Скибобинг (познато као и скибајкинг или сноубајкинг) је зимски спорт који укључује оквир бицикла који уместо точкова има скије, а некад и ножне скије. Употреба ножних скија је оно што заправо дефинише скибобинг.

Иако је оригинална идеја за бицикл са скијама патентирана још 1892. године, а скибобинг је био облик транспорта на Алпима, прва међународна трка одржана је тек 1954. године. Седам година касније основана је Међународна федерација за скибобинг, која организује Светско првенство у скибобингу од 1967.[1]

Иако се скибоб често меша са ски бициклима или бициклима за снег,[2] они су различити. Овај спорт не треба мешати ни са сноубајкингом,[2] што представља рекреативни спорт бициклизма на снегу.

Првобитно, скибобинг је био један од ретких метода помоћу којих су људи без снаге у коленима могли алпски скијати, али је убрзо постао популаран спорт међу физички способним. Главне атракције су брзина која се постиже и осећај џет скијања на снегу.

Аустријски скибобер Ерих Брентер је познат је по томе што је поставио први светски рекорд у брзини скибобинга у спусту 1964. године, на 164 km/h.[3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Skibike Ltd - History”. web.archive.org. 2002-10-06. Архивирано из оригинала 06. 10. 2002. г. Приступљено 2019-06-11. 
  2. ^ а б „SkiBob Lenkbob Bobs”. www.holz-schlitten.de. Архивирано из оригинала 13. 06. 2018. г. Приступљено 2019-06-11. 
  3. ^ „Recreation: Ski Bob Bobbing Along”. Time (на језику: енглески). 1967-03-17. ISSN 0040-781X. Приступљено 2019-06-11.