Сремска бискупија

Сремска бискупија (лат. Dioecesis Sirmiensis) је бискупија Римокатоличке цркве у Србији са седиштем у Сремској Митровици, где је смештен катедрални храм. Подручје бискупије покрива део Срема који је у саставу Србије.

Сремска бискупија
Католичка црква
Основни подаци
МитрополијаЂаковачко-осјечка надбискупија
СједиштеСремска Митровица
ДржаваСрбија
Основана2008.
Број парохија29
[[1] Званични веб-сајт]
Архијереј
Чин архијерејабискуп
Титула архијерејасремски бискуп

Сремска бискупија је део бискупске конференције Србије. Са друге стране, бискупија је подређена Ђаковачко-осјечкој надбискупији, која има своје подручје у Хрватској.

Подручје уреди

Подручје бискупије покрива средишњи и источни Срем, тј. његов део у саставу Србије. То значи да бискупија покрива и војвођански део Срема, а и његов део у саставу Београда (Земун, Нови Београд, Сурчин).

Бискупија је надлежна за све вернике римокатоличке вероисповести на свом подручју, без обзира на етничку припадност. У већини су то Хрвати, а у мањем броју Мађари, Словаци и друге мањине.

Историјат уреди

Сремска бискупија основана је 1773. године спајањем дотадашњих бискупија у Босни и Срему. Дата бискупија 1963. године добија нови назив - Ђаковачко-сремска надбискупија.

18. јуна 2008. године Ђаковачко-сремска надбискупија је подељена према граничној линији између Хрватске и Србије на Ђаковачко-осјечку надбискупију и Сремску бискупију.

Центар бискупије је раније био у Илоку. Након спора илочког властелина са бискупом, центар бискупије се премешта у Баноштор (1437.), па у Петроварадин.[1]

Бискупи уреди

...

...

Устројство бискупије уреди

Сремска бискупија је подељена на 29 парохија (жупа), при чему поједини свештеници опслужују две или више жупа.

Види још уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди

  1. ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 89. ISBN 953-6659-04-2. 
  2. ^ а б Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 91. ISBN 953-6659-04-2.