Споразум у Збориву
Споразум у Збориву закључен је 17. августа 1649, након Битке код Зборива, представља низ привилегија које је краљ Јан II Казимир дао Запорошким козацима, чиме је окончана прва фаза устанка Богдана Хмељницког.[1]
По уговору, Пољско-Литванска унија се обавезала:
- у 3 украјинске војводине (Кијев, Брацлав и Черњигов) власт ће вршити само православна властела (тј. козачке старешине). Тако је формирана аутономна козачка држава у Украјини, Козачки Хетманат (званично-Запорошка војска).
- козачки регистар (списак редовних козака) повећан је са 6.000 на 40.000.
- забрањује се повратак пољске војске, Јевреја, унијатског свештенства и Језуита у Украјину.[2]
- краљ потврђује Богдана Хмељницког као хетмана Запорошке војске.
- православни кијевски митрополит добија место у Сенату.[1]
- град Чигрин даје се заповеднику Запорошке војске.
- Татарима се дозвољава да опљачкају Подолију на повратку на Крим.
- 200.000 талира даје се као откуп кримском хану.
- свим устаницима даје се амнестија.
Последице уреди
Мада је привремено прекинуо рат, овај споразум никада није у потпуности примењен. Са пољске стране, против споразума устали су католичка црква и разбаштињена властела и великаши који су изгубили поседе у Украјини, предвођени Јеремијом Вишњовјецким и литванским великим хетманом Јанушом Рађивилом.[2] Са козачке стране, Хмељницки није могао да врати побуњене сељаке и нерегистроване козаке у положај кметова, тако да је рат настављен у пролеће 1651.[1]
Референце уреди
- ^ а б в Fajfrić 2008, стр. 258–267
- ^ а б Zamoyski 1988, стр. 160–166
Литература уреди
- Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
- Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
- Дјурант, Вил. Доба Луја XIV: историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе: 1648-1751 / Вил Дјурант; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд: Војноиздавачки завод: Народна књига, 2004 (Београд: Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5.
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.