Синагога у Копривници
Синагога у Копривници једна је од тридесетак преосталих синагога, али са промењеном наменом у Републици Хрватској. Сазидана је 1875. године у тадашњој држави Краљевина Хрватска и Славонија (мађ. Horvát-Szlavónia Királyság, нем. Königreich Kroatien und Slawonien) која је била номинално аутономна краљевина унутар Краљевине Угарске у саставу Аустроугарске монархије. Тада је синагога припадала Земљама круне Светог Стефана, односно мађарском делу Монархије, у којем је поглавар дома Хабсбурговаца владао као краљ.[1]
| Синагога у Копривници | |
|---|---|
  Синагога у Копривници Локација на мапи Хрватске | |
| Основне информације | |
| Локација | Копривница Хрватска |
| Координате | 46° 09′ 46″ С; 16° 49′ 52″ И / 46.16267° С; 16.83098° И |
| Религија | јудаизам |
| Обред | сефардски |
| Град | Копривница |
| Општина | Копривница |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | комбинација неоренесансне и неокласицизма |
| Оснивач | Јеврејска заједница у Копривници |
| Оснивање | 1875. |
Историја уреди
Јеврејска заједница у Копривници има дугу традицију. Синагога је саграђена 1875. године.[2]
Зграда синагоге је очувана до данас, али значајно је девастирана због бројних преградњи и промена функција. У њој су током двадесетог века били смештени затвор, касније фабрика текстила и складиште.
Jака јеврејска заједница у Подравини готово је нестала током Другог светског рата. Иако малoбројна јеврејска заједница у Копривници постоји и данас.
Синагога је одлуком владе Хрватске 2020. проглашена за културно добро.[3]
Изглед уреди
Нова богомоља изграђена је у комбинацији неоренесансног и неокласичног стила. Припада трипартитном типу синагога са истакнутим средишњим делом. Средишње поље прочеља лучно је засвођено и украшено приказом Мојсијевог законика. Прочеље је изведено од фуговане опеке, док је архитектонска пластика обликована у рустичном стилу.
Главно прочеље синагоге, уз средњи портал, има и засебне бочне улазе за жене. Изнад средишње бифоре налазио се калиграфски натпис из Торе, док је врх атике украшавао лухот. Прочеље је визуелно подељено двоструким паром стубова који симболизују Јахина и Боаза.
У унутрашњости синагоге доминира арон хакодеш који је обликован као неороманични куполасти циборијум.[1]
У унутрашњости се налази само једна галерија за жене коју носе витки гвоздени стубови, док су на спрату постављени дрвени стубови већег пресека.
Адаптација уреди
Прва адаптација копривничке синагоге изведена је 1937. године од стране архитекта Славка Лоја. Притом је уклоњена пластика с прочеља и прочишћена је унутрашњост.
Друга адаптација синагоге извршена је 2020. године када је синагога преименована у Културни центар.[3][4]
Извори уреди
- ^ а б Ljiljana Dobrovšak, »Prva konferencija Zemaljskog udruženja cionista južnoslavenskih krajeva Austrougarske monarhije u Brodu na Savi 1909. godine.«, Godišnjak Scrinia Slavonica, sv. 6 br. 1, Slavonski Brod, listopad 2006., str. 234. – 266., ISSN 1332-4853
- ^ [HDA] Hrvatski državni arhiv, Zagreb: „Građa o Židovima u Hrvatskoj“ [spomen-album Beli Hermannu, 1937.];
- ^ а б „[FOTO] Sinagoga službeno postala kulturno dobro Republike Hrvatske // Ilan Mor, veleposlanik Izraela: Koprivnica ima tolerantan karakter”. Prigorski.hr (на језику: хрватски). 2019-11-27. Приступљено 2021-05-30.
- ^ Mihaljević, Robert. „Sinagoga postaje važan kulturni centar”. lokalni.vecernji.hr. Приступљено 30. 5. 2021.
Литература уреди
- Švob, M. (1997), Židovi u Hrvatskoj: migracije i promjene u židovskoj populaciji [Juden in Kroatien: Migrationen und Veränderungen in der jüdischen Bevölkerung]. KD Miroslav Šalom Freiberger; Židovska općina: Zagreb.
- Švob, M. (1998) Naseljavanje Židova u Slavoniju: prema popisima stanovništva od 1857. do 1991. i drugim dokumentima [Die Ansiedlung der Juden in Slawonien: nach den Volkszählungsdaten 1857–1991 und anderen Dokumenten]. Institut za migracije i narodnosti: Zagreb, S. 171–208.
- Dobrovšak, Lj. (2005), Emacipacija Židova u Kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji u 19. Stoljeću [Emanzipation der Juden in Königreich Kroatien, Slawonien und Dalmatien im 19. Jahrhundert], Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, Vol. 37, No. 1, S. 125–143.