Хатиџе-султанија (ћерка Мурата II)
Хатиџе султанија (тур. Hatice Sultan; 1425, Једрене) је била ћерка Мурата II и Хуме-хатун, и рођена сестра султана Мехмета II.
| Хатиџе султанија | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1425 |
| Место рођења | Једрене, Османско царство |
| Датум смрти | 1470-1510 |
| Гроб | Мурадије комплекс Бурса |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Потомство | Јахја-бег Хасан-бег |
| Родитељи | Мурат II Хума Хатун |
| султанија Османског царства | |
Бракови уреди
Султанија Хатиџе је била најстарија ћерка султана Мурата, коју је добио за Хумом-хатун[1]. Са петнаест година је удата за Исмаил-бега[2] (умро 1479), намесника Синопа, где је пар и живео. Током 1460-их, Исмаил-бег и Хатиџе су се развели. Из брака су имали двоје деце, Јахју-бега и Хасан-бега, који је био намесник Болуа и био је ожењен султанијом Ајше, ћерком свог ујака[3].
Хатиџе султанија је удата августа 1470. године за Ису-бега[4]. Датум њене смрти није познат. Њени потомци су још увек били живи током владавине султана Абдулмеџида I.
Путoписац Ђовани Ангиолело је написао да је рођена сестра султана Мехмеда била садистичка лудача[5]. Навео је да је неколико година живела у изнанству у Диметоки у старом византијском замку као казну за своја недела. Препричава да је ова султанија наредила да се одрубе главе чак двадесет робиња одједном. Додаје да је била блудница и да је куповала младе робове који би задовољавали њене жеље, а касније је наручивала њихово смакнуће да је не би оптужили. Ангелиоло је веровао да, бивајући рођена сестра султана, дала је себи за право да одмерава снаге са њим. Након битке код Негропонта, у августу 1470. године, неки од бегова су султана Мехмета подсетили на његову сестру, коју је отишао да види. Речено је да је Хатиџе наговорила брата да је помилује прогона. Након тога, Мехмед ју је одмах и удао за једног од намесника, Иса-бега.
Сахрањена је поред свог полубрата шехзаде Аладина.
Референце уреди
- ^ Alderson 1956, table XXVI (прим. 12).
- ^ Alderson 1956, table XXVI.
- ^ Alderson 1956, table XXVII.
- ^ Süreyya, 1 Cild 1996; Alderson 1956.
- ^ Babinger, Franz (1992). Mehmed the Conqueror and His Time. Princeton University Press. ISBN 0691010781.