Словеначка музика

У свести многих странаца словеначка народна музика означава облик полке који је и данас популаран, посебно међу исељеницима и њиховим потомцима. Међутим, осим полке и валцера, постоји много стилова словеначке народне музике. Коло, лендер, штајериш, мафрине и шалтин су неки од традиционалних музичких стилова и игара.

Праисторија уреди

Флаута Дивје Бабе, артефакт пронађен у пећини у близини Церкна, у Словенији, вероватно је најстарији познати музички инструмент икада. Његова старост се процењује на око 55.000 година.

Историја модерне словеначке музике може се пратити од 5. века, када се хришћанство ширило у Карантанији. Уведене су литургијске химне, које су постале први гласник који је успоставио везу са језиком народа.

Класична музика уреди

Средњи век уреди

Током средњег века, секуларна музика је била популарна као и црквена, укључујући лутајуће минезингере. Ђорђе Слатконија, крањски диригент и композитор из Новог Места, постао је директор Хора бечких дечака 1498. У време протестантске реформације у 16. веку, музика се користила за прозелитизацију у Крањској. Прва словеначка песмарица, Ени Псалми, објављена је 1567. У том периоду су се појавили ренесансни музичари попут Јакоба Гала. Италија је била важан музички утицај тог периода, посебно у духовној музици, попут оне Антонија Тарсије (композитора) из Копра, у ораторијуму и опери. Комедија је изведена у Љубљани 1660. године, а опера 1700. године у породичној палати Ауерспергових.

Процват уреди

Године 1701. Јохан Бертолд фон Хофер (1667–1718), племић и композитор аматер из Љубљане, основао је Академију филхармоније по италијанским узорима. а љубљански огранак римске академије Аркадије основан је неколико година касније 1709. Осим Хефера, по својим ораторијумима запажен је и катедрални проректор Михаел Омерза. Прву велику словеначку оперу, Ил Тамерлано, извео је 1732. године опат Ђузепе Клементе де Бономи, маестро ди Капела, у палати крањског вицерегента.

Популарна музика уреди

Међу поп, рок и инди музичарима најпопуларнији у Словенији су Laibach, музичка група из раних 1980-их, а недавно и словеначки поп а капела бенд Perpettum Jazzile.

Поп, рок и инди уреди

Са више од 15 милиона прегледа званичног видео снимка а каела верзије "Africa" од његовог објављивања на Јутјубу у мају 2009. до септембра 2013. године,[1] то им је донело похвале од коаутора песме, Дејвида Пејча,[2] Perpettum Jazzile је група из Словеније која је у свету најслушанија онлајн. Други популарни бендови, углавном непознати ван земље, укључују Rock 'n' Band, Big Foot Mama и Булдожер. Деткор бенд Within Destruction објавили су два дугометражна албума и учествовали на неколико европских турнеја; бенд има седиште у Јесеницама.[3]

Кантаутори уреди

Међу словеначким кантауторима после Другог светског рата су Фране Милчински (1914–1988), Томаж Пенгов чији се албум Одпотовања из 1973. сматра првим кантауторским албумом у бившој Југославији,[4] Томаж Домицељ, Марко Брецељ, Андреј Шифрер, Ева Сршен, Неца Фалк... После 1990. године и у Словенији су популарни Ади Смолар, Изток Млакар, Вита Маврич, Владо Креслин, Зоран Предин, Перо Ловшин, Мањифико.

Референце уреди

  1. ^ Perpetuum Jazzile - Africa (на језику: српски), Приступљено 2023-05-15 
  2. ^ „Perpetuum Jazzile | Vocal Ecstasy”. Perpetuum Jazzile (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-15. 
  3. ^ „WALKING DEAD ON BROADWAY - to support WITHIN DESTRUCTION in March! - Arising Empire”. www.arising-empire.com. Архивирано из оригинала 2018-02-02. г. 
  4. ^ Pripotovanje hrepenenca — Tomaž Pengov, kantavtor, Mladina, 3 March 2007