Стари Град

Стари Град
Стари Град;
	Поглед на Стари Град са старог шквера
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска жупанија
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	2.781
— густина	52,88 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 11′ 02″ С; 16° 35′ 57″ И / 43.18399583121979° С; 16.599250467462944° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	2 m
Површина	52,59 km2
	Стари Град Стари Град на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Ђурђица Планчић (СДП)
Поштански број	21460
Позивни број	+385 21
Регистарска ознака	ST
Веб-сајт
	stari-grad.hr

Стари Град (итал. Cittàvecchia) је град у Хрватској на острву Хвару, у Сплитско-далматинској жупанији.^[1]

Име уреди

Становници га зову Стори Грод. Такође га зову и Паиз, иако се тај назив више односи на уже, старије градско језгро.

Положај уреди

Налази се на острву Хвару, на западу, на дну Старогројске увале (Старогруојчице ).

Историја уреди

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Хвар.

Основан је као старогрчки Pharos, иако, због чињенице да је смештен на врло повољном месту, врло је могуће да је ту постојало и неко старије илирско насеље.

Становништво уреди

На попису становништва 2011. године, град Стари Град је имао 2.781 становника, од чега у самом Старом Граду 1.885.

Град Стари Град уреди

Број становника по пописима^[2]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
4.494	4.720	5.511	5.990	5.975	5.007	5.027	4.258	3.388	3.433	3.231	3.016	2.857	2.884	2.817	2.781

Напомена: Настао из старе општине Хвар.

Стари Град (насељено место) уреди

Број становника по пописима^[2]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
2.843	3.217	3.363	3.386	3.120	2.469	2.468	1.941	1.446	1.531	1.460	1.607	1.676	1.836	1.906	1.885

Напомена: У 1869. садржи податке за насеља Рудина и Селца код Старог Града, као и део података у 1857. за насеље Рудина.

По Константину Порфирогениту некрштени Срби су први становници овога подручја након доласка Словена. Срби су основали подручје које се називало Паганија, а тим подручјем су владали три века. Становници Старог Града себе зову Старограјанима/Старогруојкама, а постоји и облик Паезани/Паезонка.

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Стари Град је имало 1.836 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	1.674	91,17%
Југословени	40	2,17%
Срби	29	1,57%
Муслимани	18	0,98%
Албанци	11	0,59%
Чеси	6	0,32%
Словенци	5	0,27%
Словаци	4	0,21%
Мађари	2	0,10%
Македонци	2	0,10%
Украјинци	2	0,10%
Црногорци	2	0,10%
Грци	1	0,05%
Немци	1	0,05%
Русини	1	0,05%
Турци	1	0,05%
остали	5	0,27%
неопредељени	13	0,70%
регион. опр.	2	0,10%
непознато	17	0,92%
укупно: 1.836

Кретање становништва уреди

Природно му гравитирају следећа насеља: Дол (локално: Дуол), Селца (локално: Сијелца, иј се меко изговори, слично као у руском ), Рудине, Врбањ (локално: Варбуоњ), Свирче.

Наречје уреди

Становници говоре чокавским наречјем, који је врста чакавско икавског дијалекта.

Познати Старограђани уреди

Тонћи Тадић, др физике, хрватски „Заступник године“ у Сабору
Јанез Мароевић, хрватски маратонац
Винко Шољан, алфа и омега Старогруојскег маратона (Pharos maratona) у даљинском пливању
Тонко Мароевић, академик
Јурај Бијанкини, хрватски политичар из доба народног препорода
дон Шиме Љубић
Петар Хекторовић, аутор „Рибања и рибарског приговарања“

Извори уреди

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.