просперитет“) је по Библији био један од синова Ноја. Верује се да је био Нојев најстарији син, мада нека сведочанства га помињу као другог по старости, у односу на браћу Јафета и Хама [en].

У Књизи постања (11:10) помиње се да је Сему било око 100 година након рођења Арпакшада, две године после потопа, што би значило да је имао 98 година у време потопа. Помиње се и да је живео још 500 година после тога, што даје укопно око 600 година живота.

Сем је имао пет синова: Елам, Асур, Арам, Арпакшад и Лид, и једну ћерку. Аврам, јеврејски патријарх, био је један од потомака Арпакшада.

Историчар Јосиф Флавије (1. век), међу многим другима, прихвата мишљење да су потомци ових Семових пет синова народи Елама, Асирије, Сирије, Калдеја и Лидије, као и да имена носе по њима.

Називи као што су Семити и Хамити су данас мање уобичајени. Понекад се користе у „расној“ конотацији. Термин антисемитизам се користи да означи расне, етничке и културне предрасуде усмерене искључиво на Јевреје. Појам семитски се и даље најчешће користи да означи групу семитских језика, као подскуп афроазијских језика, који обухвата заједничку језичку баштину арапских, арамејских, акадских, етиопских, хебрејских и феничанских језика.

Сем се помиње у Књизи постања 5:32, 6:10, 7:13, 9:18,23,26-27, 10, 11:10, и у Првој Књизи дневника 1:4.

Сем (Библија)

Родослов уреди

Спољашње везе уреди