Стенли Метјуз
Стенли Метјуз (Сир Стенли Метјуз енгл. Stanley Matthews; Стоук на Тренту, 1. фебруар 1915 — Стоук на Тренту, 23. фебруар 2000) био је енглески фудбалер и фудбалски тренер. Први је добитник награде Златна лопта 1956. године. Једини је фудбалер који је добио британску витешку титулу Сера док је још био активан играч. Стенли Метјуз спада у једног од најбољих енглеских и светских фудбалера свих времена.
| bobby charlton з | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Стенли Метјуз 1962. године | |||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Чаробњак дриблинга, Џентлмен фудбала | ||
| Датум рођења | 1. фебруар 1915. | ||
| Место рођења | Стоук на Тренту, Стафордшир, Уједињено Краљевство | ||
| Датум смрти | 23. фебруар 2000. (85 год.) | ||
| Место смрти | Стоук на Тренту, Стафордшир, Уједињено Краљевство | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
|
Стоук Сити Блекпул Хибернијан | |||
Биографија уреди
Стенли је рођен 1. фебруара 1915. године. Његов отац, боксер, одгајио га је у спортском духу. Са 17 година почео је да игра за енглески ФК Стоук сити, а са 19 година се оженио са Бети Валанс.
За време Другог светског рата, служио је као десетар у војном ваздухопловству у близини града Блекпул.
Након 6 година играња за Стоук Сити, пожелео је да оде да игра за неки други клуб, али је око 4.000 навијача одржало протестни скуп против одласка, тако да је у клубу остао од 1932. до 1947. године. После тога је отишао у Блекпул, где је играо до 1961. године. У Блекпулу је изградио и највећу каријеру, а после 1961. године, поново је играо за Стоук Сити, као и за шкотски клуб Хибернијан. Гостујући је играо за више енглеских и шкотских клубова.
Метјуз је био и један од играча британског тима на пријатељској утакмици у Берлину против репрезентације Немачке 14. маја 1938. године, уочи самог почетка Другог светског рата. Иако је Британија тада победила Немачку резултатом 6:3, ова утакмица по речима многих спада у једну од најсрамнијих утакмица енглеског фудбала. Разлог је тај што су играчи енглеске репрезентације упутили нацистички поздрав публици у којој је било око 110.000 Немаца у тренутку кад су се зачули звуци химне Немачке. Стенли је једини играч међу њима који је после рата направио велику каријеру.[1][2]
За енглеску фудбалску репрезентацију играо је 23 година, од 1934. до 1957. године, по чему је рекордер. На Светским фудбалским првенствима играо је 1950. и 1954. године.
Био је тренер Порт Валеа и Хибернијанса. Као тренер, постао је познат на Малти и у Јужној Африци.[3]
Фудбал је играо до своје 50. године живота, а каријеру је завршио са 1965. године, када је истовремено био и играч и тренер шкотског клуба Хибернијан. Његова професионална каријера обухвата 33 године играња. Најстарији је играч који је играо у Првој лиги Енглеске у фудбалу, као и најстарији енглески репрезентативац. У животу је учествовао у скоро 700 утакмица у енглеској лиги, за репрезентацију Енглеске је играо 84 пута, укључујући 2 утакмице за Велику Британију.[4]
Током живота био је вегетаријанац и противник алкохола. Његова посвећеност и поштеност на терену донела му је надимке попут чаробњака дриблинга[5] и џентлмена фудбала.[4]
Награде и признања уреди
- Стенли Метјуз је први добитник награде Златна лопта, награде која се на нивоу Европе додељује најбољем играчу у протеклој сезони по избору спортских новинара. Тада је играо за енглески фудбалски клуб Блекпул. Награду је добио као најбољи играч у 1956. години.
- Добио је место у Кући славних енглеског фудбала на првој инаугурацији 2002. године.
- Први је фудбалер који је добио награду за најбољег енглеског играча у сезони 1947-48, када је награда и први пут додељена.
- Као играч Блекпула, ушао је међу 100 легендарних фудбалера, листи фудбалера направљеној 1998. године од стране Фудбалске лиге, на 100. годишњицу њиховог постојања.
- Од стране навијача Блекпула, изабран је за другог омиљеног играча ФК Блекпула деценије 50-их. На првом месту је изабран Стен Мортенсен.[6]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Дан када су Енглези салутирали Хитлеру“, Александар Недић, nspm.rs, 3. јануар 2014. Приступљено 2. априла 2014.
- ^ „Football, fascism and England's Nazi salute“ (Фудбал, фашизам и салутирање Енглеске нацистима), Џонатан Дафи, Би-Би-Си њуз, 22. септембар 2003. Приступљено 2. априла 2014.
- ^ „Stanley Matthews’s connection with Malta“ (Стенли Метјузове везе са Малтом), Кармел Балдаћино, timesofmalta.com, 19. август 2010. Приступљено 2. априла 2014.
- ^ а б „Stoke & Staffordshire: Local Heroes - Sir Stanley Matthews“ (Стоук и Стафордшир: Локални хероји - Сир Стенли Метјуз), Би Би Си, 7. јануар 2010. Приступљено 2. априла 2014.
- ^ T„hose were the days“ (To су били дани), expressandstar.com. Приступљено 2. априла 2014.
- ^ „The Fans Vote Dennis Bergkamp into the National Football Museum Hall of Fame 2007“ (Фанови су изгласали Дениса Беркампа да уђе у Фудбалску музејску дворану славе за 2007. годину), аrchive.org. Приступљено 2. априла 2014.
