Спасо Дракић
Спасо Дракић (Мојановићи, код Подгорице, 15. децембар 1904 — Титоград, 27. мај 1984), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено политички радник Социјалистичке Републике Црне Горе и народни херој Југославије.
| спасо дракић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Спасо Дракић | |||||||
| Лични подаци | |||||||
| Датум рођења | 15. децембар 1904. | ||||||
| Место рођења | Мојановићи, код Подгорице, Књажевина Црна Гора | ||||||
| Датум смрти | 27. мај 1984. (79 год.) | ||||||
| Место смрти | Титоград, СР Црна Гора, СФР Југославија | ||||||
| Професија | друштвено политички радник | ||||||
| Деловање | |||||||
| Члан КПЈ од | 1935. | ||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | ||||||
| Херој | |||||||
| Народни херој од | 10. јула 1952. | ||||||
| Одликовања |
| ||||||
Биографија уреди
Рођен је 15. децембра 1904. године у Мојановићима, код Подгорице. Бавио се земљорадњом.
Године 1935. је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. Био је најпре политички комесар Зетског партизанског одреда, а потом је прешао у Четврту пролетерску црногорску бригаду. У току битке на Сутјесци, био је рањеник, али је успео да избегне немачке покоље и са групом покретних рањеника да се пребаци у Бањане, где се лечио. Потом је радио као партијски радник у Никшићкој жупи, а касније као члан ОК КПЈ за Подгорицу. Половином 1944. године постављен је за заменика политичког комесара Пете пролетерске црногорске бригаде. Био је и секретар дивизијског комитета КПЈ у Трећој ударној дивизији.
После ослобођења земље налазио се на разним одговориним политичким и државним функцијама у Црној Гори. Био је секретар Среског комитета КПЈ за Титоград, члан Централног комитета и члан Извршног комитета ЦК Савеза комуниста Црне Горе. Такође је био министар у Влади НР Црне Горе, посланик у Народној скупштини НР Црне Горе и члан Главног одбора ССРН Црне Горе, ако и члан Републичког одбора СУБНОР-а Црне Горе.
Умро је 27. маја 1984. године у Титограду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенски одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден за храброст, и др. Орденом народног хероја одликован је 10. јула 1952. године.
Литература уреди
- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
- Народни хероји Југославије. Љубљана - Београд - Титоград: Партизанска књига - Народна књига - Побједа. 1982.
