Википедија

Сладолед

Сладолед је хладан десерт, направљен од млечних производа, као што је згуснуто млеко, комбиновано са вештачким укусима и заслађивачима, као што је шећер. Ова мешавина се приликом хлађења меша да би се избегло формирање кристала леда.

Сладолед
Сладолед са шлагом и вафером.
Врста јелаДесерт
Главни састојциМлеко сисара/биљно млеко или крем.
  Медији: Сладолед

Историја уреди

Рано смрзнути десерти уреди

Порекло смрзнутих десерта је нејасно, иако постоји неколико извештаја о њиховој историји. Неки извори описују храну налик сладоледу као пореклом из Персије још 550. године пре нове ере..[1][2][3] Користећи ледене куће и ледене базене, Персијанци су могли да служе и производе фалудех и шeрбет током целе године.[4]

Какигори је био јапански десерт са ледом и ароматизованим сирупом. Порекло какигорија датира још из хејанског периода у јапанској историји, када су блокови леда сачувани током хладнијих месеци бивали обријани и сервирани са слатким сирупом јапанској аристократији током лета.[5] Какигоријево порекло се помиње у Записима пред сан, књизи запажања коју је написао Сеи Шонагон, који је служио на Царском двору током хејанског периода.[6][7]

Најранији познати записани поступак за вештачко прављење леда није познат из кулинарских текстова, већ из списа арапског историчара Ибн Аби Усајбије из 13. века у његовој књизи Kitab Uyun al-anba fi tabaqat-al-atibba (Књига извора информација о класама лекара) о медицини у којој Ибн Абу Усајбија приписује процес још старијем аутору, Ибн Бактавајхи, о коме се ништа не зна.[8]

Производња сладоледа је постала лакша са открићем ендотермног ефекта.[9] Пре тога, крема се могла лако охладити, али не и замрзнути. Додавање соли које снижава тачку топљења леда, има ефекат извлачења топлоте из креме и омогућава јој да се замрзне.

Јужна Азија уреди

 
Кулфи у шољи од матке из Индије.

У шеснаестом веку, Могулско царство је користило штафете коњаника да донесу лед са Хиндукуша у свој главни град Делхи. Лед је коришћен у воћним шербетима.[10] Такође је коришћен за прављење кулфија, популарног замрзнутог млечног десерта са Индијског потконтинента који се често описује као „традиционални индијски сладолед“.[11]

Европа уреди

 
Сладолед са шлагом и воћем у порцији Плажа Љорет Де Мар шпанија

Техника „замрзавања“ није позната ни у једном европском извору пре 16. века.[9] Током шеснаестог века, аутори су помињали ефекат расхладног средства који се дешавао када је со додата у лед и узроковала његово смрзавање. Али тек у другој половини седамнаестог века, шербети и сладоледи су прављени овим процесом.[12]

Распростирање сладоледа широм Европе понекад се приписује маварским трговцима, али чешће Марку Полу. Иако се то не помиње ни у једном од његових списа, Полу се често придају заслуге за увођење десерта у стилу шербета у Италију након што је то научио током својих путовања у Кину.[13] Каже се да је италијанска војвоткиња Катарина де Медичи увела ароматизовани шербет у Француску када је довела италијанске куваре са собом у Француску након удаје за војводу од Орлеана (Хенри II од Француске) 1533. године.[14][15] Сто година касније, Чарлс I из Енглеске је наводно био толико импресиониран „замрзнутим снегом“ да је свом произвођачу сладоледа понудио доживотну пензију у замену за чување формуле у тајности, тако да је сладолед могао да буде краљевски прерогатив.[16] Нема доказа који подржавају многе од ових легенди.[13][17]

Француска уреди

Године 1651, Италијан Франческо деј Колтели отворио је кафић за сладолед у Паризу, а производ је постао толико популаран да је током наредних 50 година отворено још 250 кафића у Паризу.[18][19]

Енглеска уреди

Прво забележено помињање сладоледа у Енглеској било је 1671. Елијас Ешмол је описао јела која су сервирана на празнику Светог Ђорђа у Виндзору за Чарлса II 1671. године, што је укључивало „један тањир сладоледа“.[20] Једини сто на банкету са сладоледом био је краљев.[21] Први рецепт за сладолед на енглеском објављен је у Рецептима госпође Мери Илс, књизи посвећеној посластичарству, у Лондону 1718. године.[22][23][24][20]

Занимљивости у вези са сладоледом уреди

 
Порција сладоледа, Сијаринска Бања 2019.г.
  • Упалу грла од сладоледа углавном добијају они којима је грло већ нападнуто бактеријама.
  • Сладолед се у Русији више једе зими него лети, јер је високо калоричан.
  • Британска председница владе Маргарет Тачер, по занимању инжењерка технологије, своју каријеру је започела проналаском хемијског једињења које се додаје сладоледу да би био кремаст.[25]
  • Занимљива анегдота о пореклу корнета приписује се Ернесту Хамвију који је радећи на Светском сајму у Сент Луису 1904. године, приметио да је продавац сладоледа на оближњем штанду остао без чашица за сервирање. Хамви је дошао до савршеног решења - савио је један од својих вафла у облик корнета, пустио да се охлади и тако је настао најпопуларнији начин послуживања сладоледа. Посуђе и кашике више нису биле потребне.[26]
  • Први сладолед на штапићу настао је заслугом Криса Нелсона посластичара из Ајове, који је био инспирисан дечком по имену Даглас Ресенден који није могао да одлучи између лизалице и сладоледа.
  • Универзитет Ђелато у близини Болоње привлачи хиљаде посластичара из различитих земаља заинтересованих за усавршавање својих вештина у производњи сладоледа.
  • Познати су случајеви неких посластичара који су у сладолед додавали антибиотике, да би сладолед био бактериолошки исправан, а то може бити веома опасно за оне који су алергични на антибиотике.
     
    Излог сладоледа у Риму.

Извори уреди

  1. ^ Farrokh, Dr Kaveh. „The Unknown Origins of Ice Cream in Ancient Iran”. Dr. Kaveh Farrokh (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-05. 
  2. ^ Book of Firsts (на језику: енглески). RW Press. ISBN 978-1-909284-29-6. „c. 550-530 BC, First mention of flavoured snow or ice : during the Persian Empire” 
  3. ^ Marks, Gil (2010-11-17). Encyclopedia of Jewish Food (на језику: енглески). HMH. ISBN 978-0-544-18631-6. 
  4. ^ „Yakhchal: Ancient Refrigerators”. Earth Architecture. 9. 9. 2009. 
  5. ^ „Nice ice, baby: what's in those pricier Japanese shaved ice desserts”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2019-08-18. Приступљено 2020-04-08. 
  6. ^ „The Pillow Book”. World History Encyclopedia. Приступљено 2020-04-08. 
  7. ^ Yako, Nao (2019-09-26). „Natural ice becoming popular source for shaved frozen treat”. Honolulu Star-Advertiser (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-09. 
  8. ^ Weir, Caroline; Weir, Robin (2010). Ice Creams, Sorbets & Gelati:The Definitive Guide. стр. 217. 
  9. ^ а б Goldstein, Darra, ур. (2015). The Oxford Companion to Sugar and Sweets. 
  10. ^ Tannahill, Reay (1989). Food in History . New York: Three Rivers Press. ISBN 0-517-88404-6. OCLC 32450569. 
  11. ^ Caroline Liddell, Robin Weir (15. 7. 1996), Frozen Desserts: The Definitive Guide to Making Ice Creams, Ices, Sorbets, Gelati, and Other Frozen Delights, Macmillan, 1996, ISBN 978-0-312-14343-5, „'... Kulfi is the traditional Indian ice cream and has a strongly characteristic cooked-milk flavor and dense icy texture. ... The basis of making kulfi is to reduce a large volume of milk down to a very small concentrated amount ...'” 
  12. ^ Day, Ivan (2009). Cooking in Europe, 1650-1850. Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-34625-5. OCLC 428816114. 
  13. ^ а б Weir, Caroline; Weir, Robin (2010). Ice Creams, Sorbets & Gelati:The Definitive Guide. стр. 9. 
  14. ^ Powell, Marilyn (2005). Cool: The Story of Ice Cream . Toronto: Penguin Canada. ISBN 978-0-14-305258-6. OCLC 59136553. 
  15. ^ Migoya, Francisco J. (2008). Frozen Desserts. The Culinary Institute of America. стр. 2. ISBN 978-0470118665. 
  16. ^ Goff, H. Douglas. „Ice Cream History and Folklore”. Dairy Science and Technology Education Series. University of Guelph. Приступљено 9. 8. 2008. 
  17. ^ Clarke, Chris (2004). Science of Ice Cream . Royal Society of chemistry. стр. 4. 
  18. ^ Visser, Margaret (1999). Much Depends on Dinner (illustrated изд.). Grove Atlantic Press. стр. 297. ISBN 978-0-8021-3651-0. Приступљено 13. 5. 2009. 
  19. ^ „Restaurant Le Procope” (на језику: италијански). procope.com. Приступљено 13. 5. 2009. 
  20. ^ а б Davidson, Alan (2014). Tom Jaine, ур. The Oxford Companion to Food. Illustrated by Soun Vannithone (3rd изд.). Oxford University Press. стр. 403. ISBN 978-0-19-967733-7. OCLC 890807357. 
  21. ^ Stallings, W.S. Jr. (новембар 1979). „Ice Cream and Water Ices in 17th and 18th Century England”. Petit Propos Culinaires (3). 
  22. ^ Eales, Mary (1985) [1718]. Mrs. Mary Eales's Receipts. London: Prospect Books. ISBN 0-907325-25-4. OCLC 228661650. 
  23. ^ „Mrs. Mary Eales's Receipts”. www.gutenberg.org. 
  24. ^ Grace, Maria (2018). How Jane Austen Kept her Cool - An A to Z History of Georgian Ice Cream. Great Britain: White Soup Press. ISBN 9780998093796. 
  25. ^ „The official site of the Prime Minister’s Office”. Архивирано из оригинала 25. 08. 2008. г. Приступљено 01. 12. 2009. 
  26. ^ „The Murky, Delicious History of the Ice Cream Cone”. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Сладолед на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сладолед&oldid=27552561”