Спомен-дом у Вранићу

Спомен-дом у Вранићу постављен је на северној страни трга и окренут је према њему својом дужом страном.

Спомен-дом у Вранићу
Трг и Спомен-дом у Вранићу
Опште информације
МестоВранић
ОпштинаБарајево, Град Београд
Држава Србија
Време настанка1979.
Спомен-обележје — споменик (обелиск) и зид Спомен-дома са мањим спомен-плочама

Историјат

уреди

Идејно решење за уређење трга у центру Вранића и изградњу Спомен-дома и споменика (обелиск) - симбол победе, дао је архитекта Светислав Личина 1972. године. Зграда Спомен-дома у Вранић] подигнута је 1979. године и обновљена 2008. године у славу палих бораца из ослободилачких ратова 1912—1918. године (327 погинулих ратника), Народноослободилачке борбе 1941—1945. године (176 жртава) и ратним операцијама деведесетих година 20-ог века, у Славонији и на Косову (2 погинула војника). Њихова имена исписана су на спомен-плочи постављеној на предњој страни Спомен-дома у Вранићу.[1]

Спољашњи изглед

уреди

На тргу је избегнуто поплочавање великих површина. Осмишљени су делови за задржавање и седење, а зелене површине су декоративни мотив овог трга. Дат је и велики значај позиционирању споменик-обелиска, који са зидом Спомен-дома у позадини чини једну целину.

Споменик-обелиск је изграђен од низа вертикалних камених плоча у више боја. На предњем зиду дома, постављено је спомен-обележје састављено од стотину мањих спомен-плоча, повезаних у јединствену целину. [2]

Унутрашњи изглед

уреди

По уласку у Спомен-дом долазимо у хол из којег се улази у две канцеларије, малу салу за састанке са бифеом и свим пратећим просторијама (гардероба, тоалет) и велику салу за позоришне представе, концерте и филмске пројекције. Сала има око 290 места у партеру и око 40 места на мањој галерији. Бински простор је уздигнут над нивом сале и има свој посебни приступ са северне стране зграде, као и све потребне просторије. У приземљу зграде, уз помоћни улаз смештена је просторија за грејање (котларница). Степеништем из улазног хола, долазимо на спрат у хол из којег се улази на галерију сале, одељење за кинопројектор, библиотеку и спомен-собу са завичајним фондом.

На првом нивоу (спрату) Спомен-дома у Вранићу, у канцеларији са десне стране смештена је Месна канцеларија у којој се обављају послови писарнице у Одељењу за општу управу у Управи Градске Општине Барајево. Са леве стране је канцеларија (испостава) Центра за културу Барајево. У малој сали за састанке, више пута недељно, одржавају се састанци удружења пензионера "Друга младост".

На спрату, се налази библиотека „Бранко Ћопић” и велики хол који се често користи за разноврсне програме (књижевне вечери, дечје радионице, мала етно посела, изложбе и др.) у организацији библиотеке и Културно уметничког друштва „Вранић” из Вранића. Из хола се улази у Спомен-собу посвећену жртвама ослободилачких ратова и масакра у Вранићу 1943. године, у оквиру које се налази завичајни фонд Вранића. Спомен-соба са завичајним фондом, богата је публикацијама и сликама које чувају историјску и културну баштину Вранића. |

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Челебић Видосава (1991). Основна школа "Павле Поповић": 1841-1991. Београд. стр. 31—42. ISBN 978-86-7375-028-6. 
  2. ^ Недељковић Милена (2015). Крст у времену. Београд. стр. 169. ISBN 978-86-80466-00-2. 

Спољашње везе

уреди