Сељанце
Сељанце (алб. Selac) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 164 становника, укључујући и 164 Албанаца.[а] Село је након 1999. познато као Блетаја (алб. Bletajë).
Сељанце | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Косовска Митровица |
| Становништво | |
| — 2011. | 164 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 00′ 03″ С; 20° 56′ 53″ И / 43.00083° С; 20.94806° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 943 m |
.svg)  Сељанце Сељанце на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 40000 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | 02 |
Географија уреди
Село је под брдима Мурсељевачкој чуки, Исљамовићкој чуки, на Преслу и под Висикучком (1358м). Међе села су: Седрава (река), Забрђска река, Главеја (1428м), Јашарова река, Остро копље, Бугарска река. Селом протичу Ломовска река и Чолин поток. Пије се вода с извора и двадесетак бунара. Познатији извори имају називе: Јосићки извор, Маљоковићки извор, Таировићки и Куртовићки извор, Дољаначка вода, Зећирова вода, Топлик. Ниже кућа су њиве и ливаде, а утрина и шума су више кућа. Делови атара се називају највише по родовима: Мурсељ, Исљам, Маљок, Куртовић, Росуље, Видарица, Дољанце, Горанце, Крналово (1447м), Растелница, Ломови, Исљамов поток, Абут и Чука. Постоји подела села на махале. Удаљеност између њих је 200—500 м. У махалама куће су наблизу, 20–50 м удаљене једна од друге. Махале се називају: Мурсељева Мала, Исљамовит, Маљокци, Таировци, па махале Видарица, Дољанце или Дољани, Горанце или Горани, Јосићи или Јосићка мала. У гробљу Горанцу копају се Морачани — Јовановићи и Стевићи, а у гробљу крај Црквишта сахрањују остали српски родови. У Растелници је Црквиште, а око Црквишта, у ливадама виде се трагови насеља. Мала црква на Црквишту је у рушевинама. Друга црквина је у Бековићкој мали. Овде је мала црква сасвим срушена. Казује се да је у Куртовићкој мали била кућа оног попа који је опслуживао ове цркве.
Историја уреди
Село Сељанце је записано 1774. године у Девичком катастиху. Године 1921 у Сељанцу су 75 домаћинстава са 470 чланова. Године 1948 у селу су 98 домаћинстава са 729 чланова. У Растелници је Црквиште, а око Црквишта, у ливадама виде се трагови насеља. Мала црква на Црквишту је у рушевинама. Друга црквина је у Бековићкој мали. Овде је мала црква сасвим срушена. Казује се да је у Куртовићкој мали била кућа оног попа који је опслуживао ове цркве.
Порекло становништва уреди
- Исајићи (данашњи Јосићи/Јовановићи и Деспотовићи) (6 кућа, Св. Петка, јесења и летња). Предак Јосије из Црепуље у Ибарском Колашину био је чифчија „на агиној земљи“. Сибин Јовановић, члан овог рода, наводи да су данашња деца девето колено од досељења. Несторовићи такође живели су у овом селу, укупно две куће (Тодосије и Милосав). У исто време кад и Јосија из Црепуље су се одселили Јакша и Ђура, рођена браћа Јосијева и настанили се у Бучи, селу на левој страни Ибра. Тамо живе њихови потомци: Миловановићи и Ђурђевићи у Добрави, засеоку Мошницама: Лазићи у Коњуви у Топлици и Вучковићи, у Мерћезу у Топлици].
Потом су се из Бајгоре на Косову доселили Албанци.
- Дедај , су од фиса Фанде, из области Мирдита y Северној Албанији. Дошли су као католици, а у новом крају су прешли на ислам (58 кућа).
После рата 1877/78, из Игришта у Горњој Топлици су дошли муслимани Албанци мухаџири Игришта:
- Дуљ (3 куће).
У исто време настањују се:
- Несторовићи (2 куће, Аранђеловдан)
- Мијаиловићи (4 куће, Св. Јован Милостиви) из Борчана.
После балканских ратова 1912/13. године доселили су се:
- Стевићи (2 куће, Св. Алимпије Столпник) из Руцманца.
- Јовановић (1 кућа, Аранђеловдан) Морачанин из Борчана.[1]
Демографија уреди
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 729 | 807 | 823 | 811 | 554 | 648 | 164 |
 |
Етнички састав уреди
Напомене уреди
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце уреди
- ^ Љ. Павловић, Радослав (2012). Копаоник. Крушевац: Копи студио. стр. 322. COBISS.SR 195254540
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
