Сухој Су-29 /(Suhoj Su-29), (рус. Сухой Су-29) је једномоторни, двоседи лаки руски нискокрилни авион за обуку у акробатском летењу развијен првом половином 1990-их година.[1]

Сухој Су-29

Сухој Су-29
Сухој Су-29

Општи подаци
Намена школски акробатски авион
Посада 2
Порекло  Русија
Произвођач Сухој
Пробни лет крај 1991.
Уведен у употребу мај 1992.
Статус оперативан
Први оператер  Русија
Број примерака 30 (прва серија)
Димензије
Дужина 7,32 m
Висина 2,87 m
Распон крила 8,20 m
Површина крила 12,24 m²
Маса
Празан 760 kg
Максимална 1.100 kg
Погон
Мотори клипни са ваздушним хлађењем
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор Веденејев М-14П
Снага КЕМ-а 270 kW
Снага КЕМ-а у кс 360 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 450 km/h
Економска брзина 295 km/h
Долет 965 km
Плафон лета 4.000 m
Брзина пењања 1.080 m/min
Портал Ваздухопловство

Пројектовање и развој уреди

 
Сухој Су-29 на аеродрому

Авион Сухој Су-29 је пројектован и направљен у фабрици Сухој на основу претходног модела Су-26М и намена му је обука и тренажа у акробатском летењу као и за државна и међународна такмичења у акробатском летењу. Пројект је почео да се ради 1990, а израда 4 прототипа 1991. (два прототипа за статичко, а два за летна испитивања). Први прототип је завршен крајем 1991. кад је обављен први пробни лет, а главни пројектант овог авиона је В. П. Кондратијев. Већ на другом прототипу је уграђем систем за катапултирање седишта са пилотом у случају ванредне потребе СКС-94. Први пробни лет авиона из серијске производње обављен је маја месеца 1992. године. На основу овог модела авиона, развијен је касније модел Су-31.

Технички опис уреди

Сухој Су-29 је лаки двоседи авион за обуку у акробатском летењу пилота. То је авион мешовите конструкције нискокрилни једнокрилац са једним клипним ваздухом хлађеним радијалним мотором са 9 цилиндара, фиксним стајним трапом конвенционалног типа са обложеним точковима у циљу повећања аеродинамичности. Опремљен је мотором од 270 kW произвођача Веденејев М-14П, и трокраком елисом од композитног материјала (Хофман) променљивог корака са редуктором. Авион је робусне конструкције направљен од лаких композитних материјала, пластике и стаклених влакана, углљеничних влакана, нерђајучег челика високе еластичности, титанијума и алуминијумских легура. Учешће композитних материјала у укупној маси авиона износи преко 60%. Његова робусна конструкција толерише G оптерећења у границама од +12 до -10 а то је граница коју могу да поднесу само ретки акробатски пилоти. Крила авиона су трапезастог облика са равном нападном ивицом и равним завршетком. Пилоти су смештен у затвореном кокпиту који је смештен изнад крила па према репу. Унутрашњост кабине авиона је ергономски прилагођена пилотима, са удобним седиштем, нагнутим под углом од 35о и појасом за везивање. Дизајн кабине омогућава пилоту и инструктору да прецизно контролишу положај авиона у простору. Авион је опремљен седиштем за катапултирање у случају ванредне опасности.[2][3][4]

Варијанте уреди

  • Су-29 - први прототип авиона Су-29 са мотором Веденејев М-14П снаге 270kW и трокраком елисом,
  • Су-29КС - унапређена верзија авиона Су-29 са системом за избацивање седишта СКС-94,
  • Су-29М - серијски авион Су-29 са системом за избацивање седишта СКС-94.

Оперативно коришћење уреди

Посаду авиона Сухој Су-29 сачињава 2 члан тј. пилот и инструктор летења. Већ 1994. године овај авион је сертификован у Русији, а у првој серији је произведено 30 примерака ових авиона. Што се тиче летних карактеристика овај авион са једним пилотом ни по чему не заостаје за својим претходником Су-26М. На Светском првенству у Оклахова Ситију 1996. године практично је приказана могућност катапултирања пилота из овог авиона. Авион Сухој Су-26 се користи већ 15 година, што несумњиво потврђује квалитет овог авиона. На захтев купца авион се може опремити западном авиоником Bekker и Bendix King, и GPS навигационим системом.[2]

Земље које користе овај авион уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-26, 29, 31 - Характеристики”. www.sukhoi.org. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ а б „Сухой Су-29”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-26, 29, 31”. www.sukhoi.org. Приступљено 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Sukhoi Su”. www.russianaeros.com. Архивирано из оригинала 15. 09. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература уреди

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Спољашње везе уреди

  • „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. [мртва веза]
  • „Су-26, 29, 31” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Су-29” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Sukhoi Su-29 (1991)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „The Sukhoi Su26; Su29 & Su31” (на језику: (језик: енглески)). www.airliners.net. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Su-29, P.O.Sukhoi” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Sukhoi Su-29” (на језику: (језик: енглески)). www.russianaeros.com. Архивирано из оригинала 15. 09. 2009. г. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Suchoj Su-29,” (на језику: (језик: немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011. [мртва веза]