Сесил Роудс

Сесил Џон Роудс (енгл. Cecil John Rhodes; Бишопс Стортфорд, 5. јул 1853 — Мујзенберг, 26. март 1902) био је оснивач државе на југу Африке, Родезије која је именована по њему (од 1980. је позната као Зимбабве). Роудс је профитирао од природних ресурса на југу Африке.

Сесил Роудс
Сесил Роудс
Датум рођења	(1853-07-05)5. јул 1853.
Место рођења	Бишопс Стортфорд  Уједињено Краљевство
Датум смрти	26. март 1902.(1902-03-26) (48 год.)
Место смрти	Мујзенберг  Колонија Рт добре наде

Роудс је био британски рударски магнат и политичар у јужној Африци који је био премијер Кејпске колоније од 1890. до 1896. Као предани поданик британског империјализма, Роудс и његова Британска јужноафричка компанија основали су јужноафричку територију Родезију (сада Зимбабве и Замбија), коју је компанија назвала по њему 1895. Јужноафрички Роудсов универзитет такође носи његово име. Он је такође уложио велики напор у своју визију железнице од Рта до Каира преко британске територије. Роудс је поставио одредбе Роудсове стипендији, која се финансира из његовог имања.

Као син викара, Роудс је рођен у Нетсвел хаусу, Бишопс Стортфорд, Хартфордшир. Он је био болесно дете, те га је породица послала у Јужну Африку са 17 година у нади да би тамошња клима могла да побољша његово здравље. Он је ушао је у трговину дијамантима у Кимберлију 1871. године, када је имао 18 година, и захваљујући финансирању фирме Ротсчајлд & Ко, почео је да систематски откупљује и консолидује руднике дијаманата. Током наредне две деценије стекао је готово потпуну доминацију на светском тржишту дијаманата, формирајући огроман монопол. Његова дијамантска компанија Де Бирс, основана 1888. године, задржала је своју проминентност у 21. веку.

Роудс је ушао у Парламент Рта са 27 година 1881. године, а 1890. постао је премијер. Током свог времена као премијер, Роудс је користио своју политичку моћ да експроприра земљу од црних Африканаца путем Глен Греј закона, док је исто тако утростручио захтев за богатством као предуслов за гласање према Закону о франшизи и гласачким листићима, чиме је ефикасно онемогућио црнцима да учествују на изборима. Након што је надгледао формирање Родезије током раних 1890-их, био је приморан да поднесе оставку 1896. године након катастрофалног Џејмесоновог препада, неовлашћеног напада на Пол Кругерову Јужноафричку Републику (или Трансвал). Родосова каријера се никада није опоравила; срце му је било слабо и након низа година лошег здравља умро је 1902. Сахрањен је у данашњем Зимбабвеу; његов гроб је контроверзно место.

Биографија

Гроб Сесила Роудса, Матопо национални парк

У Јужну Африку први је пут отишао 1870. године због лошег здравља. Своје богатство стекао је делотворном контролом над јужноафричком индустријом дијаманата под именом „Британске јужноафричке компаније“.

Године 1895. основао је државу под својим именом, Родезију (данашњи Зимбабве), формално припојивши подручја јужно од реке Замбези, којима је управљала Јужноафричка компанија. Био је премијер државе.

Британце је сматрао првом расом света и сањао је о уједињењу англо-америчког света под једну заједничку империјалистичку власт.

Преминуо је 26. март 1902.

Литература

• Aldrich, Robert; Wotherspoon, Garry (2001). Who's who in Gay and Lesbian History: From Antiquity to World War II. Routledge. ISBN 978-0-415-15982-1. 
• Alexander, Eleanor, ур. (1914). „Chapter XIV: South Africa 1893”. Primate Alexander, Archbishop of Armagh. A memoir. London: Edward Arnold. стр. 259. 
• Bigelow, Bill; Peterson, Bob (2002). Rethinking Globalization: Teaching for Justice in an Unjust World. Milwaukee: Rethinking Schools. ISBN 978-0-942961-28-7. 
• Blake, Robert (1977). A History of Rhodesia. London: Methuen. ISBN 978-0413283504. 
• Anon (2007). Boschendal: founded 1685. Boschendal Ltd. ISBN 978-0-620-38001-0. 
• Britten, Sarah (2006). The Art of the South African Insult. 30° South Publishers. ISBN 978-1-920143-05-3. 
• Colvin, Ian (1922). The Life of Jameson. London: E. Arnold and Co. ISBN 978-1-116-69524-3. 
• Currey, John Blades; Simons, Phillida Brooke (1986). 1850 to 1900: fifty years in the Cape Colony. Brenthurst Press. ISBN 978-0-909079-31-4. 
• Davidson, Apollon Borisovich (2003). Cecil Rhodes and his Time. Christopher English (trans.). Protea Book House. ISBN 978-1-919825-24-3. 
• Epstein, Edward Jay (1982). The rise and fall of diamonds: the shattering of a brilliant illusion. Simon and Schuster. ISBN 978-0671412890. 
• Ferguson, Niall (1999). The house of Rothschild: the world's banker, 1849–1999. Viking. ISBN 978-0-670-88794-1. 
• Flint, John (2009). Cecil Rhodes. Little, Brown. ISBN 978-0-316-08670-7. , a scholarly biography
• Galbraith, John S. Crown and Charter: the Early Years of the British South Africa Company (1974).
• Garrett, F. Edmund (1905). „Rhodes and Milner”. The Empire and the century. London: John Murray. стр. 478—520. 
• Johari, J. C. (1993). Voices Of Indian Freedom Movement. Anmol Publications Pvt. Limited. ISBN 978-81-7158-225-9. 
• Judd, Denis, and Keith Surridge. The Boer War: A History (Bloomsbury Publishing, 2013).
• Knowles, Lilian Charlotte Anne; Knowles, Charles Matthew (2005). The Economic Development of the British Overseas Empire. Taylor & Francis. ISBN 978-0415350488. 
• Le Sueur, Gordon (1913). Cecil Rhodes. The Man and His Work. London: London. 
• Lockhart, John Gilbert; Woodhouse, Christopher Montague (1963). Cecil Rhodes: The Colossus of Southern Africa. Macmillan. 
• McDonald, J.G. (1917). Rhodes – A Life. London: Chatto & Windus. стр. 403. 
• Magubane, Bernard M. (1996). The Making of a Racist State: British Imperialism and the Union of South Africa, 1875–1910. Trenton, New Jersey: Africa World Press. ISBN 978-0865432413. 
• Martin, Meredith (2009). Diamonds, Gold, and War: The British, the Boers, and the Making of South Africa. CreateSpace. ISBN 978-1-4587-1877-8. 
• Massie, Robert K. (1991). Dreadnought: Britain, Germany and the Coming of the Great War. London: Jonathan Cape. ISBN 978-1781856680. 
• McCracken, Donal P. (2003). Forgotten Protest: Ireland and the Anglo-Boer War. Ulster Historical Foundation. стр. 22—24. ISBN 978-1903688182. 
• Millin, Sarah Gertrude (1933). Rhodes. Harper & brothers. 
• Oberholster, A. G.; Van Breda, Pieter (1987). Paarl Valley, 1687–1987. Human Sciences Research Council. ISBN 0-7969-0539-8. 
• Pakenham, Thomas (1992). Boer War. HarperCollins. ISBN 978-0380720019. 
• Parsons, Neil (1993). A New History of Southern Africa. London: Macmillan. ISBN 978-0-8419-5319-2. 
• Phelan, T. (1913). The Siege of Kimberley. Dublin: M.H. Gill and Son. ISBN 978-0-554-24773-1. 
• Picton-Seymour, Désirée (1989). Historical Buildings in South Africa. Struikhof Publishers. ISBN 978-0-947458-01-0. 
• Pinney, Thomas (1995). The Letters of Rudyard Kipling: Volume 3: 1900–10. Palgrave Macmillan UK. стр. 72. ISBN 978-1349137398. 
• Plomer, William (1984). Cecil Rhodes. D. Philip. ISBN 978-0-08646018-9. 
• Radziwill, Princess Catherine (1918). Cecil Rhodes: Man and Empire Maker. London, New York, Toronto and Melbourne: Cassell & Company, Ltd. ISBN 978-0-554-35300-5. 
• Rhodes, Cecil (1902). Stead, William Thomas, ур. The Last Will and Testament of Cecil John Rhodes, with Elucidatory Notes, to which are Added Some Chapters Describing the Political and Religious Ideas of the Testator. London. 
• Roberts, Brian (1969). Cecil Rhodes and the Princess. Lippincott. 
• Roberts, Brian (1976). Kimberley: Turbulent City. D. Philip. ISBN 978-0-949968-62-3. 
• Rönnbäck, Klas; Broberg, Oskar (2019). Capital and Colonialism: The Return on British Investments in Africa 1869–1969. Springer. ISBN 978-3-030-19711-7. 
• Rosenthal, Eric (1965). South African Surnames. H. Timmins. 
• Rotberg, Robert I. (1988). The Founder: Cecil Rhodes and the Pursuit of Power. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-987920-5. ; 856pp; the standard scholarly biography says McFarlane, (2007)
• Simpson, William; Jones, Martin Desmond (2000). Europe, 1783–1914. Routledge. стр. 237. ISBN 978-0-415-22660-8. 
• Thomas, Antony (1997). Rhodes: Race for Africa. St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-16982-4. 
• Thompson, J. Lee (2007). Forgotten Patriot: A Life of Alfred, Viscount Milner of St. James's and Cape Town, 1854–1925. Fairleigh Dickinson Univ Press. ISBN 978-0-8386-4121-7. 
• Twain, Mark (1898). A Journey around the World. Hartford, CT: The American Publishing Company. 
• Williams, Basil (1921). Cecil Rhodes. Holt. 
• Wilson, Scott (2016). Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons, 3d ed. McFarland. ISBN 978-1-4766-2599-7. 
• Domville-Fife, C.W. (1900). The encyclopedia of the British Empire the first encyclopedic record of the greatest empire in the history of the world. Bristol: Rankin. стр. 89. 
• Farwell, Byron (2001). The Encyclopedia of Nineteenth-century Land Warfare: An Illustrated World View. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-04770-7. 
• Panton, Kenneth J. (2015). Historical Dictionary of the British Empire. London: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0810878013. 
• Brown, Richard (новембар 1990). „The Colossus”. The Journal of African History. Cambridge University Press. 31 (3): 499—502. doi:10.1017/S002185370003125X. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gray, J.A. (1956). „A Country in Search of a Name”. The Northern Rhodesia Journal. III (1): 75—78. Архивирано из оригинала 30. 04. 2009. г. Приступљено 1. 8. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gray, J.A. (1954). „First Records-? 6. The Name Rhodesia”. The Northern Rhodesia Journal. II (4): 101—02. Приступљено 1. 8. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lowry, Donal (2004). „'The granite of the ancient North': race, nation and empire at Cecil Rhodes's mountain mausoleum and Rhodes House, Oxford”. Ур.: Wrigley, Richard; Craske, Matthew. Pantheons: Transformations of a Monumental Idea. Ashgate. ISBN 978-0-7546-0808-0. 
• Mensing, Raymond C. (1986). „Cecil Rhodes's Ideas of Race and Empire”. International Social Science Review. 61 (3): 99 — преко ProQuest. 
• Pietsch, Tamson (2011). „Many Rhodes: travelling scholarships and imperial citizenship in the British academic world, 1880–1940”. History of Education. 40 (6): 723—39. ISSN 0046-760X. S2CID 144672521. doi:10.1080/0046760X.2011.594096. 
• Plumb, J. H. "Cecil Rhodes" History Today (June 1953) 3#6 pp 431–38.
• Rotberg, Robert I. (2014). „Did Cecil Rhodes Really Try to Control the World?”. The Journal of Imperial and Commonwealth History. 42 (3): 551—67. ISSN 0308-6534. S2CID 159787554. doi:10.1080/03086534.2014.934000. 
• Blair, David (19. 10. 2004). „Racists on List of 'Great South Africans'”. The Telegraph. Приступљено 18. 7. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Briggs, Simon (31. 5. 2009). „England on Guard as World Takes Aim in Twenty20 Stakes”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 13. 6. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Castle, Stephen (29. 1. 2016). „Oxford University Will Keep Statue of Cecil Rhodes”. The New York Times. Приступљено 15. 2. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Death of Mr. Rhodes”. The Times. 27. 3. 1902. стр. 7. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Laing, Aislinn (22. 2. 2013). „Robert Mugabe blocks Cecil John Rhodes Exhumation”. The Telegraph. London. Приступљено 1. 4. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „The Lottery of Life”. The Independent. 5. 5. 2001. Приступљено 26. 1. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• PBS: Empires; Queen Victoria; The Changing Empire; Characters : Cecil Rhodes
• Godwin, Peter (11. 1. 1998). „Rhodes to Hell”. Slate. Приступљено 7. 1. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Biggar, Nigel (23. 2. 2016). „Rhodes, Race, and the Abuse of History”. Standpoint. Архивирано из оригинала 03. 08. 2019. г. Приступљено 9. 6. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Verschoyle, F. (1900). Cecil Rhodes: His Political Life and Speeches, 1881–1900. Chapman and Hall Limited. 
• Galbraith, John S. (2008). „Cecil Rhodes and his 'cosmic dreams': A reassessment”. The Journal of Imperial and Commonwealth History. 1 (2): 173—89. ISSN 0308-6534. doi:10.1080/03086537308582371. 
• McFarlane, Richard A. (2007). „Historiography of Selected Works on Cecil John Rhodes (1853–1902)”. History in Africa. 34: 437—46. S2CID 163034852. doi:10.1353/hia.2007.0013. 
• Maylam, Paul (2005). The Cult of Rhodes: Remembering an Imperialist in Africa. New Africa Books. ISBN 978-0-86486-684-4. 
• Phimister, I.R. (2007). „Rhodes, Rhodesia and the Rand”. Journal of Southern African Studies. 1 (1): 74—90. ISSN 0305-7070. doi:10.1080/03057077408707924. 
• Van Hartesveldt, Fred R. (2000). The Boer War: Historiography and Annotated Bibliography. Greenwood Publishing Group. стр. 6—. ISBN 978-0-313-30627-3. 
• von Tunzelmann, Alex (17. 2. 2016). „Rhodes Must Fall? A Question of When Not If”. historytoday.com. Приступљено 21. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ziegler, Philip (2008). Legacy: Cecil Rhodes, the Rhodes Trust and Rhodes Scholarship s. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11835-3.  online review

Спољашње везе

• Cecil John Rhodes, 1853 - 1902
• Cecil Rhodes: Lowdown Thief or Hero for the Nation? Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2008)
• Cecil John Rhodes history
• Новински исечци на тему Сесил Роудс у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)
• Cecil John Rhodes на сајту NPG (језик: енглески)