Татјана Арамбашин Слишковић

Татјана Арамбашин Слишковић (Паг, 12. јануар 1922 - 28. април 2009 ) је била хрватска књижевница, новинарка и преводилац.[1]

Татјана Арамбашин Слишковић
Датум рођења12. јануар 1922
Место рођењаПаг
Датум смрти28. април 2009

Живот и рад

уреди

Рођена је као Татјана Арамбашин 1922. године у грађанској породици поријеклом из Каштел Новог . Похађала је Трговачку академију. Током Другог светског рата прикључила се НОП-у. Од 1954. године живи у Пули где живи и ради као професионални писац.[1] Пише од 1964. године. Објавила је романе, приповетке и есеје. У својим студијама и огледима бавила се животом Пуле и Истре. Писала је за Ла Воће дел Пополо и Глас Истре. Преводила је са немачког, италијанског и словеначког. Нека дела су преведена и на стране језике: немачки, италијански, енглески, мађарски и есперанто. Била је једна од првих Истрана који су постали чланови Друштва хрватских књижевника . Било је то 1966. године. Суоснивач, уз књижевнике Алда Климана, Мирослава Синчића, Стјепана Вукушића, Даниела Начиновића и првоизабраног председника Бориса Билетића, односно један од чланова Иницијативног одбора и организатора Инаугурацијске конференције Огранка хрватских књижевника Истре, одржаној у Пули 2. јула 1990. године, чији је касније била заслужни члан. Чланица је хрватског ПЕН-а од 1986. године, Матице хрватске и других институција. Значајан је њен рад у уредништву часописа Истарски мозаик.

Године 1983. добила је награду Ксавер Шандор Гјалски за Човек који је волео возове, Човек који је мрзео возове и друге приче са шина (заједно са Ирис Супек, која је победила за Смак света почиње кијањем ). Добитница је и награде Драго Герваис, др Мијо Мирковић и др. Поред романа и приповедака, припремила је и сабрана дела занемареног пулског писца Анте Тентора .

У 2008. години. Истарска подружница ДХК из Пуле објавила је књигу "Књижевни портрет: Татјана Арамбасин" (100 страница + ДВД у трајању од 60 минута), која доноси најважније критичке и есејистичке текстове о писцу, корице свих књига, породичне фотографије и снимак интервјуа са писцем из 2006. године ).

Извођење радова

уреди
  • Звјездани бројеви ситница, роман, Отокар Кершовани, Ријека, 1964.
  • Лутаоци, роман, Ријечка ревија, Ријека, 1967.
  • Балада о морском коњу, роман, Зора, Загреб, 1971.
  • Љепотица са острва, роман, Отокар Кершовани, Ријека, 1973.
  • Свакодневица, роман, Еразмус издање, Загреб, 2000.
  • Живот заробљен једном руком, роман, Еразмус наклада и ЕБ ДХК, Загреб - Пула, 2001.
  • Претрага, роман, Еразмус издање, Загреб, 2002.
  • Сама, роман, Еразмус наклада, Загреб, 2003.
  • Приче из лета 1965, приповетке, Багдала, Крушевац, 1965.
  • Приповијести о Шимуну, приповијести, Истарски мозаик, Пула, 1971.
  • Пирамиде, кратке приче, Ла сфинга, Напуљ, 1983.
  • Новогодишње приче, приповетке, Истарска наклада, Пула, 1984.
  • Са пријатељем до зида, приповетке, Ново дело, Београд, 1985.
  • Моји лондонски сусрети, приповетке, Отворено училиште Осијек, Осијек, 1991.
  • Приче путују возом, приповетке, Наклада Матице хрватске, Загреб, 1995.
  • Гњаватори, приповијести, Еразмус наклада, Загреб, 1999.
  • Колико су те вољели Пуло моја, књига рецензија, Матица хрватска - Град Пула, Загреб - Пула, 1996.

Референце

уреди
  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 28. 

Спољашње везе

уреди
  • Вијенац Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2021) Борис Домагој Билетић: Ин мемориам: Татјана Арамбашин-Слишковић (1922 - 2009), Одлазак Госпе Пулске, број 396, 07.05.2009.