Србија на Олимпијским играма

Србија
на олимпијским играма
Србија; на олимпијским играма
	Застава Србије
МОК код	SRB
НОК	Олимпијски комитет Србије
Веб-сајт	oks.org.rs
Летње олимпијске игре
Медаље
Учешће на играма (преглед)
Летње игре
	1912; 2008; 2012; 2016; 2020; 2024;
Зимске игре
	2010; 2014; 2018; 2022;
Остала учешћа
	Краљевина Југославија (1920—1936); СФР Југославија (1948—1992 ЗОИ); Независни учесници (1992 ЛОИ); СР Југославија (1996—2002); Србија и Црна Гора (2004—2006)

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и три пута на Зимским олимпијским играма. Дебитовала је као Краљевина Србија на Летњим олимпијским играма 1912. године у Стокхолму, а први наредни наступ, као Република Србија, је остварила након 96 година на Летњим олимпијским играма 2008 у Пекингу.

Спортисти са данашње територије Србије су учествовали у склопу других олимпијских тимова, највише као део неколико југословенских држава у периоду од 1920. до 2006. године.

Историја уреди

Иако Србија званично није учествовала у такмичарском делу првих модерних олимпијских игара одржаних 1896. године у Атини, играма присуствовао је и краљ Србије Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа I. Спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се као део олимпијског тима Мађарске (као дела Аустроугарске). На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први спортиста са данашње територије Србије и први етнички Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Атлетичар Ђуро Стантић из Суботице је освојио златну медаљу на Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а гимнастичар Јожеф Беркеш из Панчева је дошао до сребрне медаље на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму, када је данашња територија Војводине и даље била део Аустроугарске.^[1]

Олимпијски комитет Србије је основан 23. фебруара 1910. године под именом Српски олимпијски клуб на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао Светомир Ђукић.^[2] Године 1911. је променио име у Централни олимпијски клуб па је 17. јула 1912. добио име Олимпијски комитет Србије. На конгресу у Стокхолму, који је трајао од 4. до 17. јула 1912, примљен је у Међународни олимпијски комитет, а и Светомир Ђукић је постао члан МОК. Први пут на играма спортисти из Србије појавили су се на Летњим олимпијским играма 1912. године у Стокхолму . Први олимпијци су били спринтер Душан Милошевић) и маратонац Драгутин Томашевић.

Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, а на Летње олимпијске игре 1992. одржаним у Барселони су се због међународних санкција СР Југославији такмичили под олимпијском заставом као независни учесници.

За један од важнијих момената у модернијој историји олимпијских игара је заслужан српски кошаркаш и спортски функционер Борислав Станковић, дугогодишњи секретар ФИБА и члан МОК-а, који је утицао на промену правила и омогућио дозволу кошаркашима из НБА лиге да наступе за репрезентацију, што је резултирало дебијем Дрим-тима у Барселони.^[3]

Олимпијски комитет Србије је правни наследник ЈОКа и ОКСЦГ, што су потврдили, Међународни олимпијски комитет, Светска асоцијација националних олимпијских комитета, Европски олимпијски комитети, Међународни комитет Медитеранских игара и Асоцијација националних олимпијских комитета земаља Балкана. ОКС-у је тако признат легитимитет од 1912. и није морао да се поново учлањује у Међународни олимпијски комитет.^[4],^[5]

Након 96 година, Србија је поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма. Стоту олимпијску медаљу за Олимпијски комитет Србије (рачунајући и ЈОК и ОКСЦГ) освојила је Ивана Максимовић у стрељаштву на Олимпијским играма 2012. године у Лондону.^[6]

Београд је двапут био званични кандидат за града домаћина и то за Летње олимпијске игре 1992, када је испао у трећем кругу гласања Међународног олимпијског комитета (тада су се игре одржале у Барселони), и Летње олимпијске игре 1996., када је град домаћин била Атланта.^[7]

Медаље уреди

После ЛОИ 2020. (Токио, Јапан)

Освојене медаље по играма

Укупно	25	34	41	44	119	19	0	3	1	4	44	34	44	45	123
Држава	ЛОИ	Злато	Сребро	Бронза	Укупно	ЗОИ	Злато	Сребро	Бронза	Укупно	ОИ	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Краљевина Србија	1	0	0	0	0	0	0	0	0	0	1	0	0	0	0
Краљевина Југославија	5	3	2	3	8	3	0	0	0	0	8	3	2	3	8
СФР Југославија	11	23	27	25	75	10	0	3	1	4	21	23	30	26	79
Независни учесници	1	0	1	2	3	0	0	0	0	0	1	0	1	2	3
СР Југославија	2	2	2	3	7	2	0	0	0	0	4	2	2	3	7
Србија и Црна Гора	1	0	2	0	2	1	0	0	0	0	2	0	2	0	2
Република Србија	4	6	7	11	24	3	0	0	0	0	7	6	7	11	24

Освојене медаље по спортовима

Спорт	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Спорт	Злато	Сребро	Бронза	Укупно	Рвање	5	6	7	18
Ватерполо	5	5	3	13
Гимнастика	5	2	4	11
Стрељаштво	3	5	6	14
Бокс	3	2	6	11
Рукомет	3	1	1	5
Кајак и кану	2	3	1	6
Теквондо	2	1	1	4
Кошарка	1	6	4	11
Фудбал	1	3	1	4
Пливање	1	2	0	3
Веслање	1	1	3	5
Одбојка	1	1	2	4
Карате	1	0	0	1
Атлетика	0	2	1	3
Алпско скијање	0	2	0	2
Скијашки скокови	0	1	1	2
Стони тенис	0	1	1	2
Џудо	0	0	2	2
Тенис	0	0	1	1
Укупно (20)	33	44	45	123

Преглед учешћа и освојених медаља на Олимпијским играма под заставом Србије уреди

Летње олимпијске игре уреди

Учешће и освојене медаље на ЛОИ уреди

ЛОИ	Носилац заставе	Учешће	Мушкарци	Жене	Спорт	Злато	Сребро	Бронза	Укупно	Ранг
Учешће и освојене медаље на ЛОИ
1896—1908.	Није учествовала
1912. Стокхолм	Драгутин Томашевић	2	2	0	1	0	0	0	0	—
1920—1988.	Као део Краљевине Југославије и СФР Југославије
1992. Барселона	Као део Независних учесника
1996—2004.	Као део СР Југославије и Србије и Црне Горе
2008. Пекинг	Јасна Шекарић	91	66	25	11	0	1	2	3	62.
2012. Лондон	Новак Ђоковић	116	80	36	15	1	1	2	4	42.
2016. Рио де Жанеиро	Ивана Анђушић Максимовић	103	58	45	14	2	4	2	8	32.
2020. Токио	Соња Васић Филип Филиповић	86	42	44	15	3	1	5	9	28.
2024. Париз
2028. Лос Анђелес
2032. Бризбејн
Укупно (5)		398	248	150		6	7	11	24	—

Преглед учешћа спортиста Србије и освојених медаља по спортовима на ЛОИ уреди

Спорт	Период		Укупно	Мушкарци	Жене	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Спорт	Прво	Последње	Укупно	Мушкарци	Жене	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Атлетика	1912	2020	22	13	9	0	0	1	1
Бициклизам	2008	2016	4	3	1	0	0	0	0
Бокс	2012	2020	1	1	0	0	0	0	0
Ватерполо	2008	2020	23	23	0	2	0	2	4
Веслање	2008	2020	9	8	1	0	0	0	0
Карате	2020	2020	1	0	1	1	0	0	1
Кајак и кану	2012	2020	17	9	8	0	1	0	1
Кошарка	2016	2020	24	12	12	0	1	2	3
Одбојка	2008	2020	40	18	22	0	1	1	2
Пливање	2008	2020	13	7	6	0	1	0	1
Рвање	2008	2020	4	4	0	1	0	1	2
Рукомет	2012	2012	15	15	0	0	0	0	0
Стони тенис	2008	2020	2	2	0	0	0	0	0
Стрељаштво	2008	2020	13	7	6	0	2	2	4
Теквондо	2012	2020	4	1	3	2	1	1	4
Тенис	2008	2020	7	4	3	0	0	1	1
Фудбал	2008	2008	18	18	0	0	0	0	0
Џудо	2012	2020	2	2	0	0	0	0	0
Укупно (18)			218	147	71	6	7	11	24

Разлика у горње две табеле од 94 учесника (59 мушкараца и 35 жена) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обзира колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.

Освајачи медаља на ЛОИ уреди

#	Медаља	Такмичар(и)	ЛОИ	Спорт	Дисциплина
1.	Злато	Милица Мандић	2012. Лондон	Теквондо	+ 67 кг Ж
2.	Злато	Давор Штефанек	2016. Рио де Жанеиро	Рвање	грчко-римски стил до 66 кг М
3.	Злато	Мушка ватерполо репрезентација: Гојко Пијетловић Душан Мандић Живко Гоцић Сава Ранђеловић Милош Ћук Душко Пијетловић Филип Филиповић Слободан Никић Милан Алексић Никола Јакшић Андрија Прлаиновић Стефан Митровић Бранислав Митровић	2016. Рио де Жанеиро	Ватерполо	турнир М
4.	Злато	Милица Мандић	2020. Токио	Теквондо	+ 67 кг Ж
5.	Злато	Јована Прековић	2020. Токио	Карате	до 61 кг Ж
6.	Злато	Мушка ватерполо репрезентација: Гојко Пијетловић Душан Мандић Никола Дедовић Сава Ранђеловић Ђорђе Лазић Душко Пијетловић Страхиња Рашовић Милан Алексић Никола Јакшић Филип Филиповић Андрија Прлаиновић Стефан Митровић Бранислав Митровић	2020. Токио	Ватерполо	турнир М
1.	Сребро	Милорад Чавић	2008. Пекинг	Пливање	100 м делфин М
2.	Сребро	Ивана Максимовић	2012. Лондон	Стрељаштво	МК пушка 50 м тростав Ж
3.	Сребро	Тијана Богдановић	2016. Рио де Жанеиро	Теквондо	до 49 кг
4.	Сребро	Марко Томићевић Миленко Зорић	2016. Рио де Жанеиро	Кајак и кану	К-2 1.000 м М
5.	Сребро	Женска одбојкашка репрезентација: Бианка Буша Јована Бракочевић Бојана Живковић Тијана Малешевић Бранкица Михајловић Маја Огњеновић Стефана Вељковић Јелена Николић Јована Стевановић Милена Рашић Силвија Поповић Тијана Бошковић	2016. Рио де Жанеиро	Одбојка	турнир Ж
6.	Сребро	Мушка кошаркашка репрезентација: Милош Теодосић Марко Симоновић Богдан Богдановић Стефан Марковић Никола Калинић Немања Недовић Стефан Бирчевић Мирослав Радуљица Никола Јокић Владимир Штимац Стефан Јовић Милан Мачван	2016. Рио де Жанеиро	Кошарка	турнир М
7.	Сребро	Дамир Микец	2020. Токио	Стрељаштво	ваздушни пиштољ 10 м М
1.	Бронза	Новак Ђоковић	2008. Пекинг	Тенис	појединачно М
2.	Бронза	Мушка ватерполо репрезентација: Денис Шефик Андрија Прлаиновић Живко Гоцић Вања Удовичић Дејан Савић Душко Пијетловић Филип Филиповић Александар Ћирић Александар Шапић Бранко Пековић Владимир Вујасиновић Слободан Соро Никола Рађен	2008. Пекинг	Ватерполо	турнир М
3.	Бронза	Андрија Златић	2012. Лондон	Стрељаштво	10 m ваздушни пиштољ М
4.	Бронза	Мушка ватерполо репрезентација: Слободан Соро Алекса Шапоњић Живко Гоцић Вања Удовичић Душан Мандић Душко Пијетловић Слободан Никић Милан Алексић Никола Рађен Филип Филиповић Андрија Прлаиновић Стефан Митровић Гојко Пијетловић	2012. Лондон	Ватерполо	турнир М
5.	Бронза	Ивана Шпановић	2016. Рио де Жанеиро	Атлетика	скок у даљ Ж
6.	Бронза	Женска кошаркашка репрезентација: Тамара Радочај Соња Петровић Саша Чађо Сара Крњић Невена Јовановић Јелена Миловановић Дајана Бутулија Александра Црвендакић Драгана Станковић Милица Дабовић Ана Дабовић Данијела Пејџ	2016. Рио де Жанеиро	Кошарка	турнир Ж
7.	Бронза	Тијана Богдановић	2020. Токио	Теквондо	до 49 кг
8.	Бронза	Мушка репрезентација у баскету: Душан Домовић Булут Михаило Васић Дејан Мајсторовић Александар Ратков	2020. Токио	Кошарка	турнир М
9.	Бронза	Миленко Себић	2020. Токио	Стрељаштво	МК пушка 50 м тростав М
10.	Бронза	Зураб Датунашвили	2020. Токио	Рвање	грчко-римски стил до 87 кг М
11.	Бронза	Женска одбојкашка репрезентација: Бјанка Буша Мина Поповић Слађана Мирковић Бранкица Михајловић Маја Огњеновић Маја Алексић Ана Бјелица Милена Рашић Силвија Поповић Тијана Бошковић Бојана Миленковић Јелена Благојевић	2020. Токио	Одбојка	турнир Ж

Зимске олимпијске игре уреди

Учешће и освојене медаље на ЗОИ уреди

ЗОИ	Носилац заставе	Учешће	Мушкарци	Жене	Спорт	Злато	Сребро	Бронза	Укупно	Ранг
Учешће и освојене медаље на ЗОИ
1924—1992^[8]	Као део Краљевине Југославије и СФР Југославије
1994—2006^[9]	Као део СР Југославије и Србије и Црне Горе
2010. Ванкувер	Јелена Лоловић	10	6	4	4	0	0	0	0	-
2014. Сочи	Миланко Петровић	8	5	3	5	0	0	0	0	-
2018. Пјонгчанг	Невена Игњатовић	4	3	1	2	0	0	0	0	-
2022. Пекинг
2026. Милано и Кортина
Укупно (3)		22	14	8		0	0	0	0	-

Преглед учешћа спортиста Србије и освојених медаља по спортовима на ЗОИ уреди

Спорт	Период		Укупно	Мушкарци	Жене	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Спорт	Прво	Последње	Укупно	Мушкарци	Жене	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Алпско скијање	2010	2018	5	2	3	0	0	0	0
Биатлон	2010	2014	1	1	0	0	0	0	0
Боб	2010	2014	5	5	0	0	0	0	0
Скијашко трчање	2010	2018	6	4	2	0	0	0	0
Сноубординг	2014	2014	1	0	1	0	0	0	0
Укупно (5)			18	12	6	0	0	0	0

Разлика у горње две табеле од 4 учесника (2 мушкарца и 2 жене) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обриза колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.

Вишеструки освајачи медаља уреди

Списак спортиста који су барем једном на Олимијским играма наступали под заставом Србије као самосталне државе и који су током каријере освојили више од једне медаље.

Такмичар	Спорт	Период		Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Такмичар	Спорт	Прво	Последње	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Душко Пијетловић	Ватерполо	2008.	2020.	2	0	2	4
Андрија Прлаиновић	Ватерполо	2008.	2020.	2	0	2	4
Филип Филиповић	Ватерполо	2008.	2020.	2	0	2	4
Милан Алексић	Ватерполо	2012.	2020.	2	0	1	3
Душан Мандић	Ватерполо	2012.	2020.	2	0	1	3
Стефан Митровић	Ватерполо	2012.	2020.	2	0	1	3
Гојко Пијетловић	Ватерполо	2012.	2020.	2	0	1	3
Милица Мандић	Теквондо	2012.	2020.	2	0	0	2
Никола Јакшић	Ватерполо	2016.	2020.	2	0	0	2
Бранислав Митровић	Ватерполо	2016.	2020.	2	0	0	2
Сава Ранђеловић	Ватерполо	2016.	2020.	2	0	0	2
Јасна Шекарић	Стрељаштво	1988.	2004.	1	3	1	5
Слободан Никић	Ватерполо	2004.	2016.	1	1	1	3
Живко Гоцић	Ватерполо	2008.	2016.	1	0	2	3
Андрија Герић	Одбојка	1996.	2000.	1	0	1	2
Никола Грбић	Одбојка	1996.	2000.	1	0	1	2
Владимир Вујасиновић	Ватерполо	2000.	2008.	0	1	2	3
Дејан Савић	Ватерполо	2000.	2008.	0	1	2	3
Александар Ћирић	Ватерполо	2000.	2008.	0	1	2	3
Вања Удовичић	Ватерполо	2004.	2012.	0	1	2	3
Александар Шапић	Ватерполо	2000.	2008.	0	1	2	3
Денис Шефик	Ватерполо	2004.	2008.	0	1	1	2
Тијана Богдановић	Теквондо	2016.	2020.	0	1	1	2
Тијана Бошковић	Одбојка	2016.	2020.	0	1	1	2
Бјанка Буша	Одбојка	2016.	2020.	0	1	1	2
Бранкица Михајловић	Одбојка	2016.	2020.	0	1	1	2
Маја Огњеновић	Одбојка	2016.	2020.	0	1	1	2
Силвија Поповић	Одбојка	2016.	2020.	0	1	1	2
Милена Рашић	Одбојка	2016.	2020.	0	1	1	2
Никола Рађен	Ватерполо	2008.	2012.	0	0	2	2
Слободан Соро	Ватерполо	2008.	2012.	0	0	2	2

Подебљана имена представљају и даље активне спортисте
Укошене године представљају освојене медаље под заставом неке од држава претходница

Освајачи медаља као спортисти и тренери уреди

Спортиста	Спорт	Као такмичар					Као тренер / селектор
Спортиста	Спорт	Период	Злато	Сребро	Бронза	Укупно	Период	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Дејан Савић	Ватерполо	2000–2008.	0	1	2	3	2016–2020.	2	0	0	2
Горан Максимовић	Стрељаштво	1988.	1	0	0	1	2004–2012.	0	2	1	3
Александар Ђорђевић	Кошарка	1996.	0	1	0	1	2016.	0	1	0	1

Занимљивости уреди

Најмлађи учесник: Ања Цревар (16 година, 75 дана) — пливање 2016.
Најстарији учесник: Јасна Шекарић (46 година, 228 дана) — стрељаштво 2012.
Прва медаља: Милорад Чавић (2008)
Прва златна медаља: Милица Мандић (2012)
Најбољи пласман на ЛОИ: 28 (2020)
Најбољи пласман на ЗОИ: без медаља

Види још уреди

Референце уреди

^ „Олимпијски победник у чизмама”. Политика. Приступљено 27. 1. 2020.
^ Историја Олимпијског комитета Србије на званичном сајту
^ „Како су Станковић и Штерн створили "модерну кошарку"”. Б92. Приступљено 27. 1. 2020.
^ „Србија на сајту МОК”. Приступљено 6. 2. 2012.
^ Mateša: 'Sve olimpijske medalje do 1988. godine pripadaju Srbiji i tu nema pomoći' - Jutarnji List
^ Srebro Ivane Maksimović stota medalja za Srbiju
^ „Званична презентација Олимпијског покрета (Атланта 1996)”. Olympic.org. Приступљено 20. 9. 2011.
^ Осим 1930. и 1960.
^ Због међународних санкција, спортистима није било дозвољено учешће 1994.

Спољашње везе уреди

[1] „Олимпијски победник у чизмама”. Политика. Приступљено 27. 1. 2020.

[2] Историја Олимпијског комитета Србије на званичном сајту

[3] „Како су Станковић и Штерн створили "модерну кошарку"”. Б92. Приступљено 27. 1. 2020.

[urlДемократска_странка-4] „Србија на сајту МОК”. Приступљено 6. 2. 2012.

[5] Mateša: 'Sve olimpijske medalje do 1988. godine pripadaju Srbiji i tu nema pomoći' - Jutarnji List

[6] Srebro Ivane Maksimović stota medalja za Srbiju

[7] „Званична презентација Олимпијског покрета (Атланта 1996)”. Olympic.org. Приступљено 20. 9. 2011.

[8] Осим 1930. и 1960.

[9] Због међународних санкција, спортистима није било дозвољено учешће 1994.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]