Стари мост (Мостар)
Стари мост је чувени мост преко ријеке Неретве у Мостару. Саграђен је између 1557. и 1566. године, дјело турског градитеља Хајрудина.
| Стари мост Stari Most | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Подручје Старог моста и стари град Мостар |
| Место | Мостар, Херцеговачко-неретвански кантон, Мостар, Град Мостар, Босна и Херцеговина |
| Координате | 43° 20′ 14″ С; 17° 48′ 54″ И / 43.33728° С; 17.81503° И |
| Површина | 05 ha (540.000 sq ft) |
| Укључује |
|
| Критеријум | културна: vi |
| Референца | 946 |
| Упис | 2005. (29. седница) |
Историја уреди
Прије изградње Старог моста, на његовом мјесту се налазио дрвени висећи мост.[1] Висећи мост је је на крајевима био причвршћен за куле у којима су се налазили стражари, односно мостари који су наплаћивали мостарину.[1] Садашњи камени мост је изграђен у вријеме османске власти. Османлије су на копљима ограде Старог моста по наређењу Али-паше Ризванбеговића стављали одсјечене српске главе.[1]
Рушење и обнова уреди
Током рата у Босни и Херцеговини (1992–1995) мост су деломично оштетиле Војска Републике Српске (ВРС) и Југословенска народна армија (ЈНА).[тражи се извор] Дана 9. новембра 1993. Хрватско вијеће одбране (ХВО) срушило га је као дио кампање гранатирања и тероризирања Мостара. Дан раније ХВО је почео с кампањом рушења моста испаљујући десетине пројектила у лук и куле, што је окончано сутрадан.
Генерал и осуђени ратни злочинац Слободан Праљак у покушају одбране и избјегавања одговорности за рушење моста објавио је документ "Како је срушен Стари Мост", у којем је аргументирао да је експлозив или мина постављена на мост или испод њега, што је уз гранатирање резултирало рушењем моста. Већина историчара одбацила је те тврдње.[2]
Европски историчари Холм Сундхаусен[3] и Мари-Жанин Чалић[4] тврде да је мост срушен гранатирањем ХВО-а или Хрватске војске (ХВ), а слично мишљење о одговорности хрватских јединица изразио је Међународни кривични суд за бившу Југославију у пресуди "Прлић и други" (ИТ-04-74).[5][6] Академици су оцијенили да је мост имао малу војну важност и да је гранатирање било примјер намјерног уништавања културног добра, посебно Старог моста, који је био симбол спајања различитих заједница.[7] Андрас Ридлмаyер описао је рушење као чин "убијања сјећања", гђе је заједничко културно наслијеђе намјерно уништавано.[8]
Након обнове 2004. године Стари мост је 2005. уврштен на попис свјетске културне баштине УНЕСКО-а. Познат је као један од симбола Мостара.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в „20 година од стварања Републике Српске: О Србима у Мостару – њиховом страдању и поновном уздизању... (од 41,35 до 58,42 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 27. 1. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2012.
- ^ „Slobodan Praljak: Defending Himself by Distorting History”. balkaninsight.com. Приступљено 7. 12. 2017.
- ^ Holm Sundhaussen Jugoslawien und seine Nachfolgestaaten 1943-2011 - Eine ungewöhnliche Geschichte des Gewöhnlichen, Böhlau Verlag Wien - Köln - Weimar, ISBN 978-3-205-79609-1 str. 360
- ^ Marie-Janine Čalić, Krieg und Frieden in Bosnien Herzegowina, Suhrkamp Verlag Frankfurt an Main 1996, ISBN 978-3-518-11943-3
- ^ Sažetak presude Žalbenog vijeća u predmetu "Prlić i drugi"
- ^ Optužnica Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, t. 116 i t. 118
- ^ Dupré, Judith (2017). Bridges: A History of the World's Most Spectacular Spans (Google Books). Running Press. ISBN 978-0-316-47380-4. Приступљено 2. 3. 2020.
- ^ Coward, Martin (2009). Urbicide: The Politics of Urban Destruction. London: Routledge. стр. 1—7. ISBN 0-415-46131-6.
Литература уреди
- Pašić, Amir (1994). Islamic Architecture in Bosnia and Hercegovina (na jeziku: енглески). Istanbul: Organisation of Islamic Conference, Research Centre for Islamic History, Art, and Culture. COBISS.BH 512024528
- Muravljov, Mihailo; Stevanović, Boško (2011). „Stari kameni most u Mostaru posvećeno sećanju na prof. Dr Milana - Gileta Gojkovića” (PDF). Izgradnja. Beograd: Udruženje inženjera građevinarstva, geotehnike, arhitekture i urbanista "Izgradnja". 65 (1—2): 37—47. ISSN 0350-5421. COBISS.SR 55831
