Србица
Србица (алб. Skënderaj, Skenderaj) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2011. године било је 6.612 становника.[б]
Србица | |
|---|---|
 Трг у Србици | |
Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Србица |
| Становништво | |
| — 2011. |  6.612 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 44′ 48″ С; 20° 47′ 20″ И / 42.746667° С; 20.788911° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 620 m |
.svg)  Србица Србица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Регистарска ознака | KM |
Географија уреди
Србица је смештена југозападно од Косовске Митровице на главном магистралном путу који је повезује са Пећи, а сам град је средиште Дренице. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Србица површине 466 ha.
Историја уреди
Турци су два пута покушали да населе тај простор, 1905. и 1907. године, али су их уништавали Арнаути. Како су оба пута све до једног камена разградили, стигао је сурови Шемси-паша и спровео одмазду. Ту је подигао вешала и ускоро обесио 150 Арнаута, који нису смели да буду сахрањени. Хтео је тако да понизи и покори непокорну Дреницу.[1]
Варош је најзад основана 1924. године, са око 30 кућа колонизованих Срба, из Црне Горе и топличког округа.[2] Све куће су исте, мале бело окречене са двориштем и баштом. Колонија је поникла у средини среза дреничког у селу Лауша.[3] Окружни начелник Петар Куновчић је 1926. године већ подигао нову школску зграду. У школи су радили учитељ и учитељица. Бивши срез је био у манастиру Девичу, а те године је почела поред школе да се зида зграда Среског начелства. У приземљу зграде коју је градила Аграрна заједница су прво отворени: кафана, пошта и жандармеријска станица. Ту је 1936. године среско седиште у којем је било 17 српских, 24 црногорске и једна хрватска породица. Године 1940. дреничка Србица је добила статус варошице.[4]
Дренички срез, са среским местом у Лауши, прво је припадао Звечанском округу, са седиштем у Косовској Митровици, затим 1922-1929. припада Рашкој области, седиште Чачак. С увођењем бановина, Србица прво припада Моравској, затим Зетској бановини.
Након окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату, место се нашло у италијанској увећаној Албанији. У насељу постоји српско гробље и споменик палим и убијеним борцима против албанских фашиста. Недалеко од насеља (5 km јужно) се налази Манастир Девич из 13. века посвећен светом Јоаникију Девичком, који је више пута страдао и тренутно је у фази обнове након паљења у мартовских немира 2004.
Најбитнији културно-историјски споменици у близини града су:
- Римска некропола у селу Горњи Обилић,
- Црква светог Николе, задужбина властелина Родопа која је подигнута пре 1432. и обновљена у 20. веку, а налази се у селу Бања.
- Црква светог Јована из 14. века у селу Леочини.
- Преобрашка црква из 14. века.
- Дуборезни крст из 14-16. века који се чува у кући Здравка Шмигића у Леочини.
- Црква светог Ђорђа са гробљем из 16. века у селу Рудник.
Демографија уреди
Према попису из 1961. године место је било већински насељено Србима и Црногорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Србицу.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Познате личности уреди
- Каћуша Јашари, албанска политичарка
- Адем Јашари, албански терориста и оснивач ОВК
- Хашим Тачи, албански терориста и политичар
Види још уреди
Напомене уреди
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце уреди
- ^ "Време", Београд 1926. године
- ^ "Политика", 23. октобар 1924, стр. 3
- ^ "Време", Београд 1924. године
- ^ "Време", Београд 1940. године
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
