Стојића гумно је археолошки локалитет из бронзаног доба, који се налази у Србији, у југоисточном Срему, на периферији села Белегиш. На високој речној тераси је, уз десну обалу Дунава на 116,50 до 117 метара надморске висине. Ово је најзначајнија некропола Белегиш културе.

Пехар откривен на некрополи Стојића гумно

Историјат истраживања уреди

Приликом ископавања иловаче за локалну циглану 1925. године откривени су први налази на овом локалитету. У истраживањима 1925. и 1938. године откривено је 167 спаљених покојника, од којих је 155 обележено бројевима, 5 уништених гробова означени су као »керамичка група I-III«, помиње се и 7 уништених гробова означених словима од A до G. У каснијим ископавањима утврђено је 177 укопа. У Музеју града Београда налази се 10 случајних налаза, од тога 9 амфора и лонац. Налази пронађени између 1925. и 1938. нису сачувани.

Сахрањивање уреди

На северном делу некрополе отркивена су три згаришта за која се претпоставља да су била место за ломаче на којима су покојници су спаљивани. Пепео је полаган у урне које су биле различитог облика (амфора, лонац, здела). Урне су биле укопане у земљу, на дубини од око пола метра. Прилози, метални или керамички предмети, облуци или орнаментисане кости, стављани су или у урне или поред њих.

Види још уреди

Литература уреди

  • Вранић, С., Белегиш, Стојића Гумно - некропола спаљених покојника, Музеј града Београда, Посебна издања X, Београд 2002.

Спољашње везе уреди