Срећко Јововић
- Не мешати са Срећко Јовановић
Срећко Јововић (Доња Горевница, 9. јануар 1951 — Ибарска магистрала, код Лазаревца, јануар 1989) био је српски певач народне музике.
| Срећко Јововић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. јануар 1951. |
| Место рођења | Доња Горевница, ФНРЈ |
| Датум смрти | јануар 1989. (37/38 год.) |
| Место смрти | Ибарска магистрала, код Лазаревца, СФРЈ |
| Занимање | Певач |
| Музички рад | |
| Жанр | Народна музика |
| Инструмент | Вокал |
Биографија уреди
Рођен је 9. јануара 1951. године у селу Доња Горевница код Чачка.[1] Отац му се звао Радисав и мајка Стана. Одрастао је у месту Заблаће где је ишао у основну школу „Владислав Петковић Дис”.
Прву малу плочу синглицу „Одох у армију” је снимио 1969. године, а поред насловне на њој се налазе још три песме. У каријери је објавио четири ЛП албума и једанаест малих плоча. Најпознатије песме Срећка Јововића су: Нек ме не забораве девојке са Мораве, Ожени се брате мој и Вратићу се једног дана. Био је заљубљеник у фудбал и играо га је рекреативно, донатор фудбалског клуба Омладинац Заблаће,[2] такође навијао за београдску Црвену звезду. Меморијални фудбалски турнир се сваке године организује у Заблаћу и посвећен је Срећку Јововићу.[3]
Погинуо је у саобраћајној несрећи, возећи аутомобил марке југо у јануару 1989. године на Ибарској магистрали.[4]
Фестивали уреди
- 1986. МЕСАМ - Нек' ме не забораве девојке са Мораве, победничка песма
- 1988. МЕСАМ - Вратићу се једног дана, победничка песма
- 1988. Распевана Шумадија, Краљево - Отаџбино наша драга
Дискографија уреди
- Анушка, сакрио се миш (1983)
- Нема више Циле Миле (1985)
- Опростићу још једном (1986)
- Вратићу се једног дана (1988)
- извор сајт Discogs
Референце уреди
- ^ У емисији Песма као лек водитеља Горана Милошевића, наводи се датум његовог рођења (линк емисије, послушати на 8:09 мин).
- ^ „МЗ Заблаће: Историјат”. zablace.rs. Архивирано из оригинала 11. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Град Чачак Манифестације”. cacak.org.rs. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Расплакали су Југославију: Трагично настрадале звијезде”. Независне новине. 22. 10. 2015. Приступљено 14. 3. 2019.
