Српски Гарчин
Српски Гарчин[1] (мађ. Görcsönydoboka, нем. Ketschinge-Tuwoke) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Мохачком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују. Данашње насеље је настало спајањем ранијих насеља Српски Гарчин (мађ. Rácgörcsöny) и Дубока (мађ. Cseledoboka).
| Српски Гарчин мађ. Görcsönydoboka | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 363 |
| — густина | 38,17 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 04′ 16″ С; 18° 37′ 45″ И / 46.07117° С; 18.62907° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 9,51 km2 |
  Српски Гарчин Српски Гарчин на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7728 |
| Позивни број | 69 |
| Веб-сајт | |
| www.gorcsonydoboka.hu | |
Природне одлике уреди
Насеље Српски Гарчин налази у јужном делу Мађарске. Најближи већи град је Мохач.
Историјски гледано, село припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је бреговито, приближне надморске висине око 110 м. Оно северозападно прелази у планину Мечек, док се југоисточно спушта до Дунава.
Прошлост Срба у месту уреди
Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе. У 19. веку они су чинили већину сеоског становништва, уз немачку мањину.
Године 1735. пред Ускрс током поста исповедали су се Срби православци из Гарчина. У "Протоколу исповедајушћих" је евидентирано њих 96 православних душа. Ради се о следећим домаћинима: Релић, Лазић, Југовић, Грујичин, Иванац, Михатов, Озорлија и Радованов. Помињу се негде и само као "биров" и "дијак =ђак". У месту је 1731. године регистровано само 10 православних домова. Број становника Срба је 1796. године износио 168, а 94 године доцније било их је пописано 153.[2]
Тридесетих година 19. века администратор те парохије био је поп Гаврил Арсић, који се јавља као претплатник једне српске књиге у Шумберку.
Године 1905. Рацгарчин је село у Мохачком срезу, Барањске жупаније. Ту живи 647 становника у 134 дома, доминирају Немци. Срба има 151 православна душа (или 23%) са 24 куће. Од српских јавних здања помињу се православна црква и народна школа.[3]
У месту почетком 20. века у Рац Горчини је проглашена српска црквена општина. Њена скупштина је 1907. године редовна под председништвом Дамјана Вујића. Црквени земљишни посед од 3 кј. довољно говори о богатству и просперитету те заједнице. Црква је 1905. године стара, али у добром стању, посвећена Св. архистратигу Михајлу. Слава се одржава сваке године. Постоји српско православно гробље. Место је парохијска филијала Шумберка, где се налази парох и воде црквене матрикуле. Током 20. века српска православна црква то престаје бити јер је уступљена другој верској заједници.[4]
Из конкурса за учитеља у Рацгарчину из 1898. године виде се учитељска примања у месту: 2 кј 900 кв хв земље, 27 ф. 20 новчића, осам пожунских мерова жита, толико и ражи и кукуруза, два хв тврдих дрва, слободни стан и потпора из епархијског школског фонда од 150 ф.[5] Школа је почетком 20. века српска народна вероисповедна, али није по закону уређена.[6] У њој ради учитељица Катица Маширевић (и 1907) која служи три године у месту. Редовну наставу у основној школи похађа девет ђака, а у недељну школу иде четири ученика старијег узраста.[3] Одобрен је план за градњу нове српске школе у месту 1907. године.[7]
После Првог светског рата и поделе Барање на два дела — данас мађарски (северни, већи) и хрватски (јужни, мањи), Српски Гарчин се нашао у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца оставила је село у мађарском делу. У следећим годинама већи део Срба (око 400 душа) се иселио у српске делове новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца[8].
Савремено доба уреди
Од Срба у Српском Гарчину данас (2018) нема више материјалних трагова. Цркве одавно нема (срушена је 1973[9]), а гробље зарасло у праву шуму, уништено, споменици покрадени. Део гробља су локални задругари орали, иако је власништво црквене општине, а споменике набацали уз југоисточни његов део. Ни њих више нема. Остало је тек неколико постоља споменика у високој трави. Од неколико преосталих оштећених споменка од пешчара натписи су ишчезли. Одвише суморна српска слика са прага 21. века.[10] Постављен је и освећен спомен-крст у Гарчину почетком новембра 2018. године, на простору где се налазила срушена српска црква.
Становништво уреди
Према подацима из 2013. године Српски Гарчин је имао 363 становника. Последњих година број становника опада[11].
Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а мањина су Немци (око 25%).
Срба данас у селу нема. Слично томе, српска православна црква у насељу је срушена.[12]
Попис 1910. уреди
| Српски Гарчин[13] | |
|---|---|
| језик | вера |
укупно: 783 Римокатолици 627 (80,07%) Православци 152 (19,41%) Јевреји 3 (0,38%) Калвинисти 1 (0,12%)
| |
| Дубока[13] | |
|---|---|
| језик | вера |
Референце уреди
- ^ www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
- ^ "Српски сион", Карловци 1895. године
- ^ а б Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ "Нин", специјални додатак, Београд 1990. године
- ^ "Српски сион", Карловци 1898. године
- ^ "Школски лист", Сомбор 1896. године
- ^ "Школски лист", сомбор 1907. године
- ^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
- ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 8. новембар 2018.
- ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта
- ^ Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts
- ^ Magyarországi ortodox templomok | Szakrális építészet
- ^ а б „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 10. 04. 2019.
