Стеван Милованов
Стеван Милованов (Стари Бечеј, 1855 — Нови Сад, 28. април 1946) је био професор и директор Српске православне велике гимназије у Новом Саду.
| Стеван Милованов | |
|---|---|
 Стеван Милованов | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1855. |
| Место рођења | Стари Бечеј, Аустријско царство |
| Датум смрти | 28. април 1946. (90/91 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, ФНРЈ |
Биографија уреди
Основну школу завршио је у Старом Бечеју, гимназију у Новом Саду, а филозофију је студирао у Будимпешти као питомац Текелијанума.[1]
Радио је у Новосадској гимназији од 1878. до 1920. године. Предавао је математику и физику, а једно време и земљопис, природопис, српски језик и стенографију.[2] Након Првог светског рата био је директор Новосадске гимназије, а од 1920. до 1923. године исту дужност обављао је у Женској гимназији.[2]
Матица српска уреди
Редовни члан Матице српске постао је 1880, а 1883. изабран је за члана Књижевног одељења. У Летопису Матице српске сарађивао од 1882. до 1900. године. Објављивао је оцене рукописа за Матичина издања, приказе књига, чланке и студије. Налазио се и у Пододбору за издавање едиције Књиге за народ. Приредио је први штампани каталог Матице српске (1899), али је, по мишљењу Књижевног одбора био неадекватан, па је повучен из употребе.
Стручни и научни радови уреди
Аутор је више уџбеника за природне науке: Земљопис (1887), Геометријско цртање (1892, 1900, 1911), Минералогија, петрографија и геологија са хемијским основама (1895), Физика (1897) и Алгебра I-III (1900-1903).
Такође је објављивао и радове намењене популаризацији науке, попут Кинетичке теорије ваздушних тела (1883), Физике у Срба (1886), Хемијских елемената (1889), Гаусових логаритама (1894) и Радиоактивне енергије (1906).[2]