Списак језичких породица

списак на Викимедији
Језичке породице света

Класификација језичких породица уреди

Европа, Азија и Африка уреди

На подручју Европе, Азије и Африке постоје следеће примарне језичке породице:

Лингвисти се споре да ли кавкаски језици чине јединствену језичку породицу, или су овде у питању две (јужнокавкаска, севернокавкаска) или чак три (јужнокавкаска, северозападнокавкаска, североисточнокавкаска) засебне језичке породице. Спорно је и постојање алтајске језичке породице, коју неки лингвисти деле на три засебне породице (турску, монголску, тунгуско-манџурску).

Којсански и андамански језици се понекад такође класификују у више одвојених језичких породица (којсански језици у три, а андамански у две одвојене породице), док се неке гране нигер-кордофанских и нилско-сахарских језика понекад сматрају засебним језичким породицама.

Уралски и јукагирски језици се, према неким мишљењима, класификују у уралско-јукагирску породицу, док се јенисејско-остјачки језици сврставају у дене-јенисејску породицу, заједно са На-Дене језицима са америчког континента.

На овом подручју су постојале и данас изумрле језичке породице као тирсенска или хуро-урартска (ова последња је, према неким мишљењима, сродна кавкаским језицима).

Америка уреди

Према најширој класификацији, језици америчког континента се могу сврстати у три језичке породице:

Постојање америндијанске језичке породице је спорно и многи лингвисти језике из ове породице радије класификују у већи број мањих језичких породица.

Језичке породице у северној и централној Америци:

Језичке породице у јужној Америци и на Карибима:

Аустралија и Нова Гвинеја уреди

Према најширој класификацији, језици Аустралије и Нове Гвинеје се могу сврстати у три језичке породице:

Постојање све три од ових језичких породица је спорно и многи лингвисти језике из ових породица радије класификују у већи број мањих језичких породица.

Према ужој класификацији, папунски језици спадају у следеће породице:

Изолати уреди

Поред језика који се према међусобном сродству могу сврстати у језичке породице, постоје и језици који нису сродни ни једном другом језику. Овакви језици се називају изолати.

У Европи, Азији и Африци постоје следећи језици изолати:

Поред постојећих језика изолата, у прошлости су постојали и други језици који се сврставају у изолате, као што су еламитски, сумерски или хатски.

Јапански језик, са својим дијалектима, се понекад такође класификује као изолат, док према другим мишљењима ови јапански дијалекти представљају посебне језике, због чега се ова група језика/дијалеката често класификује као Јапанска језичка породица.

Језици Хадза и Сандаве, који се обично сврставају у којсанску језичку породицу се, према другим мишљењима, сматрају изолатима. Такође, језик Бангиме, који се раније сврставао у нигер-кордофанске језике, се данас радије класификује као изолат.

Одређен број изолата се такође говори у Америци, Аустралији и на Новој Гвинеји, али се према широј класификацији ови језици често сврставају у америндијанску, аустралијску или папуанску језичку породицу.

Некласификовани језици уреди

Одређени број недовољно познатих или недовољно проучених језика се не могу класификовати у неку од постојећих језичких породица, нити се може потврдити да су у питању изолати. У ову групу спадају језици као што су иберски, пиктски, каскијски, кимерски, итд.

Језичке породице према броју говорника уреди

У табели су приказане језичке породице и изоловани језици са више од 300.000 говорника

Ранг Језичка породица језика
укупно
језика
живих
Број говорника Подручје
1 Индо-европски 280 220 2675 мил. Европа, југозападна и Јужна Азија; данас раширена у целом свету
2 Сино-тибетански 343 335 1288 мил. Кина, Хималаји, Југоисточна Азија
3 Нигер-конгоански 1386 1364 354 мил. западна, Централна и Јужна Африка
4 Афро-азијски 354 311 347 мил. Северна Африка, Блиски исток
5 Аустронезијски 1144 1119 296 мил. Малајско полуострво, Филипини, Индонезија, Океанија, Мадагаскар
6 Дравидски 27 27 220 мил. Јужна и средња Индија; делом северна Индија; Пакистан
7 Туркијски 41 37 160 мил. западна и средња Азија, Источна Европа, североисточни Сибир
8 Јапанско-рјукју 4 4 126 мил. Јапан, Окинава
9 Аустроазијски 157 156 95 мил. североисточна Индија, Југоисточна Азија
10 Таи-кадаи 69 68 83 мил. јужна Кина, Југоисточна Азија
11 Корејски 1 1 78 мил. Кореја
12 Нило-сахарски 196 188 34 мил. област јужне Сахаре, Судан
13 Уралски 31 28 24 мил. североисточна Европа, Мађарска, област Урала, западни Сибир
14 Кечуа 39 38 10 мил. Перу, Еквадор, Колумбија, Боливија, Аргентина
15 Монголски 14 14 7,5 мил. Монголија, северна Кина; Бурјатија, Калмикија
16 Хмонг-мијен (мјао-јао) 21 21 6,3 мил. јужна Кина, север Југоисточне Азије
17 Тупи 74 60 5,3 мил. Парагвај, Боливија, Бразил
18 Јужнокавкаски 4 4 4,5 мил. Грузија; део Турске
19 Маја 33 31 4,2 мил. Мексико, Гватемала, Белиз
20 Трансновогвинејски 533 530 3,2 мил. Нова Гвинеја, Тимор
21 Нахо-дагестански 29 29 3,0 мил. Русија: Чеченија, Ингушетија, Дагестан
22 Ару 3 3 2,2 мил. Боливија, Перу, Чиле, Аргентина
23 Ото-манге 21 19 2,0 мил. Мексико, Никарагва, Костарика
24 Јуто-астечки 32 22 1,6 мил. запад САД-а, северозападни и централни Мексико
25 Абхазо-адигијски 5 4 1,1 мил. северозападни Кавказ: Абхази, Абазини, Черкези (Адиги, Черкези и Кабардинци)
26 Баскијски 1 1 800 хиљ. Баскија: североисточна Шпанија, југозападна Француска (област Пиринеја)
27 Аравачки 83 45 640 хиљ. Средња Америка, Кариби, северна и централна Јужна Америка
28 Араукански 2 2 450 хиљ. Чиле, Аргентина
29 Западнопапуански 25 25 310 хиљ. Халмахера, Иријан