Википедија

Стабло црног бора у селу Рсовци

Стабло црног бора (лат. Pinus nigra Arnold subsp. pallasiana) налази се на месном гробљу у атару села Рсовци. Припада подврсти црног бора познатој под називом Паласов бор. Реч је о реликтној и ендемичној подврсти бора, распрострањеној острвасто у Румунији, југоисточној Србији, Северној Македонији, Бугарској и Турској (лат. var. Caramanica). Стабло Паласовог бора расте до 50 метара висине, јајасте је и у старости широко засведене крошње, са готово хоризонтално поравнатим врхом. Старија стабла су склона губитку доњих грана. Иглице (четине) су тамнозелене боје, дужине до 18 цм.[1]

По веровању мештана Рсоваца, ово горостасно стабло старо је више стотина година и представља праву туристичку атракцију у парку природе „Стара планина”. Стабло црног бора у Рсовцима уједно је један од првих појединачних објеката који је заштићен на овој планини.[2] Под заштиту државе стављено је јуна 1985. године као споменик природе ботаничког карактера.[3]

Завод за заштиту природе Србије објавио је у свом годишњем извештају 2016. године одлуку Скупштине општине Пирот од фебруара исте године, којом је престало важење решења о проглашењу и заштити црног бора у селу Рсовци донето 1985. године.[4]

Стабло црног бора у Рсовцима остало је под заштитом државе као природна реткост. Његова постојећа законска заштита темељи се на Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, којим је Паласов бор дефинисан као строго заштићена биљна врста у Србији.[5] Заштита стабла интегрисана је у оквиру заштићеног подручја Парк природе „Стара планина” (Службени гласник РС, бр. 23/2009) те су се све активности на њему и око њега реализовале у складу са прописаним режимом заштите III (трећег) степена Парка природе „Стара планина”, односно у складу са планираним активностима стараоца заштићеног подручја Јавног предузећа за газдовање шумама „Србијашуме” Београд.

На територији Србије Паласов бор забележен је и на обронцима планине Црноок у околини Босилеграда, на надморској висини од око 1300 метара. Ово станиште на Црнооку проглашено је за Специјални резерват природе „Јарешник”.

Одлука Скупштине општине Пирот из 2016. године о престанку заштите стабла црног бора у Рсовцима никада није појашњена широј јавности. Стога међу мештанима села и становницима Пирота и даље влада уверење да стабло представља Споменик природе ботаничког карактера. Оваква квалификација среће се штавише у медијима и брошурама Туристичке Организације Пирот, штампаним неколико година потом.[6] Стабло је као споменик природе евидентирано и у Просторном плану града Пирота донетом 2021. године.[7]

Стабло црног бора у Рсовцима није наведено у актуелном каталогу заштићених подручја у Републици Србији.[8]

Галерија уреди

  • Стабло црног бора у Рсовцима, природна реткост под заштитом државе
  •  
  •  
  •  

Референце уреди

  1. ^ „Pinus nigra pallasiana (Lamb.) Holmboe”. Приступљено 11. 4. 2023. 
  2. ^ Аврамовић, Данијела; Спасић, Драган (2004). „Потенцијали за развој екотуризма у парку природе „Стара планина””. Еколошка истина: 473, 474. 
  3. ^ Минчић, Вукашин (1989). Упознај свој завичај. Пирот. стр. 27. 
  4. ^ Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2016. годину (PDF). Завод за заштиту природе Србије. 2016. стр. 76. 
  5. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива”. Правно-информациони систем Републике Србије. Приступљено 12. 4. 2023. 
  6. ^ Златков, Братислав; Филиповић, Милица; Јовановић, Драган (2020). Уживајте у Пироту. Туристичка организација "Пирот". 
  7. ^ „Просторни план града Пирота” (PDF). Службени лист града Ниша. 39.: 34. 
  8. ^ „Споменик природе”. Завод за заштиту природе Србије. Архивирано из оригинала 09. 04. 2023. г. Приступљено 12. 4. 2023. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стабло_црног_бора_у_селу_Рсовци&oldid=27015197”