Слабинска или лумбална кила је померање интраперитонеалног или екстраперитонеалног садржаја (као дела трбушних органа) кроз дорзални слабински зид.[1] Обично укључује избочење црева и може бити асимптоматско. Међутим ова кила постаје проблематична када дође до опструкције органа што доводи до исхемије и некрозе. Најчешћи симптом је слабински (лумбални) бол и оток, а када се јаве проблеми са циркулацијом крви или настане перфорација шупљих органа, тада се слабинска кила мора одмах лечити хируршки.[2]

Слабинска кила
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10K43.9
МКБ-9-CM553.29

Врсте уреди

Постоји неколико врста слабинске киле:

  • Доња слабинска или Петитова кила, настаје када црево пролази кроз Петиов троугао (лат trigonum lumbale inferior), који се налази између већег косог трбушног мишића, илијачног гребене и леђног мишића. Названа је тако по француском хирургу Jeanu Louisu Petitu (1674 – 1750).[3]
  • Горња слабинска или Гринфелтова кила, која настаје на прелазу Гринфелтовог троугла, испод последњег ребра, између мањих косих и кичмених мишића. Чешће се јавља од Петитове киле.

Етиологија уреди

Слабљење лумбалне фасције која садржи органе може бити узроковано повећаним интраабдоминалним притиском као последица утицаја:[4]

  • генетских или урођених фактора (у интраутерином развоју),
  • физичке трауме (ударац),[5]
  • апсцеса (накупљања течности или гноја)
  • операције у слабинском делу. У нормалним анатомским односима, отвор Петитовог троугла покривена је тетивом попречног трбушног мишића, а услов настанка киле у овом подручју је постојање мањег урођеног или стеченог дефект ткива наведених мишића или апонеуроза. Килни садржај левостраних слабинских (лумбалних) кила може бити десцендентно дебело црево, а ако се кила открије на десној страни тела килни садржај је узлазно дебело црево, слепо црево или танко црево.

Клиничка слика уреди

Код ових кила пацијенти се обично жале на нелагодност и бол локализован у слабинској регији.

Дијагноза уреди

 
ЦТ слабинске киле

Дијагноза је клиничка. У случају сумње, може се идентификовати помоћу компјутерске томографије[6][7] или ултразвука.[8][9]

Терапија уреди

Лечење је потребно само за оне киле које праве тегобе или код акутних стања ако дође до њиховог укљештења. Лечење је хируршко, а заснива се на зашању малих отворе за киле. За веће отворе користе се синтетички материјала, на пример мрежица која се не ресорбује.[10]

Минимално инвазивне (лапароскопске) операције су најбоља опција у благим или умереним случајевима, јер смањују ризик од инфекција, пружају бољи опоравак и остављају мањи постоперативни ожиљак.[11] Обимније операције требало би да буду ограничене на поновне појаве и тешке случајеве слебинске киле. С обзиром да 20% кила инкарцерира, пацијентима се саветује, уколико се кила на време открије, да приступе елективном хируршком захвату.[12]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ 8. Grynfeltt, J.: La Hernie Lombaire. Montpellier Med., 16:329, 1866.
  2. ^ Baker, ME; Weinerth, JL; Andriani, RT; Cohan, RH; Dunnick, NR (1987). „Lumbar hernia: Diagnosis by CT”. American Journal of Roentgenology. 148 (3): 565—7. PMID 3492886. doi:10.2214/ajr.148.3.565. 
  3. ^ Kellum, John M. (2008). „Maingot's Abdominal Operations, 11th ed.”. Annals of Surgery. 248 (5): 893—894. ISSN 0003-4932. doi:10.1097/sla.0b013e31818b7417. 
  4. ^ Geis WP, Saleta JD. (Chapter) Lumbar Hernia. In: Nyhus LM, Condon RE editors. Hernia. 3rd edition Philadelphia: J.B. Lippincott company; 1989: 401-415.
  5. ^ Burt, B. M.; Afifi, H. Y.; Wantz, G. E.; Barie, P. S. (2004). „Traumatic lumbar hernia: Report of cases and comprehensive review of the literature”. J Trauma. 57 (6): 1361—70. PMID 15625480. doi:10.1097/01.TA.0000145084.25342.9D. 
  6. ^ Lassandro, Francesco; Iasiello, F.; Pizza, N. L.; Valente, T.; Stefano, M. L.; Grassi, R.; Muto, R. (2011). „Abdominal hernias: Radiological features”. World Journal of Gastrointestinal Endoscopy. 3 (6): 110—117. PMC 3158902 . PMID 21860678. doi:10.4253/wjge.v3.i6.110 . 
  7. ^ Killeen, Karen L.; Girard, Stephanie; Demeo, Jonathan H.; Shanmuganathan, K.; Mirvis, Stuart E. (2000). „Using CT to Diagnose Traumatic Lumbar Hernia”. American Journal of Roentgenology. 174 (5): 1413—1415. PMID 10789805. doi:10.2214/ajr.174.5.1741413. 
  8. ^ Upreti L, Bhargava SG, Jain S. Diagnosis of lumbar hernia by computed tomography [Letter]. Indian J Radiol Imaging [serial online] 2002 [cited 2014 Jun 20];12:582-3. Available from: http://www.ijri.org/text.asp?2002/12/4/582/28545
  9. ^ Aguirre, Diego A.; Santosa, Agnes C.; Casola, Giovanna; Sirlin, Claude B. (2005). „Abdominal Wall Hernias: Imaging Features, Complications, and Diagnostic Pitfalls at Multi–Detector Row CT”. Radiographics. 25 (6): 1501—1520. PMID 16284131. doi:10.1148/rg.256055018. 
  10. ^ Lesshaft, P.: Die Lumbalgegend in Anat. Chirurgischer Hinsicht. Arch. f. Anat. u. Physiol. u. Wissensch., Med. Leipzig, 37:264, 1870.
  11. ^ Petit JL: Traité des maladies chirurgicales, et des operations qui leur conviennent. Vol. II-Paris: P Mequignon, 1738, 257
  12. ^ Simons, M. P.; Aufenacker, T.; Bay-Nielsen, M.; Bouillot, J. L.; Campanelli, G.; Conze, J.; de Lange, D.; Fortelny, R.; Heikkinen, T. (2009-07-28). „European Hernia Society guidelines on the treatment of inguinal hernia in adult patients”. Hernia. 13 (4): 343—403. ISSN 1265-4906. doi:10.1007/s10029-009-0529-7. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).