Сумраковац

село у источној Србији

Сумраковац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 354 становника[1] (према попису из 2011. било је 494 становника).

Сумраковац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2022.Пад 354
 — густина15,21 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 56′ 20″ С; 22° 01′ 54″ И / 43.938756° С; 22.031575° И / 43.938756; 22.031575
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина230 m
Површина23,275 km2
Сумраковац на карти Србије
Сумраковац
Сумраковац
Сумраковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19376
Позивни број030
Регистарска ознакаZA

Етимологија уреди

Према предању, када су мештани овог села први пут дошли на овај простор са Косова, дошли су у сумрак и због тога је и село прозвано Сумраковац. Ипак 130 година пре досељења, село се већ под овим називом спомиње у турском попису из 1560. године.[2]

Географија уреди

Сумраковац се налази у Тимочкој Крајини, у источној Србији, на 18 km североисточно од Бољевца. Сумраковац лежи на Злотској реци, 3-4 километара узводно од њеног ушћа у Црни Тимок. Смештен је у питомој долини која се лепезасто шири у плодну равницу.[2] Село се налази на 230 метара надморске висине, са математичко-географским положајем 43° 56' СГШ ; 22° 02' ИГД.

Историја уреди

 
Стари камени споменик

Мештани Сумраковца су се са Косова доселили у овај крај крајем 17. века у Великој сеоби Срба. Према легенди, на обалама Злотске реке стигли су у сумрак, па су због тога дали име насељу Сумраковац. Легенда о настанку села ипак нема потврду у историјским чињеницама јер се први пут помиње у турским пописима век раније, 1560. године. Тада је записано под називом Сумраковце (Сумракофче у бугарском издању).[2] Имао три куће.

Најстарији сачувани материјални траг историје Сумраковца јесу остаци некадашње цркве Светог Архангела. По легенди, њен ктитор је Радул-бег. У близини ове цркве која је данас у рушевинама на крају Сумраковца, пронађени су ћупови пуни сребрног римског новца.[3]

У центру Сумраковца налази се Стари камени споменик-запис Васкрс свете Тројице који су мештани подигли 1830. године. Посвећен је Сумраковчанима страдалим у епидемији куге која се ширила те 1830. године. Испод уклесаног крста на запису се налазе и имена страдалих од куге.[4] После Другог светског рата изграђена је у центру села нова црква посвећена Светој Тројици која од тада постаје сеоска слава.

У сеоској основној школи учитељавао је познати српски песник и сликар Ђура Јакшић који је овде провео школску 1857/58. годину. Имао је три ђака из самог села и једног из суседног Подгорца. Мало се зна о његовом боравку овде, осим тога да овде написао песме „На ноћишту“, „Вече“ и „Орао“. Осећао се врло скучено и тешко и гледао је да што пре оде одатле, што је са завршетком школске године и учинио. О самом селу оставио је неколико података, да се кућа у којој је становао налазила поред Злотске реке и да је у њој и реци Црни Тимок било много пастрмке, а Сумраковац је називао Каменац због тога што га је, како кажу, отац једне девојке јурио камењем пошто му се врзмао око кћери. У спомен на његов боравак у Сумраковцу основна школа данас носи име „Ђура Јакшић“.[2]

Демографија уреди

Према попису из 2022. у Сумраковцу живи 354 становника што је за 140 мање (-28,34%) у односу на попис из 2011. када је било 494 становника. У насељу има 313 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,64 година (51,84 код мушкараца и 57,43 код жена).[1]

Према попису из 2002. у насељу има 260 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.529
1953. 1.547
1961. 1.475
1971. 1.212
1981. 1.017
1991. 805 802
2002. 642 642
2011. 494
2022. 354
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
636 99,06%
Власи
  
3 0,46%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Образовање уреди

У Сумраковцу постоји ОШ „Ђура Јакшић“ која је кренула да ради 1839. године као четвороразредна школа, а од 1953. године као осморазредна.

Школа је добила назив по песнику Ђури Јакшићу који је радио у овој школи 1857. године, пошто је на свој захтев премештен из Подгорца у Сумраковац.

Данас ова школа са издвојеним одељењима у Савинцу, Оснић Тимоку, Оснић селу и Оснић Букову има 182 ученика смештених у 15 одељења и четири предшколске групе са 24 детета.

Спортски клубови уреди

  • ФК Младост, основан 1952. године.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ а б в г „Ономастика „Косовљанских села“ у околини Зајечара”. Српска академија наука и уметности. 2015. Приступљено 02. 09. 2023. 
  3. ^ Сумраковац: Од свитања до сумрака Милољуб Милошевић, РТВ Бор, приступљено 14. јануара 2022.
  4. ^ Запис у Сумраковцу КОЦ Бољевац, 17. март 2017, приступљено 14. фебруара 2022.
  5. ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди