Сомуа S35
Сомуа S35 је био француски коњички тенк. После капитулације Француске у Другом светском рату, овај тенк је ушао у састав Вермахта под ознаком PzKpfw S35 739 (f).
| Сомуа S-35/S-40 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла |  Француска
|
| Намена | коњички тенк |
| Произвођач | Сомуа |
| Почетак производње | 1935. |
| Број примерака | 418[1] |
| Брзина на путу | 37-40 km/h |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 5.38 m |
| Ширина | 2.12 m |
| Висина | 2.62 m |
| Тежина | 19,3 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | топ СА35 од 47 mm |
| Споредно наоружање | спрегнути митраљез од 7,5 mm |
| Оклоп | 40-56 mm |
| Снага (КС) | 190/220 КС |
| Посада | |
| Посада | 3 (заповедник (тобџија, пунилац), возач, радиста) |
Развој уреди
Француски план наоружања из 1931. предвиђао је 3 врсте возила за коњицу:
- Automitrailleuse de Découverte (АМД) морало је бити брзо возило великог домета за даља извиђања, у пракси оклопни аутомобил.
- Automitrailleuse de Reconnaissance (АМР) требало је да буде лако возило са два члана посаде за блиско извиђање.
- Automitrailleuse de Combat (АМЦ) било је борбено возило коњице, у пракси тенк.
Први АМЦ био је оклопни аутомобил (полугусеничар) П-16/М1929, иако у пракси није био ни боље оклопљен ни боље наоружан од других оклопних аутомобила (АМД) тог времена. Зато је Рено почео да развија лаке тенкове за коњицу: АМЦ 34 и АМЦ 35. [2] Војска није била задовољна са АМЦ 35 због сувише малог радијуса дејства за коњицу (160 km), што је довело до развоја новог тенка Сомуа С-35.[2]
Опрема уреди
Труп се састојао из 3 ливена сегмента спојена закивцима, који су пружали одличну заштиту, осим ако би граната погодила спој између горњег и доњег дела трупа са стране. Возач је седео напред лево, са великим визиром и три прореза за осматрање. Радио-оператер седео је напред, а трећи члан посаде, који је био командир, нишанџија и пунилац, био је у куполи APX-4 наоружаној топом СА35 од 47 mm и спрегнутим митраљезом од 7,5 mm.[3]
Оперативна историја уреди
На папиру, С-35 је вероватно био најбољи тенк на свету 1939, са јаким оклопом, великом брзином и снажним топом. У пракси, купола за једног човека знатно је смањила учесталост ватре, док је застарело вешање ограничило покретљивост ван друма.[2]
Варијанте уреди
До почетка рата 1939. направљена је побољшана верзија са јачим мотором (220 КС) - С-40.[2]
Корисници уреди
Референце уреди
Спољашње везе уреди
Види још уреди
Литература уреди
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.
