Снежна кугла
Снежна кугла је прозирна сфера направљена од стакла са постољем. Унутар стаклене сфере налази се приказ неког пејзажа, града или националног симбола. У кугли се налази и вода, која је заслужна за то да се снег у њој креће или пада. Да би се снег активирао, кугла се протресе како би покренула беле честице. Неке снежне кугле имају уграђене музичке кутије које играју божићне песме.
Историја уреди
Не зна се прецизно када је направљена прва снежна кугла (такође звана водена кугла и снежна олуја), али има података који говоре да се снежна кугла прву пут појављује у Француској, током раног 19. века. Снежне кугле су се појавиле на Париској Светској изложби 1878. године, и до 1879. године бар 5 компанија производило је и продавало снежне кугле широм Европе. 1889. године, снежна кугла која у себи садржи новоизграђени Ајфелов торањ, направљена је у част Светске изложбе у Паризу, која је обележила стогодишњицу Француске Револуције. Снежне кугле постале су популарне у Енглеској у току викторијанског доба, а почетком 1920-их, прешле су Атлантик у САД-у, где су постале популарни предмети за колекционаре. Многе од ових снежних кугли произвела је фирма Atlas Crystal Works, која је имала фабрике у Немачкој и Сједињеним Државама.
У Америци, током 1940-их, снежне кугле су често кориштене за рекламирање. У Европи, током 1940-их и 1950-их, верске снежне кугле били су уобичајени поклони за католичку децу. Снежне кугле су се појавиле у великом броју филмских сцена, од којих је најпознатији филмски класик Грађанин Кејн.
У 1950, кугле, које су претходно прављене од стакла, постале су доступне у пластичној верзији. Тренутно, постоји много различитих врста снежних кугли на располагању. Снежне кугле производе се широм света од масовне производње у Кини и Хонгконгу, до квалитетно још увек рађених у Западној Немачкој. Снежне кугле приказују разне сцене, од обичних сувенира са одмора, до колекционарских са божићним сценама, Дизнијевим јунацима, популарним личностима, војним иконама, историјским догађајима и сл. Снежне кугле су се користиле и за изборне кампање.
Производња уреди
У почетку су се снежне кугле састојале од сфере, направљене од тешког оловног стакла која је постављена преко керамичког постоља или фигуре, која је напуњена водом и запечаћена. Снег, или лепршавац, прављен је од комада порцелана, песка, чак и пиљевине. Како су постајале софистицираније, стакло је постало тање, базе су биле лакше (бакелит је био популаран за време перода Art Deco) и снег је био прављен од честица златне фолије или нерастворених пахуљица сапуна, иако се данас и здравствених и безбедносних разлога користе бели пластични делићи. Касније, течност је промењена у светло уље, а онда вода у антифриз (глицерин или гликол). Додатна предност је то што глицерин и гликол успоравају силазак снега. Данашње снежне кугле могу да садрже музичке кутије, покретне делове, унутрашња светла, па чак и електричне моторе које покрећу снег, тако да није ни потребно да се кугла тресе.
Кугле са ваздухом под притиском уреди
Почев од 2005. године, многе америчке продавнице продају кугле на надувавање, као дио божићних декораија. У њиховој бази је вентилатор који производи ваздух који куглице стиропора са дна тера у цев и скроз до врха кугле и назад. Остатак кугле, укључујући и предмете у њој, направљени су од шареног најлона. Ова глобуси су обично велике декорације за предње двориште.
Варијација овог производа је Торнадо кугла, где се мале ствари и фигуре врте у њој. То је најчешће за Ноћ вештица, где шишмиши или духови од пене лете око фигуре за Ноћ вештица. Најпопуларније су биле у 2006. години, и долазе или као велике гумене лопте на надувавање или у стоној верзији са око 8 до 12 инча или 20 до 30 центиметара у пречнику. Као и код снежних кугла, због статичког електрицитета често се дешава да се пена залепи за пластику (посевно Винил), када је влажност ниска, а кондензација ће учинити исту ствар на отвореном гуменим куглама, када је висока влажност ваздуха, или кад је кишница доспела у куглу док је била издувана.
Галерија уреди
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Снежна кугла на Викимедијиној остави