Википедија

Срчани циклус

Срчани циклус је период од почетка једне контракције срца до почетка друге, а сваки почиње генерисањем акционог потенцијала у синусном чвору.[1][2][3][4][5][6]

Срчани догађаји током срчаног циклуса. На слици су приказана два срчана циклуса

Трајање срчаног циклуса уреди

Аакциони потенцијал путује кроз обе преткоморе срца, а преко АВ-снопа улази у коморе. АВ-чвор и влакна око њега успоравају провођење акционог потенцијала од преткомора ка коморама за око 0,1 секунду. То успоравање омогућава преткоморама да се контрахују и упумпају крв у коморе пре него коморе отпочну своју контракцију. Срчани циклус је сличан за леву и десну комору, мада постоје временске разлике у ширењу таласа деполаризације, али и значајне разлике вредности притиска у плућној и системској циркулацији (притисак у системској циркулацији је 6-7 пута већи у односу на плућну).[7][8][9]

Време трајања срчаног циклуса зависи од фреквенције срчаног рада. При најчешћој срчаној фреквенцији од 70-80 откуцаја у минути, срчани циклус траје око 0,8 секунди (60/75 = 0,8), од чега 2/3 отпада на фазу дијастоле, а 1/3 на фазу систоле. Код особе са срчаном фреквенцијом од 60 откуцаја у минути, срчани циклус износи 1 секунду (60/60 = 1); код особа са фреквенцијом од 70 откуцаја у минути, једнак је 60/70 = 0,85 и тако даље. Срчани циклус има укупно осам фаза, а при фреквенцији од 75 откуцаја у минуту, његово трајање износи 0,8 секунди, при чему на систолу комора отпада 0,3 секунде, а на дијастолу 0,5 секунди. Систола преткомора траје 0,1 секунд, а дијастола 0,7 секунди. Следи приказ свих фаза срчаног циклуса при нормалној фреквенцији од 75 откуцаја у минути.[10][11]

Систолна комора (0,3 секунде)
  • Фаза изоволуметријске контракције (0,05 s)
  • Фаза избацивања крви (0,25 s)
  • фаза брзог избацивања крви, тј. брзе ејакулације (око 0,10 s)
  • фаза спорог избацивања (0,15 s)
Дијастолна комора (0,5 секунди)[12]
  • Протодијастолична фаза (0,04 s)
  • Фаза изоволуметријске релаксације (0,08 s)
  • Рана фаза брзог пуњења (0,09 s)
  • Фаза лаганог пуњења- дијастаза (0,19 s)
  • Пресистолична фаза (касна фаза брзог пуњења- око 0,1 s)

Систолна комора.[13] уреди

  • Изоволуметријска контракција је прва фаза којом започиње систолна комора, а настаје око 50 милисекунди после QRS комплекса (који означава деполаризацију комора). За време ове фазе комора је пуна крви; АВ-залисци се затварају, a семилунарни се још нису отворили. Долази до наглог пораста притиска у комори и до појаве првог срчаног тона (систолни, С1).[14]
  • Фаза избацивања крви настаје када притисак у левој комори порасте изнад притиска у аорти, аортни залисци се тада отварају и долази до избацивања крви из леве коморе у аорту. Исти догађаји одигравају се и у десном срцу, тј. плућном крвотоку. Ова фаза се може поделити на ранију (краћу), тј. фазу брзог избацивања и каснију (дужу), односно фазу спорог избацивања.[15]
  • За време III фазе спорог избацивања (касне систоле) започиње релаксација мускулатуре комора и долази до пада притиска у њима. Иако притисак у коморама пада на вредности испод аортног, крв наставља споро да истиче из леве коморе у аорту услед инерције тока крви према напред, што је омогућено инерцијалном акцелерацијом у раној фази систоле.[16]

Дијастолна комора.[17] уреди

При нормалној срчаној фреквенцији од 75 откуцаја у минути, дијастола комора траје 0,5 s (500 ms) и дели се на пет фаза.[18][19]

  • Протодијастола означава крај систоле. Она представља моменат када долази до тенденције промене тока крви из аорте у леву комору. У том моменту тенденције крви за супротним током долази до одвајања листова семилунарних залистака од зида аорте почетка и настанка другог срчаног тона. Траје 0,04 s.
  • Фаза изоволуметријске релаксације је друга фаза дијастоле, где долази до затварања семилунарних залистака, а АВ-залисци се још нису отворили. Током ове фазе, волумен крви у коморама је најмањи, а услед одвајања, лепршања и затварања семилунарних залистака, настаје други срчани тон (дијастолни, С2). Карактерише се релаксацијом коморске мускулатуре и падом притиска у њима, спуштањем базе срца и повећавањем преткомора. При томе не долази до промене волумена комора, а притисак у њима је близу нуле, па и испод нуле - најмањи притисак у току срчаног циклуса. Траје 0.08 s.[20]
  • Рана фаза брзог пуњења настаје услед драстичног пада притиска у претходној фази. Тада долази до отварања АВ-залистака и наглог преласка крви из преткомора у релаксиране коморе. Брзи прелазак крви из преткомора у релаксиране коморе доводи до пада притиска у преткоморама и наглог повећања коморског волумена. У овој фази настаје трећи срчани тон (С3) због вибрација изазваних брзим и наглим уласком крви кроз митрално ушће. Траје 0,09 s.
  • Фаза лаганог пуњења (дијастаза) је најдужи период при нормалном трајању срчаног циклуса и износи око 0,19 s код фреквенције од 75 откуцаја у минути. Крв која венским приливом долази у преткоморе пасивно утиче на коморе и додатно их пуни, уз незнатан пораст притиска у преткоморама и коморама (претакање крви из преткомора у коморе).
  • Пресистоличка фаза (касна фаза брзог пуњења) настаје као резултат систоле преткомора и траје око 0,1 s. У овој фази настаје четврти срчани тон (С4) и благи пораст преткоморског, коморског и венског притиска, што се на флебограму појављује као а-талас. Поред тога, коморски волумен се може повећати за 20-30 процената. Пошто је контракцијом преткомора у овој фази дошло до брзог пуњења комора крвљу, волумен и притисак у њима се нагло повећавају и АВ-залисци се затварају. Притисак крви у коморама на завршетку систоле преткомора и затварање АВ-залистака назива се вентрикуларни енд-дијастолни притисак (VEDP). У нормалним условима, он је у левој комори мањи од 12 mmHg, и мањи од 5 mmHg у десној комори. Волумен крви у комори непосредно пред почетак њене контракције назива се вентрикуларни енд-дијастолни волумен (VEDV), који нормално износи 120-140 ml. Количина крви која остаје у комори на крају ејекционе фазе назива се вентрикуларни енд-систолни волумен (VESV), тј. резидуални волумен, и нормално износи 40-60 ml.

Ударни волумен уреди

Ударни волумен представља количину крви која се избацује из коморе при свакој систоли и нормално је једнак VEDV минус VESV, односно 70-80 ml у миру.[21] Дељењем вредности ударног волумена са VEDV, добија се ејекциона фракција, која нормално износи 60%-70% (0,60-0,70), али може се значајно смањити код болесника са дисфункцијом комора.[22][23][24]

Извори уреди

  1. ^ „19.1 Heart Anatomy - Anatomy and Physiology | OpenStax”. openstax.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  2. ^ Chung CS. How myofilament strain and strain rate lead the dance of the cardiac cycle. Arch Biochem Biophys. 2019 Mar 30;664:62-67. [PMC free article] [PubMed]
  3. ^ Castillo Moya A, Del Pozo Bascuñán P. [Cardiopulmonary Interactions: From Physiology to Clinic]. Rev Chil Pediatr. 2018 Oct;89(5):582-591.
  4. ^ Koschate J, Drescher U, Werner A, Thieschäfer L, Hoffmann U. Cardiovascular regulation: associations between exercise and head-up tilt. Can J Physiol Pharmacol. 2019 Aug;97(8):738-745.
  5. ^ „Video: Cardiac Cycle”. Merck Manuals Professional Edition (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-23. 
  6. ^ Buckley, Gabe (2017-02-12). „Cardiac Cycle”. Biology Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  7. ^ Gersh, Bernard J. (2000). Mayo Clinic Heart Book. New York: William Morrow. стр. 6—8. ISBN 0-688-17642-9. 
  8. ^ Walter F. Boron, Emile L. Boulpaep (2016) Medical Physiology (3rd Edition) Elsevier. ISBN 978-1-4557-4377-3.
  9. ^ Nishimura RA, Borlaug BA. Diastology for the clinician. J Cardiol. 2019 Jun;73(6):445-452. [PubMed]
  10. ^ Topol, Eric J. (2000). Cleveland Clinic Heart Book. New York: Hyperion. стр. 4—5. ISBN 0-7868-6495-8. 
  11. ^ DeMers D, Wachs D. StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing; Treasure Island (FL): Aug 22, 2020. Physiology, Mean Arterial Pressure.
  12. ^ Little, William C.; Downes, Thomas R. (1990). „Clinical evaluation of left ventricular diastolic performance”. Progress in Cardiovascular Diseases. 32 (4): 273—290. PMID 2405454. doi:10.1016/0033-0620(90)90017-v. 
  13. ^ Editors, B. D. (2017-02-12). „Systole”. Biology Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  14. ^ „Cardiac cycle”. Kenhub (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  15. ^ Biga, Lindsay M.; Dawson, Sierra; Harwell, Amy; Hopkins, Robin; Kaufmann, Joel; LeMaster, Mike; Matern, Philip; Morrison-Graham, Katie; Quick, Devon (2019), 19.3 Cardiac Cycle (на језику: енглески), OpenStax/Oregon State University, Приступљено 2021-01-23 
  16. ^ Biologydictionary.net Editors. “Systole.” Biology Dictionary, Biologydictionary.net, 12 Feb. 2017, https://biologydictionary.net/systole/.
  17. ^ Editors, B. D. (2017-02-12). „Diastole”. Biology Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23. 
  18. ^ Biologydictionary.net Editors. “Diastole.” Biology Dictionary, Biologydictionary.net, 12 Feb. 2017, https://biologydictionary.net/diastole/.
  19. ^ „CV Physiology | Cardiac Cycle”. www.cvphysiology.com. Приступљено 23. 1. 2021. 
  20. ^ „The Cardiac Cycle - Pressures in The Heart”. TeachMePhysiology. Приступљено 2021-01-23. 
  21. ^ Wright, Bruce Eric (2017). „The Wright Cardiac Cycle Table: A Novel Tool to Teach the Cardiac Cycle”. The FASEB Journal (на језику: енглески). 31 (S1): 576.54. ISSN 1530-6860. Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 23. 01. 2021. 
  22. ^ Bellenir, Karen (2000). Heart Diseases and Disorders Sourcebook, 2nd ed. Detroit: Frederick G. Ruffner, Jr./Omnigraphics. ISBN 0-7808-0238-1. стр. 65–67.
  23. ^ Kim IC, Hong GR. Intraventricular Flow: More than Pretty Pictures. Heart Fail Clin. 2019 Apr;15(2):257-265.
  24. ^ van der Pol A, van Gilst WH, Voors AA, van der Meer P. Treating oxidative stress in heart failure: past, present and future. Eur J Heart Fail. 2019 Apr;21(4):425-435. [PMC free article] [PubMed]

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срчани_циклус&oldid=27015092”